Vladina komisija za izbor direktora Elektroprivrede Srbije (EPS) trebalo bi do kraja septembra da izvesti vladu o predlozima za direktora EPS-a, izjavila je danas ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović.
Komisija radi, i do kraja septembra trebalo bi da izvesti vladu i o predlozima za direktora Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, rekla je Mihajlovićeva. Vlada će potom doneti odluku o imenovanju direktora ta dva javnih preduzeća. MInistarka je ponovila da će tražiti da biografije svih kandidata koji su se prijavili na konkurs za direktora EPS-a budu objavljene, kako bi građani mogli da ih vide. Mihajlović je istakla da je i pred sadašnjim i budućim direktorom EPS-a puno izazova.
Sadašnji direktor treba da omogući da efikasno funkcioniše reprogram dugova za struju i snabdevanje električnom energijom, a pred budućim direktorom je izazov kako da što brže reformiše EPS, ukazala je. Od 1. januara sledeće godine otvara se 50 odsto tržišta električne energije, podsetila je, a od 2015. godine će tržište biti potpuno liberalizovano i zbog toga će, kako je istakla, EPS morati da bude profitabilan i konkurentan. Vlada Srbije raspisala je konkurs za izbor generalnog direktora EPS-a 16. juna, a okončan je 20. jula. Na konkurs se prijavilo se 78 kandidata.
Uslovi konkursa su da kandidat mora da bude fakultetski obrazovan, da je stručnjak u jednoj ili više oblasti u delatnosti koje obavlja EPS, da ima najmanje pet godina radnog iskustva, da zna jedan strani jezik i da ima organizacione i stručne sposobnosti u upravljanju kompanijom.
Mihajlovićeva je izjavila da strategija razvoja energetike treba da omogući da Srbija postane izvoznik energije.
“Iskreno se nadam da će Srbije 2030. godine moći da se pohvali time da izvozi, na primer električnu energiju”, kazala je Mihajlovićeva predstavljajući Nacrt strategije razvoja energetike do 2025. godine, sa projekcijama do 2030. Ona je istakla da su tim dokumentom zacrtani strateški pravci da se iskoriste potencijali za proizvodnju struje, korišćenje gasa, uljnih škriljaca tako da se zadovolje potrebe srpskog tržišta, a zatim da se govori o novim objektima koji bi proizvodili struju za izvoz.
“To nije nemoguća misija zato što je Srbija nekada izvozila električnu energiju. Mnoge stvari su da se desile pogrešno, pa danas imamo situaciju da domaćinstva troše najviše električne energije, umesto da je to industrija”, kazala je Mihajlovićeva.
Ministarka energetike je istakla da je strategijom predviđeno i da se promeni struktura finalne potrošnje energije.”To znači – gradimo objekte, povećavamo energetsku efikasnost i na taj načim omogućavamo da zemlja koja ide u reindustrijalizaciju, jer to jeste cilj Srbije, troši enegiju u privredi i industriji, a ne u domaćinstvima”, navela je Mihajlovićeva. Ona je kazala da se obično nema mnogo vere u razne strategije i dodala da se može reći i da je iz prethodne strategije energetike Srbije realizovano oko 10 odsto planiranog. “To je ozbiljan problem za Srbiju, jer je i prethodnom strategijom bila predviđena izgradnja elektroenergetskih kapaciteta, novih infrastrukutnih objekata, a ništa se nije desilo”, kazala je ona.
Mihajlovićeva je kazala da se zato zalaže da nova strategija što pre bude pretočena u akcioni plan, koji mora da bude detaljan, sa vremenskim rokovima i da obavezuje Vladu. “Akcioni plan mora da traje bez obzira koja vlada bila ili koji ministar bio. Akcioni plan mora da bude obavezujući za svakoga i to do detalja. Mora biti vremenski određeno kada očekujemo određene objekte na mreži. Ne sme više da se desi situacija da smo imali planove da Kolubara B bude na mreži 2007. godine a da smo u 2013. i da nemamo tu elektranu”, kazala je ona.
Mihajlovićeva je kazala da je u toku javna rasprava o strategiji razvoja energetike koji bi tokom jeseni trebalo da se nađe pred poslanicima u parlamentu, a da se zatim u roku od mesec, najviše dva meseca i akcioni plan nađe pred Vladom i Skupštinom Srbije. Mihajlovićeva je kazala i da se ne razmatra mogućnost gradnje nuklearne elektrane. “Stav ove Vlade i Mintarstva je da Srbije ima dovoljno hidroenergije, lignita i obnovljivih izvora da ne postoji potreba, niti tolika potrošnja energije da mi sutra gradimo nuklearnu elektranu”, kazala je ona.Mihajlovićeva je istakla da najviše mogućnosti da predvodi razvoj energetike Srbije ima elektroenegetika ističući potencijale korišćenja hidroenergije, liginta i biomase kao obnovljivog izvora energije. Ona je kazala i da interes Srbije treba da bude i da istraži šta to od uljnih škriljaca ima i koliko, vodeći računa o ekologiji, oni mogu da pomognu da se dobije sintetička naftu.
Ministarka energetike je kazala i da Energetska zajednica jugoistočne Evrope daje mogućnost da Srbije preuzme vodeću ulogu u regionu.Precizirala je da Srbija u potrošnji energije u jugoistočnoj Evropi učestvuje sa 14 odsto, a u proizvodnji 10 odsto.”Strateški pravac za Srbiju u regionu je da postane tranzitni koridor, ne samo za električnu energiju već i za naftu, naftne derivate i tečni naftni gas, kao i skladišni prostor za gas i tečni naftni gas”, kazala je Mihajlovićeva.
Izvor Kurir
