Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...

Naftna kriza će uticati i na vozače u Srbiji

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

 

 

Svetsko tržište odmah je odreagovalo na embargo Evropske unije na uvoz nafte iz Irana. Naime, terminske cene sirove nafte u porastu su na praktično svim berzama. Tako je američka laka nafta za isporuku u martu u Njujorku skuplja 15 centi i košta 99,73 dolara barel, dok je „brent” iz Severnog mora za isti termin na berzi u Londonu skuplja 17 centi i košta 110,75 dolara barel.

Za sada se, naravno, ne može reći kako će se cena nafte dalje kretati jer će to zavisiti i od načina na koji će Iran reagovati na sankcije – pošto su iz ove zemlje najavili da će, u slučaju zabrane uvoza, zatvoriti Ormuski moreuz – ali i od toga koliko će isporuke povećati ostali proizvođači u OPEK-u, pre svega Saudijska Arabija, koja je ranije najavila da će iskoristiti slobodne kapacitete da bi nadoknadila manjak izvoza iz Irana zbog embarga, ali je izvesno da su mnoga tržišta već sad odreagovala na novonastalu situaciju i da cene goriva idu naviše. Slično se, praktično, očekuje i na svim ostalim tržištima pa, naravno, i u Srbiji. Iako se za sada cene nisu značajno izmenile, poskupljenje litra može se očekivati, posebno ako se sadašnja situacija produži, ali je sada nemoguće prognozirati koliko bi gorivo u Srbiji moglo koštati.

Po rečima profesora Univerziteta u Novom Sadu Slobodana Sokolovića, sadašnja situacija na naftnom tržištu svakako je zabrinjavajuća za globalnu potrošnju i ozbiljno se može odraziti na snabdevanje naftom.

– Iz Persijskog zaliva dnevno se isporuči oko 17 miliona barela nafte, što je značajana količina, budući da je bilans svetskog tržišta oko 80 do 90 miliona barela dnevno – kaže Sokolović. – Sasvim je sigurno da će evropske zemlje, pre svega Grčka i Italija, najdirektnije biti pogođene emabragom na uvoz nafte iz Irana jer Grčka iz ove zemlje uvozi oko 23 odsto potrebnih količina, dok se u Italiju uvozi oko 11 odsto iranske nafte. Međutim, to će se odraziti i na celo evropsko tržišpte, ali i na tržište Azije.

Po njegovim rečima, sadašnja situacija sigurno će izazvati poremećaj na tržištu nafte. On ukazuje na to da treba očekivati povećanje cene sirove nafte, ali da je moguće da će, osim uvedenog embarga na uvoz nafte iz Irana, na to uticati i spekulacija na tržištu jer nije neobično da se to desi i onda kad realni bilans pokazuje nešto drugo.

– Što se tiče tržišta Srbije, ono neće biti pogođeno zabranom uvoza nafte iz Irana jer mi uvozimo i prerađujemo uralsku naftu i manje količine nafte iz Severne Afrike. Međutim, kao i sva ostala tržišta, i naše će osetiti posledice izazvane zabranom uvoza nafte iz Irana – kaže Soloković.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović ukazuje na to da će uvođenje embarga EU na isporuku sirove nafte iz Irana izazvati poremećaj na međunarodnom tržištu. Po njegovim rečima, problemi zavise od trajanja krize, eventualnog povećanja kruga zemalja koje će se priključiti embargu, ali i eventualnog skoka i inače visokih cena nafte, te mogućeg smanjenja ukupno raspoloživih količina nafte.

– Sasvim je sigurno da će ostale zemlje izvoznice sirove nafte povećati isporuke da bi nadoknadile količine koje nedostaju, a biće aktivirane i rezerve nafte u pojedinim zemljama – kaže Mićović. – Što se tiče našeg tržišta, više od polovinih ukupnih količina se uvozi, bilo da je reč o nafti, bilo o derivatima, pa će se eventualni poremećaj na međunarodnom tržištu sirove nafte sigurno odraziti i na tržište Srbije. Stabilnost snabdevanja delom zavisi od jedinog domaćeg proizvođača, Naftne industrije Srbije, a delom od regionalne ponude i potražnje.

I od poskupljenja ima nešto gore i pogubnije, a to su nestašice.

– Mada to sigurno neće nikoga obradovati, daleko gori scenario od povećanja cene bio bi da ne možemo da dođemo do dovoljnih količina sirove nafte, ili derivata nafte iz zemalja u okruženju, iz kojih se uvozi više od 80 odsto evrodizela i oko 65 odsto tečnog naftnog gasa – kaže Mićović.

NIS ima naftu, a za cene ćemo videti

– S aspekta uvođenja embarga na uvoz i dopremu sirove nafte iz Irana, NIS za sada ne očekuje negativne posledice u smislu redovnosti i kontinuiteta snabdevanja i dalje prerade nafte i proizvodnje naftnih derivata u Rafineriji nafte „Pančevo„ pošto sirova nafta koju dopremamo i koju smo dopremali 2011. godine, potiče s drugih izvorišta – saopšteno je juče „Dnevniku” u NIS-u.

Kada je formiranje cene u pitanju, svaka promena u regionalnom okruženju, a naročito na globalnom nivou, dovodi do ekonomsko-socijalnih i tržišnih promena. Svakako, Srbija je deo globalnog svetskog tržišta i cena goriva na domicilnim tržištima će pratiti globalni trend vrednovanja sirove nafte kao strateške sirovine. NIS će se i dalje truditi da očuva konkurentne cene svojih proizvoda, kao i da one ne budu iznad prosečnih u regionu, rečeno je u NIS-u.

Izvor Dnevnik

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Bugarska: Bulgargaz i BOTAS će ponovo pregovorati o gasnom sporazumu

Bugarski parlament usvojio je rezoluciju kojom se ministar energetike zadužuje da organuzuje novu rundu pregovara o sporazumu između bugarskog državnog snabdevača prirodnim gasom Bulgargaza i turske energetske kompanije BOTAS, koji je potpisan 3. januara 2023. godine. Prema rezoluciji, svi dokumenti kojima...

Rumunija: Premier Energy najavljuje IPO na Bukureštanskoj berzi

  Premier Energy, vertikalno integrisana energetska grupa koja je aktivna u Rumuniji i Moldaviji, objavila je da je pokrenula procedure pred Rumunskom agencijom za finansijski nadzor (ASF) u cilju realizacije Inicijalne javne ponude (IPO) od 125 miliona evra na Bukureštanskoj berzi...

Albanija: RenX Italia planira da razvije projekat vetra od 120 MW

RenX Albania, podružnica kompanije RenX Italia, podnela je zahtev albanskom Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku za izgradnju vetroparka Pogradec kapaciteta 120 MW. Investitor priprema projekte vetroelektrana ukupne snage 1,3 GW u Albaniji, 334 MW u Severnoj Makedoniji i 2,4 GW u...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!