Predstojećih nekoliko meseci najvažniji su u dinamici radova na pripremi površinskih kopova za ostvarivanje planirane proizvodnje od 40 miliona tona uglja godišnje. – U „Kolubari“, posle 2017. godine ukupnu proizvodnju Polja „D“ nadomeštaće Polja „C“ i „E“
Na površinskim kopovima Elektroprivrede Srbije otkopane su u prošloj godini rekordne količine uglja i otkrivke. Proizvodnja uglja iznosila je 40,3 miliona tona, a otkrivke 111,2 miliona metara kubnih. U poređenju sa ostvarenjima od pre deset godina, to je oko deset miliona tona uglja i oko 62 miliona kubika otkrivke više nego 2001. godine. Milan Jakovljević, pomoćnik direktora Direkcije EPS-a za proizvodnju energije, kaže da je ukupan trend povećanja proizvodnje takav da je RB „Kolubara“ kumulativno za deset godina isporučila celu svoju jednogodišnju proizvodnju uglja više, to jest onoliko više koliko je proizvela u 2001. godini.
– U proizvodnji uglja i otkrivke na kopovima EPS-a u prošloj godini iskazani su dobri proizvodni pokazatelji, koji se ogledaju u povećanju vremenskog i kapacitetnog iskorišćenja opreme. U „Kostolcu“ taj trend je i veći, budući da su zatvorena dva stara kopa i sve snage koncentrisane na proizvodnju na površinskom kopu „Drmno“, koji ima povoljije uslove za rad i savremeniju opremu. Pri tome, nivo proizvodnje uglja na kopovima određivale su i potrebe za što većim količinama električne energije, naročito u zimskim mesecima – ističe Jakovljević.
U „Kolubari“ – gradilište
Ipak, ova godina, a i naredne najmanje tri , rudarima ne obećavaju mirne vode. Tačnije je reći, rudarima „Kolubare“, jer su kostolački dostigli i dobrim delom osigurali nivo proizvodnje neophodan za rad postojećih termokapaciteta u „TE-KO Kostolac“ – više od devet miliona tona na godišnjem nivou. U Kolubarskom basenu, međutim, ostvarenje plana izvesno je samo u ovoj godini. U sledeće tri proizvodnja će umnogome zavisiti od preduslova koje treba stvoriti, to jest od brzine kojom će se otklanjati posledice četvorogodišnjeg kašnjenja u pripremi kopova za proizvodnju, uzrokovanog problemima sa preseljenjem Vreoca i vreočkog groblja.
Sa Jakovljevićem smo razgovarali, pre svega, o planovima aktivnosti do 2017. godine i o tome šta je najvažnije da se obezbedi da se osigura kontinuitet dostignutog nivoa proizvodnje uglja na površinskim kopovima EPS-a. Uvećanje proizvodnje, pak, zavisiće od izgradnje novih termokapaciteta, od kojih su „Kolubara B“ i TENT „B-3“ u postupku ugovaranja. Jakovljević naglašava da će, uz potrebu otvaranja novih kopova i uvećanja proizvodnje uglja, liberalizacija tržišta električne energije zaoštravati i zahteve za što jeftiniju i efikasniju proizvodnju, iako će je, bez sumnje, poskupljivati sve veća ulaganja u zaštitu i očuvanje životne sredine. Stoga će i stepen i kvalitet korišćenja proizvodnih kapaciteta na kopovima dobijati na sve većem značaju.
– Na kostolačkom kopu „Drmno“ dostignuta je projektovana proizvodnja, pa se sada uveliko radi na podizanju efikasnosti. Kao konsultant, angažovana je nemačka firma „Vatenfal“. Ona upoređuje performanse svoga i kostolačkog kopa i na taj način ukazuje na sva kritična mesta koje treba poboljšati. To se posebno odnosi na odvodnjavanje, koje je na ovom kopu, zbog blizine Dunava, izuzetno važno i složeno – rekao je Jakovljević i pomenuo da su poređenja pokazala da je po kubiku vode odvodnjavanje na „Drmnu“ duplo skuplje nego u „Vatenfalu“, koji, za razliku od „TE-KO Kostolac“, pogon za odvodnjavanje nije izdvojio iz svog preduzeća.
Investicije iz sredstava EPS-a
– U „Kolubari“ sledi čitav niz predradnji, koje su neophodne da bi se bagerima omogućilo da kopaju 30 miliona tona uglja godišnje. Na Polju „D“, doskora najvećem kopu sa najkvalitetnijim ugljem u Kolubarskom basenu, treba završiti sa aktivnostima na izmeštanju vreočkog groblja. Taj posao je usporen, jer je manji broj održavaoca grobnih mesta utužio EPS i Republiku Srbiju, pa se za sva preostala preseljenja čeka sudska presuda. I pored svega, ovaj posao se privodi kraju. Da bi se hvatao korak, jedan bager već radi na jalovini oko groblja, drugi je u pripremi, a treći će ući krajem godine. Ukoliko preseljenje groblja bude završeno u naredna dva-tri meseca, otkopavanje uglja moglo bi da počne sredinom iduće godine. Dotle će se otkopavati samo jalovina. Ovaj rok je posebno važan jer su privedene kraju rezerve uglja koje je u međuvremenu bilo moguće kopati na graničnom delu Polja „D“ sa Poljem „E“ – kaže Jakovljević.
Naš sagovornik navodi da ispod vreočkog groblja leži 35-40 miliona tona lignita. Planirano je da se ispod ovog groblja godišnje kopa oko šest miliona tona uglja, dok se ne stvore uslovi za nadomeštanje proizvodnje Polja „D“ otvaranjem Polja „E“. Reč je o tome da je godišnja proizvodnja Polja „D“ u prethodnom periodu iznosila više od 12 miliona tona godišnje. Da bi sistem i dalje dobijao tu količinu uglja, pored šest miliona kopanih ispod vreočkog groblja, iduće godine će se preostalih šest miliona tona obezbeđivati proizvodnjom na kopovima „C“ i „E“, gde je već premešten veći deo mehanizacije sa Polja „D“. Radi toga, na Polju „C“ takođe treba izmestiti groblje, baroševačko, koje je znatno manje od vreočkog. Saradnja sa meštanima je, kako kaže Jakovljević, dobra, tako da se veruje da će taj posao biti obavljen do sredine iduće godine. Lokacija za novo baroševačko groblje se ubrzano uređuje.
Za potrebe ovih polja predstoji i regulacija reke Peštan, u čijem gornjem toku treba da se izgradi nekoliko brana da bi se sprečile posledice prodora bujičnih voda u eksploataciono polje. Takođe, sa ovog kopa treba da se izmesti i montažni plac, na kome se montiraju bageri. Tek posle svega toga na Polju „C“ godišnje bi se otkopavalo šest miliona tona uglja.
Jakovljević navodi da će se ostalih potrebnih osamnaest miliona tona uglja proizvoditi na površinskim kopovima „Tamnava – Zapadno polje“ i „Veliki Crljeni“. Površinski kop „Veliki Crljeni“ je kop sa malim rezervama, ali je njegova proizvodnja uglja, kako ističe Jakovljević, veoma značajna, jer pored neophodnih količina služi za popravljanje kvaliteta uglja iz zapadnog dela „Tamnave – Zapadno polje“. U toku su pripremni radovi za otvaranje manjeg zamenskog kopa Polja „G“, a da bi to bilo ostvarivo, moraće da se izmesti deo toka reke Kolubare, deo Ibarske magistrale i nekoliko dalekovoda.
– Za realizaciju ovih planova u Kolubarskom ugljenom basenu biće potrebno da se 2017. godišnje ulaže oko 10 milijardi dinara, ne računajući troškove eksproprijacije. U toku su aktivnosti za dobijanje kredita od KfW i EBRD banke za nabavku jednog BTO sistema, odlagača za međuslojnu jalovinu i sistema za upravljanje kvalitetom uglja. Preostala ulaganja finansiraće se direktnim sopstvenim sredstvima EPS-a – kaže Jakovljević i podseća da se u rudnike mora investirati na duge staze i da je veoma teško nadoknaditi izgubljeno vreme, kao u slučaju „Vreoci“.
Govoreći o održavanju opreme na kopovima, naš sagovornik je rekao da je najvažnije da se kontinuirano prati i kontroliše rad mašina, ali takođe i da je neophodno stalno obučavanje i stručno usavršavanje zaposlenih, kako za proizvodnju, tako i za održavanje.
Izvor; Kwh magazin
