Donedavni direktor Nacionalnog parka Mokra Gora Emir Kusturica ocenio je da oni koji se zalažu za eksploataciju nikla neće uspeti u toj nameri.
„Koliko čujem, nisu dobili pravo za eksploataciju na Mokroj Gori jer im ja ovde smetam i znaju da bih mogao da im pomrsim račune, a javnost igra neku ulogu u Srbiji i mislim da su odustali“, rekao je Kusturica na zatvaranju Vivaldi foruma pod nazivom „Srbija zemlja blagostanja“, na Mećavniku.
On je podsetio da je pre nekoliko dana u Višegradu 1.500 ljudi protestovalo protiv eksploatacije nikla i ocenio da vlast Republike Srpske, „barem dok je u njoj Milorad Dodik“, to neće dozvoliti.
„Oni prave strašnu političku grešku jer to više nije samo pitanje eksploatacije nikla, jer kada pogledate ko je u tom biznisu, meni to liči na jedan improvizatorski skup“, naveo je Kusturica obraćajući se učesnicima foruma u organizaciji Mokrogorske škole menadžmenta.
On je istakao da ima utisak da su Srbi posle bombardovanja i „raznih kontaminacija, nekako došli do te ideje da još jedno trovanje nije potrebno“.
Kusturica se osvrnuo i na nedavni izveštaj državnog revizora o poslovanju Nacionalnog parka Mokra Gora i zapitao zašto državni revizor ima potrebu da se reklamira, kada je to potpuno druga grupa delatnosti.
„Ipak, postoji javnost, što je pokazano i time da se posle objavljivanja o tom mom prestupu pojavio ogroman broj ljudi koji je ‘provalio’ da je posredi priča o niklu i da je tog čoveka neko poslao, a na njihovu nesreću nije ništa našao“, rekao je on.
Kusturica smatra da je problem Srbije to što nema ideju kako svojim resursima i potencijalima može da iskorači u bolji svet koji priželjkuje i naveo da za tako nešto razumevanje nema ni vlast, pa ni predsednik Tomislav Nikolić, kome je, kako je rekao, predložio da se u delu od Požege do Kuršumlije, zasadi najmanje milion hektara voćnjaka.
Kusturica je rekao da mikroekonomske ideje Srbiju mogu da izvuku „iz kandži MMF-a“ i u prilog tome naveo primer Mokre Gore koja je, prema njegovim rečima, do pre osam godina bila livada, a sada je postala središte kulturnih dešavanja.
On je dodao i da je Andrićgrad u Višegradu primer privatnog i javnog partnerstva, a glavni uslov za ekonomski razvoj, kako smatra, jeste da oni koji su nešto zaradili, ulažu zajedno sa državom.
Izvor B92
