Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaMađarska: Strategija za...

Mađarska: Strategija za smanjenje emisija – Mađarskoj je potrebno 65 GW „čistih“ kapaciteta

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Mađarskoj je potrebno 65 GW „čistih“ proizvodnih kapaciteta, uključujući 51 GW solarne energije, kako bi zadovoljila svoje potrebe za električnom energijom i postala klimatski neutralna do 2050. godine, procenjuje vlada u svojoj novoj dugoročnoj strategiji za smanjenje emisija.

Strategija predviđa da bi, prema baznom scenariju, ukupni proizvodni kapacitet zemlje porastao sa manje od 10 GW u 2020. godini na oko 18 GW u 2040. godini, da bi se zatim smanjio na 15 GW u 2050. godini, ne uključujući nove podsticaje ili intervencije.

Prema scenariju „rane akcije“, kapacitet bi iznosio skoro 20 GW u periodu 2030-40., a zatim bi se popeo na skoro 70 GW do 2050. godine, delimično kao rezultat povećane elektrifikacije u transportu i domaćinstvima, prema strategiji. Većinu kapaciteta činili bi bili nuklearni i solarni.

Budimpešta je prošle godine transponovala u zakon svoj cilj da postane potpuno klimatski neutralna – pri čemu bi emisija gasova staklene bašte (GHG) bila neto nula do 2050. godine.

U novoj strategiji ponavljaju se raniji planovi vlade da se za postizanje ovog cilja uglavnom oslanja na nuklearne i solarne kapacitete.

Zemlja ima cilj da pusti u rad nuklearni kompleks Paks 2 od 2,4 GW do 2029-30., a takođe očekuje da će solarni kapaciteti do 2030. godine porasti na preko 6 GW sa sadašnjih više od 2 GW.

Sagorevanje lignita trebalo bi biti ukinuto 2025. godine, dok bi proizvodnja na gas bila znatno smanjena od 2030. prema oba scenarija u novoj strategiji.

Brzo širenje kapaciteta koji zavise od vremenskih uslova zahtevalo bi značajne kapacitete za skladištenje energije, za koje se procenjuje da će dostići „nekoliko desetina GW“ u 2050. , prema po scenariju „rane akcije“, navodi se u dokumentu.

Sprovođenje scenarija „rane akcije“ za postizanje karbonske neutralnosti do 2050. zahtevalo bi ukupna dodatna ulaganja od 24.709 milijardi forinti (84 milijarde dolara), prema strategiji. Međutim,  postizanje klimatske neutralnosti doprineće izbegavanju drugih troškova i doneti dodatne koristi – poput većeg BDP-a i povećanih državnih prihoda – čime bi se znatno premašili investicioni troškovi do 2050. godine, dodaje se.

Izvor: argusmedia.com

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Crna Gora: Potreban kompromis između izgradnje energetskih kapaciteta i zaštite prirode

Decenijama su Vlade Crne Gore najavljivale izgradnju novih izvora energije i velikih infrastrukturnih projekata neophodnih za ekonomski razvoj. Gotovo svi su zaustavljeni praktično u idejnoj fazi - zbog protesta građana, lokalnih vlasti, nevladinih organizacija i drugih koji su tražili...

Region JIE: Cene električne energije kretale su se između 66 i 91 evra evra/MWh u 19. nedelji

  U 19. nedelji cene električne energije u regionu jugoistočne Evrope porasle su u odnosu na prethodnu sedmicu, u proseku za 25%, usled veće potražnje za električnom energijom, pada proizvodnje energije vetra i povećanja cene fjučersa za emisije CO2. Većina tržišta dostigla...

Hrvatska: Neto proizvodnja električne energije dostigla 1,46 TWh u martu

Neto proizvodnja električne energije u Hrvatskoj u martu 2024. iznosila je 1.457 GWh, što je za 13,4% manje u odnosu na mart prošle godine (1.682 GWh), pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku. U martu je u hidroelektranama proizvedeno 782 GWh električne...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!