Najveće evropsko nalazište retkih zemnih elemenata (REE), PerGeijer u Švedskoj ,sada je 25% veće, izvestio je rudar LKAB u ponedeljak, najavljujući ažuriranu procenu mineralnih resursa.
Per Geijer, koji se nalazi severoistočno od poznatog rudnika Kiirunavaara, sadrži mineralne resurse od 734 miliona tona rude gvožđa, sa visokim sadržajem gvožđa i više od 1,3 miliona tona in situ oksida retkih zemalja (REO).
Ovo otkriće, koje je u osnovi nalazište gvožđa sa visokim nivoom fosfora i REO, već je bilo najveće prijavljeno nalazište retkih zemalja u Evropi kada je objavljeno u januaru ove godine.
„Činjenica da se radi o kompleksnom nalazištu, sa gvozdenom rudom kao osnovom, čini ga izuzetno zanimljivim. Bez gvozdene rude, ovde ne bi bilo održivo kopati fosfor i retke zemlje. Sa onim što vidimo danas, buduća rudarska operacija mogla bi da obezbedi produženje radnog veka od najmanje 20 do 30 godina, a biće od ključnog značaja da se nastavi sa radom u Kiruni“, kaže Jan Mostrom iz LKAB-a.
LKAB je podneo zahtev za koncesiju za preradu, koja će, ako bude odobrena, dati LKAB-u uslove da investira u obimne studije potrebne kao osnova za donošenje odluka o mogućembudućem rudarstvu. Za otvaranje rudnika potrebna je i dozvola u skladu sa Zakonom o životnoj sredini od Suda za zemljište i životnu sredinu.
„Proces dobijanja dozvole je počeo i pošto smo radili u ovoj oblasti više od 130 godina, sada tražimo prvu dozvolu za Pera Geijera, kako bismo dali LKAB-u ekskluzivno pravo da nastavi da istražuje ovu fantastičnu mineralizaciju“, kaže Mostrom.
„Imamo povećanu svest o potrebi za metalima i mineralima za elektrifikaciju i zelenu tranziciju. Istovremeno, velika zavisnost Evrope od uvoza je razlog za zabrinutost kako u industriji tako iu politici. U Evropi se sada priča o dve godine za dozvole za strateški važne minerale kao što su one za retke zemne metale, ali naše iskustvo je da može potrajati između 10 i 15 godina da se prođe kroz složeni švedski sistem ispitivanja. Koncesija za preradu je samo jedan deo ovoga. Dakle, ovo će biti važan test da li sistem dozvola uspeva da ispuni očekivanja spoljašnjeg sveta“, kaže Mostrom.
Pitanje dugotrajnih i nepredvidivih ispitivanja dozvola je naširoko raspravljano poslednjih godina, a sadašnje i prethodne vlade su obećavale reforme kako kritična klimatska tranzicija ne bi padala na birokratske formalne zahteve bez značaja za životnu sredinu.
„Imamo pozitivan stav prema strogim ekološkim zahtevima i preuzećemo veliku odgovornost za uticaj koji naše operacije izazivaju. Na primer, postoji zabrinutost oko toga kako će na uzgoj irvasa uticati novi rudnik u toj oblasti, i mi to razumemo. Pored toga, pogođena su popularna područja za rekreaciju na otvorenom. Još smo u ranoj fazi procesa i pred nama je dug put. Mi smo odgovorni i imamo ambiciju da rešavamo probleme na putu. Ali takođe nam je potrebna posvećenost zainteresovanih strana i nadležnih u procesu da idemo napred na brz, efikasan i pravno siguran način“, kaže Mostrom.
