Masovna izgradnja mini hidroelektrana na Karpatima ugrožava biljni i životinjski svet u tom planinskom lancu na istoku Evrope, uprkos konvenciji o zaštiti Karpata koju je pre 10 godina potpisalo sedam evropskih zemalja, uključujući Srbiju. Kako je u maju upozorio Svetski fond za prirodu (WWF), najviše su ugroženi ekosistemi u Rumuniji i Ukrajini, a pretnju predstavljaju i infrastrukturni projekti. Karpati su dom gotovo 500 endemičnih vrsta, a u njima žive neke od najvećih populacija medveda, vukova i risova u Evropi.
“Planirana izgradnja na hiljade hidrocentrala širom karpatskih planina predstavlja neposrednu pretnju za stotine potoka i reka”, kao i za biljni i životinjski svet, navodi se u saopštenju WWF-a, nevladine organizacije koja se bavi zaštitom životne sredine u svetu.
Ekosistemi su posebno izloženi riziku u Ukrajini i Rumuniji, rekao je direktor za odnose s javnošću WWF-a za program Dunav-Karpati Konstantin Ivanov.
U Rumuniji je u planu ili je u toku izgradnja više od 430 mini hidrocentrala, od kojih se više od četvrtine nalazi u zaštićenim zonama ili u njihovoj blizini, upozorava WWF.
Masovna izgradnja mini hidrocentrala, podstaknuta unosnim dozvolama za “zelenu” energiju, bila je povod za niz polemika.
Krajem 2011, fotografije bagera u koritu potoka u zaštićenoj zoni na planini Fagaraš u centralnom delu Karpata, izazvale su skandal. Ta zona je i deo mreže zaštićenih područja u EU “Natura 2000”.
Međutim, i posle toga oko 50 mini hidocentrala je “izniklo” na tom području, što je za posledicu imalo uništavanje potoka i biljnih i životinjskih vrsta, rekao je Ivanov.
Planovi za izgradnju saobraćajne infrastrukture takođe ugrožavjau Karpate, upozorava WWF.
Posebno zabrinjava budućnost medveda i velikih mesoždera zbog fragmentacije prirodnih staništa, navodi ta organizacija za zaštitu životne sredine i dodaje da u Rumuniji planirana izgradnja autoputa između Deve i Lugoža, na severozapadu, preti da preseče glavne staze kojim se kreću medvedi.
Južni Karpati u Srbiji prostiru se istočnim delom zemlje a obuhvataju Đerdapsku klisuru, kao i teritoriju Nacionalnog parka Đerdap.
Karpati su jedan od najvećih planinskih lanaca u Evropi i prostiru se na oko 200.000 kvadratnih kilometara.
U Karpatima se nalaze neki od najređih evropskih ekosistema kao što su evropske šume bukve i tragovi planinskih prašuma. Ovaj planinski lanac je dom više od 480 endemičnih vrsta.
Sedam zemalja – Bugarska, Mađarska, Češka, Poljska, Rumunija, Srbija i Slovčka potpisale su 22. maja 2003. u Kijevu Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju u regionu Karpata, odnosno Karpatsku konvenciju.
Izvor Agencije
