Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaLiberalizacija obaveza, ali...

Liberalizacija obaveza, ali i potreba, Ljiljana Hadžibabić, članica Saveta Agencije za energetiku Srbije

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Ako tržište ne bude otvoreno na način i u meri propisanoj Zakonom o energetici, to znači da je neko kršio zakon. – Velika je odgovornost na operatorima distributivnog sistema

Otvaranje tržišta električne energije i gasa je obaveza koju je Srbija prihvatila potpisivanjem Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, čija je primena jedan od uslova za pridruživanje Evropskoj uniji, a striktni rokovi za ograničavanje regulisanog tržišta bili su izričit zahtev Evropske komisije tokom pripreme Zakona o energetici – kaže u razgovoru za naš list Ljiljana Hadžibabić, članica Saveta Agencije za energetiku Srbije.

Ona ističe da je cilj otvaranja tržišta ukidanje regulisanih cena za snabdevanje i stvaranje jedinstvenog evropskog tržišta na principu konkurencije. Liberalizacija tržišta omogućiće, kako naša sagovornica kaže, bolje uslove za investiranje, odnosno sigurno snabdevanje u narednim godinama. Zbog niske prodajne cene, potencijalni investitori u proizvodne kapacitete odlažu ulaganje, jer ne mogu efikasno da povrate uložena sredstva, a ni  „Elektroprivreda Srbije“ nema finansijskih izvora za dalju izgradnju.

Koja je uloga u tome Agencije za energetiku?

Liberalizovano tržište razlikuje se od regulisanog samo po tome što cena energije nije regulisana, već se formira u tržišnoj utakmici. Svi drugi elementi bitni za odvijanje aktivnosti na tržištu su regulisani pravilima o radu prenosa, distribucije i tržišta, koja odobrava Agencija, kao i pravilima o promeni snabdevača i metodologijama za određivanje cene pristupa mrežama koje donosi Agencija. I cene korišćenja prenosnog i distributivnog sistema odobrava Agencija. Jedna od najvažnijih aktivnosti je nadzor rada tržišta i regulisanih energetskih subjekata. Agencija ne može da utiče na aktuelnu tržišnu cenu, ali je post festum analizira, kako bi dokumentima i aktivnostima za koje je nadležna uticala na poboljšanje uslova za budući rad tržišta. I druge institucije prate regularnost rada tržišta, na primer Komisija za zaštitu konkurencije proverava da li ima zloupotrebe dominantne pozicije na tržištu.

Koliko su prvi dani januara i reakcije kupaca na visokom naponu pokazali da Srbija nije sasvim spremna za otvaranje tržišta električne energije?

Kašnjenja je bilo, ali ima uslova za otvaranje tržišta. Operator prenosnog sistema, koji je ključna potpora tržištu, potpuno je spreman. Postoji više od 20 aktivnih snabdevača. Svi potrebni dokumenti su doneti posle stručnih javnih rasprava. Od 2008. Svi kupci, osim domaćinstava, mogli su da kupuju električnu energiju na slobodnom tržištu. Od avgusta 2011. Se zna kojom dinamikom se kupcima uskraćuje pravo na regulisanu cenu.

Jednom ste rekli da ako bi bilo po željama kupaca, tržište nikada ne bi ni bilo otvoreno. Preti li nam, makar u 2013, scenario da tržište neće biti zapravo otvoreno?

Nadam se da nam ne preti. Ako tržište ne bude otvoreno na način i u meri propisanoj Zakonom o energetici, to znači da je neko kršio zakon. Predviđeno je da se tržište otvara u tri etape, najpre za tridesetak najvećih potrošača, sledeće godine za oko 50. 000 potrošača i 2015. Za domaćinstva. Ako bude problema u funkcionisanju tržišta, regulativa će biti poboljšana.

Da li su opravdane primedbe kupaca da nije bilo dovoljno vremena za pripreme, da nije fer povećanje cene, da ne razumeju odredbe koje im se nameću? Zašto su se desile te reakcije?

Moglo bi se reći da nije bilo blagovremene organizovane pripreme kupaca. Svi energetski subjekti i stručna javnost bili su uključeni u kreiranje uslova za otvaranje tržišta, ali u široj javnosti nije bilo dovoljno informacija. Negodovanja kupaca su se čula tek krajem prošle godine, nakon čega je intenzivirana komunikacija kupaca, energetskih subjekata, ministarstava i regulatora. Tačno je da su tržišna pravila doneta krajem 2012, ali je nacrt pravila bio poznat još sredinom godine kada ga je JP EMS stavio na javnu raspravu. Bilo bi dobro da je i rezervni snabdevač formiran ranije, jer kupci koji nemaju pravo na regulisanu cenu, a nemaju ni ugovor sa nekim snabdevačem, prema Zakonu imaju pravo na 60 dana rezervnog snabdevanja i tek nakon toga bi morali biti isključeni sa mreže. Pripremljen je predlog Uredbe Vlade o određivanju privremenog rezervnog snabdevača i predložena cena po kojoj se u međuvremenu snabdevaju oni koji nemaju izabranog snabdevača. I da ima više vremena, svako bi insistirao na svom interesu: kupci da se održi što niža cena, a snabdevači da prodaju po što višoj. Ako pretera sa cenom, EPS ozbiljno rizikuje da ostane bez nekog od najboljih kupaca.

Kakva su iskustva sa otvaranjem tržišta iz regiona i Evrope, da li je bilo sličnih negodovanja?

Iskustva su različita. U zemljama sa visokom regulisanom cenom, tržište je donelo niže cene. U suprotnim situacijama bilo je negodovanja. Na primer, u Francuskoj je bila uvedena privremena“prelazna tarifa”, u Slovačkoj je na početku došlo do velikog povećanja cena, pa su postepeno padale. Očekuje se da će već u drugoj polovini godine biti jasno da li su cene koje je ponudio EPS tržišno realne. Do tada će i drugi snabdevači bolje sagledati situaciju i ući u tržišnu utakmicu. Kupci koji sada izlaze na tržište su najveći i najatraktivniji za snabdevače, a pravila o promeni snabdevača predviđaju veoma jednostavnu proceduru. U zemljama EU otvaranje tržišta bilo je postepenije. EK smatra da, na osnovu njihovih iskustava, u našem regionu taj proces može mnogo brže da se završi.

Pojedini kupci, odnosno oni povezani na visokom naponu, imali su mogućnost da i ranije kupuju električnu energiju mimo EPS – a. Da li je cena jedini argument za neizlazak na tržište?

Verujem da je cena dominantan razlog, ali i komfor, inertnost, navike… Očekivalo se da kupci već istražuju mogućnosti, prate tržište, uočavaju ograničenja i prednosti. Koliko sam upoznata, oni imaju primedbe prvenstveno na cenu koja im se nudi. Regulatorni odbor EZ je još 2008. Godine prepoznao da je najveća prepreka za otvaranje tržišta mogućnost da svi potrošači, uključujući i velike industrijske, mogu ostati u regulisanom režimu cena. Studija Svetske banke iz 2009. Godine je potvrdila ovaj stav.

Sledeće godine trebalo bi da se otvori tržište sa mnogo većim udelom. Da li je sada već pravo vreme za edukaciju i kako oni da se pripreme?

Na početku 2014. Godine, na tržište izlazi oko 50. 000 krajnjih kupaca. Ukupno 43 odsto potrošnje kupovaće se na slobodnom tržištu. Trebalo bi odmah početi sa intenzivnim pripremama za narednu fazu. Velika je odgovornost na operatorima distributivnog sistema, odgovornim za kvalitetno prognoziranje i poznavanje profila potrošnje, adekvatno merenje, komunikaciju sa operatorom prenosa, snabdevačima i kupcima. I snabdevači i operatori bi morali što pre da informišu kupce o njihovim pravima i obavezama.

U Srbiji aktivno radi oko 20 trgovaca električnom energijom. Prema vašem mišljenju, zašto se niko od njih ne otima o kupce na visokom naponu?

To u velikoj meri zavisi od cena koje nudi EPS. Aktivni snabdevači trguju ili tranzitiraju kroz Srbiju sa daleko većom energijom od ovih desetak procenata potrošnje, koliko se isporučuje krajnjim kupcima sa prenosnog sistema. Među njima ima nekoliko veoma iskusnih i uspešnih i verujem da će se uskoro uključiti u tržišnu utakmicu.

Možemo li da očekujemo kritike od EK i EZ jer tržište nije profunkcionisalo onako kako treba?

U svim izveštajima EK o napretku Srbije u evrointegracijama značajan prostor daje se energetici. Izvesno je da bismo dobili ozbiljnu primedbu ukoliko se tržište ne bude otvaralo propisanom dinamikom.

Koliko je otvaranje tržišta zaista šansa da EPS bude pravi konkurentni igrač i za region?

EPS – u se smanjuje javna obaveza snabdevanja na regulisanom tržištu. Tako sa preostalom energijom može biti konkurentan u Evropi, jer ima povoljnu strukturu proizvodnje i sopstveni izvor primarne energije.

Kakva su iskustva u kategoriji  „domaćinstva“? Koliko je ta grupa kupaca atraktivna za trgovce i da li su oni spremni da menjaju snabdevača?

I u najbogatijim zemljama sa razvijenim tržištem, mali kupci i domaćinstva imaju pravo na regulisano snabdevanje. Regulisana cena je često veća od tržišne, ali ne zahteva dodatni napor kupca. Najveći broj domaćinstava ne menja snabdevača, ali ima entuzijasta.

Utvrđen je predlog uredbe o energetski zaštićenim kupcima. Koliko smo se time približili razvijenim zemljama i da li je to pravo rešenje?

Prema direktivama EU i odlukama EZ, i zemlje našeg regiona moraju da izmeste staranje o energetskim potrebama siromašnih iz energetskih kompanija. Ne postoji preporučeni model realizovan u razvijenim društvima, nego se, zavisno od specifičnosti zemlje, primenjuju različiti oblici zaštite, sa manje ili više uspeha. Rešenja predložena u Uredbi o energetski zaštićenom kupcu rezultat su zajedničke polazne osnove zemalja u regionu i iskustva naših ministarstava nadležnih za energetiku i socijalnu politiku. Na ovaj način adekvatno se pomaže najsiromašnijim domaćinstvima, ali i eliminiše razlog za limitiranje regulisane cene za sve kupce zbog socijalno ugroženih.

Nezavisni dobrodošli

Da li je rešenje za otvaranje tržišta postojanje nezavisnih proizvođača električne energije?

Nezavisni proizvođači u Srbiji su dobrodošli, ali dok njihova snaga postane značajna, već bismo morali imati otvoreno tržište. Povećanje proizvodnih kapaciteta doprineće svakako zaoštravanju konkurencije, ali samo pod uslovom da električnu energiju ne prodaju EPS – u po dugoročnim ugovorima.

Izvor EPS

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Hrvatska: JANAF preuzeo svoj prvi solarni projekt 

Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) putem povezanog društva JANAF OIE sklopila je Ugovor o kupoprodaji 100 posto udela u društvu Solar Energy Vođinci i ulaganju u solarnu elektranu u Vođincima, nedaleko od Vinkovaca, projektovane instalirane snage 14,3 MW i priključne snage...

BiH: EPBiH raspisala tender za remont turbine bloka 7 TE Kakanj

Elektroprivreda BiH je raspisala međunarodni javni poziv za revitalizaciju turbinskog postrojanja na bloku 7 u Termoelektrani Kakanj. Kako se navodi u pratećoj dokumentaciji procijenjena vrijednost je blizu 35 miliona KM sa PDV-om. Predviđen je postupak e-aukcije a kriterijum  jenajniža cena. Rok isporuke je 15...

Rumunija: Fič dodelio Romgazu rejting ‘BBB-‘

Kreditna agencija Fič Rejtings je prvi put dodelila rumunskoj kompaniji Romgaz dugoročni kreditni IDR rejting BBB-, sa stabilnim izgledima. Ovaj rejting Romgaza veći je za jedan stepen u odnosu na njegov “bb+” samostalni kreditni profil (SCP) za državnu podršku, prema kriterijumima Fiča...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!