Očekivane promene nakon privatizacije bile su ubrizgavanje svežeg novca, postavljanje novog menadžmenta i uspostavljanje metoda za smanjenje komercijalnih i tehničkih gubitaka, zajedno sa investicijama za obezbeđivanje daljeg rasta
Jedan od najznačajnijih događaja u procesu privatizacije u Makedoniji bila je prodaja nacionalne elektro-distrubitivne kompanije ESM austrijskoj kompaniji EVN, koja je ponudila cenu od 224 miliona evra i obavezala se da investira 96 miliona evra. Cena je jedna od najviših postignutih za distributivnu kompaniju, uzimajući u obzir broj potrošača.
Post privatizacioni period obeležile su značajne investicije EVN-a i smanjenje komercijalnih i tehničkih gubitaka. Ipak, u ovom periodu primetne su i smetnje povezane sa različitim interpretacijama pravnih i drugih propisa, kao što je Knjiga tarifnih pravila, nepostojanje distributivnog koda (koji je uveden 2008. godine) i kontinuirani nedostatak tržišnih pravila.
Pre uspostavljanja regulatornog okvira, Vlada je izabrala finansijskog savetnika. Meinl Capital Advisorsi Crimson Capital Group angažovani su kao konzorcijum koji će voditi proces privatizacije izabranog dela kompanije ESM. Analiza poslovanja je završena u maju 2002.ali je privatizacija bila u zastoju zbog izbora. Proces nije počeo pre maja 2003. čekajući formiranje vlade.
Iste godine, usvojena je Strategija restrukturiranja, koja je podrazumevala odvajanje prenosnog sistema iz okvira ESM-a. Nova kompanija, MEPSO, postala je nezavisni subjekat u državnom vlasništvu. Vlada Makedonije je 2005. odlučila da odvoji proizvodnju i distribuciju električne energije i formira dve kompanije u državnom vlasništvu.
Odlučeno je da se prvo privatizuje distribucija i da proces otpočne u drugoj polovini 2005. godine. Tender je objavljen u decembru, a u maju 2006.godine je proglašena pobednička ponuda – 224,5 miliona evra austrijske kompanijeEVN.
Kao i u drugim zemljama, jedan od glavnih razloga za privatizaciju je smanjenje gubitaka na mreži. Drugi razlog je stvaranje nezavisne distributivne kompanije koja bi podigla nivo naplate potraživanja od privrede i stanovništva.
U periodu privatizacije, gubici su iznosili oko 30%. Kada je završena analiza poslovanja, finansijski savetnici su izjavili da sa ovako velikim gubicima, kompanija ne bi mogla da opstane duže od dve godine. Aktuelan je bioi problem zbog nedostatka investicionog održavanja, stopa naplate je bila niska i nije mogla obezbediti finansiranje budućih investicija.
Tehnički gubici su bili jednaki makedonskom autputu iz hidrocentrala, koje obezbeđuju oko 25% proizvedene električne energije. Na ovoj tački EBRD je obezbedila pre-privatizaciona sredstva u iznosu od 45 miliona evra. Novac je bio namenjen postizanju prekretnice u procesu privatizacije, što je podrazumevalo: angažovanje konsultanta, usvajanje zakonske regulative, procedure vezane za sam proces privatizacije, kao što su kriterijumi za nominacije i transparentnost procesa.
Privatizacija distributivne kompanije sledi logiku istovetnih procesa u Bugarskoj i Rumuniji – ako imate snažnog distributera koji ostvaruje dovoljnu naplatu potraživanja i ima efikasnu distributivnu mrežu, cena imovine postrojenja za proizvodnju električne energije, kada budu privatizovana, može biti uvećana.
Na javnom tenderu izabrane su četiri kompanije čije ponude su zadovoljavale propisane kriterijume: CEZ, Enel, EVN i RWE. Konačna odluka doneta je na osnovu ponuđene cene i predviđenog nivoa investicija.
Očekivane promene nakon privatizacije bile su ubrizgavanje svežeg novca, postavljanje novog menadžmenta i uspostavljanje metoda za smanjenje komercijalnih i tehničkih gubitaka, zajedno sa investicijama za obezbeđivanje daljeg rasta. Deo privatizacionog tendera podrazumevao je određeni nivo investicija, u ovom slučaju oko 96 miliona evra, dok je drugorangirana ponuda kompanije CEZ iznosila 60 miliona. Nakon dve godine, EVN je uložio 75 miliona evra i značajno podigao stopu naplate.
Kada se svedu svi računi, privatizacija distributivne kompanije ESM je primer uspešne i transparentne tenderske prodaje, ali sa nekoliko pravnih i tržišnih pitanja koja nisu razjašnjenja ili implementirana u toku procesa, sa značajnim post-privatizacionim imlikacijama. Uprkos obimnoj analizi poslovanja, očigledno je, iz brojnih studija slučaja, da može doći do neslaganja oko određenih pitanja čije uspešno razrešenje nije moguće do završetka procesa privatizacije.
Izvor Serbia Energy
