Srbija koristi svega 62 odsto hidropotencijala za proizvodnju struje, a korišćenje preostalog vodnog potencijala za rad malih hidroelektrana ostvarili bi godišnju dobit od oko 47 miliona dolara, rečeno je danas na konferenciji “Mini hidroelektrane-prednosti i perspektive”.
U Srbiji radi 31 mini hidroelektrana ukupne snage 34,6 megavata (MW) u kojima se godišnje proizvede oko 150 gigavat-časova (GWh) struje, što je samo šest odsto ukupno procenjenog potencijala mini hidrocentrala, istaknuto je na skupu u Zaječaru, u organizaciji Centralno-evropskog foruma za razvoj (CEDEF).
Veća upotreba obnovljivih izvora energije i povećanje investicija u “zelenu” ekonomiju za Srbiju bi značilo otvaranje velikog broja novih radnih mesta, smanjenje zavisnosti od uvoza energenata i manji spoljnotrgovinski deficit, saopštio je CEDEF.
U Srbiji je izgrađeno 16 mini hidroelektrana, a EPS u skorijoj budućnosti planira izgradnju još devet, rekao je predsednik UO Elektroprivrede Srbije (EPS) Aca Marković i dodao da ta kompanija ima ugovornu obavezu prema 25 povlašćenih proizvođača struje od kojih otkupljuje svu proizvedenu energiju po povlašćenim tarifama.
“Srbija ima veliku potrebu za izgradnjom novih malih hidroelektrana, ali do sada je malo urađeno na tom polju, zbog nepostojanja jedinstvene decentralizovane podrške, kao i jasno definisanih zakonskih i regulativa koje grarantuju dugoročnu sigurnost investitorima”, napomenuo je Zoran Manasijević, pomoćnik generalnog direktora EPS-a.
Energija malih vodotokova je bogatstvo koje Srbija nedovoljno koristi. Od ukupnog energetskog potencijala obnovljivih izvora energije oko 10 odsto se odnosi na potencijal malih vodotokova na kojima se mogu graditi male hidroelektrane, naveo je direktor “Jugoistoka” Dragan Milentijević i dodao da je procenjena vrednost investicija u proširenje tih kapaciteta oko 13 miliona evra.
U 2012. godini postoji mogućnost da se udvostruči broj malih hidroelektrana i očekuje se višestruko povećanje instalisane snage”, dodao je Milentijević.
“Srbija je bogata brdsko planinskim vodotokovima koji su pogodni za izgradnju mini hidroelektrana. Značaj mini hidroelektrana u energetskom smislu nije tako veliki, ali je strateški značaj mnogo veći, kako sa stanovišta sigurnosti snabdevanja električnom energijom lokalnih potrošača, tako još više sa stanovišta zapošljavanja domaćih kapaciteta za proizvodnju opreme i izvođenje radova”, istakla je Jovanka Arsić-Karišić, predsednik UO CEDEF-a.
Tako bi se osim pozitivnih socijalno-ekonomskih efekata ostvarila i ušteda oko 52 miliona dolara”, navela je Arsić-Karišić.
U Srbiji je pre 20 godina izrađen katastar malih HE, po kome bi ukupna instalisana snaga tih pogona iznosila 443 megavata (MW) sa godišnjom proizvodnjom od 1,55 teravat-časova (TWh), oko 15 odsto proizvodnje HE u zemlji.
Ukoliko bi ta količina energije morala da bude uvožena, koštala bi oko 47 miliona dolara.
Na skupu je istaknuto i da proizvođači električne energije u malim HE do 10 MW od 2010. godine imaju pravo da budu povlašćeni proizvođači električne energije, s obzirom na to da država garantuje povlašćene cene struje (Feed in tarife) za struju dobijenu iz mini HE u iznosu od 7,8 do 9,7 evrocenti po kilovat-času (kWh).
Ugovorna obaveza za povlašćenog proizvođača iznosi 12. godina.
Izvor Press
