Od ukupno 3936 gigavata instalisane snage kapaciteta za proizvodnju električne energije na teritoriji Srbije, ne računajući Kosovo, na hidroelektrane “otpada” bezmalo 40 odsto, dok je njihov udeo u ukupnoj godišnjoj proizvodnji električne energije tridesetak odsto. Izgradnjom novih hidroelektrana na Drini, Moravi i Ibru dobilo bi se još 6000 gigavat-časova struje godišnje i to ekološki podobne, bez ikakve emisije štetnih gasova.
Kao i mnogo toga u ovoj zemlji, planovi za izgradnju ovih elektrana stari su više decenija, ali su svi, iz ovog ili onog razloga, ostavljani “za posle”. Sada je, ili najzad je to “posle” stiglo na red: generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Marković i direktor nemačke kompanije “RWE Innogz” Fric Farenhold potpisali su ugovor o osnivanju zajedničke kompanije “Moravske elektrane”, koja će u godinama koje slede da izgradi pet kaskadnih elektrana na Velikoj Moravi. Sličan ugovor je ranije potpisan sa italijanskom kompanijom SECI za izgradnju čak deset hidroelektrana na Ibru od Raške do Kraljeva. Takođe, još onomad postignut je sporazum između elektroprivreda Srbije i Republike Srpske za izgradnju više hidroelektrana na Drini.
NEISKORIŠĆENO: Sliv Velike Morave obuhvata 37.000 kvadratnih kilometara sa prosečnim protokom od 230 kubnih metara vode. Vodotok je dugačak preko 180 kilometara sa padom od 62 metra. Međutim, samo poslednjih 20 kilometara toka, odnosno pet metara pada nizvodno od Ljubičevskog mosta, iskorišćeno je za proizvodnju električne energije. Dotle, naime, dopire akumulacija hidroelektrane Đerdap 1. Energetski gledano, više od 90 odsto potencijala Velike Morave nije iskorišćeno.
Ibrom prosečno proteče četiri puta manje vode nego Velikom Moravom, ali zbog visinske razlike energetski potencijal ove reke je samo za trećinu manji od potencijala Velike Morave – deset planiranih hidroelektrana, sa prosečnom instalisanom snagom od deset megavata, godišnje bi proizvodile 420 gigavata električne energije.
Iako na njoj postoje tri hidroelektrane, Drina je najneiskorišćeniji potencijal u regionu: na dužini toka od 346 kilometara ima pad od 357 metara, od čega je iskorišćeno svega 137 metara, ili jedva 40 odsto. Godišnje ovom rekom oteče neiskorišćeno skoro 2000 gigavat-časova električne energije, što je četvrtina godišnje proizvodnje TE “Nikola Tesla B”, koja “radi” na ugalj, dakle proizvodi i ugljen-dioksid, sumpor-dioksid, pepeo…
VODA UMESTO UGLJA: Planiranih pet elektrana na Velikoj Moravi imale bi nešto manje od 150 megavata instalisane snage i proizvodile bi godišnje oko 650 gigavata električne energije, što je taman koliko godišnje produkuje termoelektrana “Morava” kod Svilajnca, koja je “viđena” za zatvaranje, jer je zastarela, neefikasna i ozbiljan je zagađivač, a eventualna modernizacija i upriličavanje aktuelnim propisima o emisiji štetnih gasova apsolutno neisplativa.
Procenjena vrednost svih pet hidroelektrana na Velikoj Moravi je 352 miliona evra. Investicija po megavatu instalisane snage, odnosno po gigavatu proizvedene energije jeste veća nego što bi bila za izgradnju termoelektrane istog kapaciteta, ali na duže staze, ulaganje u hidroelektrane je isplativije: prosto, hidroelektrane duže traju, ne troše gorivo jer pogoni ih sunce, a i tekuće održavanje je bitno jeftinije. Hidroelektrane traju koliko traje brana, a to je jako, jako dugo. Eto, hidroelektrana Vučje kod Leskovca, izgrađena 1903. godine i danas radi: davno je samu sebe otplatila, lepa je ko lutka i uvrštena je u svetsku baštinu tehnike, a energetskom bilansu Srbije doprinosi sa četiri gigavat-časova struje godišnje.
KOLATERALNA KORIST…: Potencijal Morave nije atraktivan samo u energetskom pogledu, moglo bi se reći, ako se u obzir uzmu sve druge pogodnosti koje akumulacije sobom nose, proizvodnja struje bi mogla da bude “nus-benefit”.
Recimo, u planskim dokumentima Republike Srbije, Velika Morava se vodi kao plovni put, mada mnogo je vode Moravom proteklo od kada je poslednja lađa dobacila dalje od Ljubičevskog mosta.
O izgradnji kanala Dunav–Egejsko more mašta se već vek i po i svake godine u leto, kad ponestane novinskih tema, ponovo se (kao) aktuelizuje. Mašta ili ne, tek u planovima za izgradnju ovih hidro-centrala ostavljena je mogućnost da se izgrade i brodske prevodnice. Da li će one biti izgrađene ili ne, odlučivaće se na višem nivou. Uostalom, da Velika Morava i ne bude “Koridor 7-a”, može da bude vrlo primamljiva destinacija nautičkog, ali i svakog drugog turizma. O navodnjavanju da se i ne govori. Sa druge strane, u EPS-u kažu da je delatnost ovog preduzeća proizvodnja struje, a ne izgradnja plovnih puteva i melioracionih sistema.
…I ŠTETA: Svaka intervencija u prirodi nosi sobom neku korist, ali i štetu. Tako, jezera ispred brana su dobra za navodnjavanje njiva, ali samo onih koje preteknu. Biće u dolini Morave potopljeno podosta obradive zemlje, one najkvalitetnije, “moravske”, pa ima onih koji se izgradnji moravskih elektrana protive.
I izgradnja ibarskih elektrana ima protivnike. Kažu, biće ugroženo vodosnabdevanje Kraljeva, usporavanjem toka reke smanjiće se količina kiseonika u vodi pa će imati negativnog uticaja na biljni i životinjski svet, da će brane preseći “riblje puteve” od ušća ka izvoru i obrnuto, da više neće moći da se održavaju takmičenja u kajaku na brzim vodama. “Sve to je do sada već uzeto u obzir, ali, ponavljam, ako se pokaže da neko rešenje nije dobro, mi ćemo od njega odustati”, kaže za “Vreme” Aleksandar Jakovljević, direktor sektora za strategiju EPS-a, i dodaje da je sreća da su Đerdap 1 i Đerdap 2 već izgrađeni, jer danas niko ne bi uspeo da “istera” potapanje celog jednog grada za rad opšteg interesa. “A zamislite samo da Đerdapa 1 nema”.
Kad je o Ibru reč, nastavlja Jakovljević, analize koje su do sada urađene ne pokazuju da će biti ikakvih negativnih uticaja, ali i dodaje da “ništa nije zaključano”, i da će svaki argument protiv biti najozbiljnije uzet u obzir. Primećuje, onako uzgred, da ljudi neće nuklearne elektrane, neće termoelektrane, neće, eto, ni hidroelektrane, ali svi hoće struju.
Kako god, za sve ove projekte tek predstoji finalna studija opravdanosti, pa studija izvodljivosti, naravno studija uticaja na okolinu, onda mora da se reši eksproprijacija, pa da se dobiju prethodni uslovi i saglasnosti od nadležnih državnih institucija, zatim da se izrade projekti, raspišu tenderi za izvođače građevinskih radova, za isporučioce opreme… Realno, sa izgradnjom će se započeti 2014. godine, a procena je da će sama gradnja trajati oko pet godina. Ima do tada oho-ho.
Izvor Vreme
