Evropa u usponu je bogata mineralima, ali njihovo vađenje i prerada ima ekološke i društvene troškove. Zemlje moraju promovisati održive rudarske prakse kako bi razvile industriju bez ugrožavanja lokalnih ekosistema.
U maju 2022. slovačka reka Slana postala je narandžasta kada je zagađena voda koja je tekla iz rudnika gvozdene rude ubila ribu i druge divlje životinje. Kontaminacija je bila dovoljno razblažena do trenutka kada je stigla u Mađarsku da spreči ubijanje ribe, ali gvožđe i cink u uzvodnoj vodi obložili su škrge ribe i polako ih ugušili, izazivajući pustoš u nekoliko malih gradova u Slovačkoj.
Lokalni seljani su to nazvali “katastrofom”, a jedan je rekao Rojtersu da “pod šljunkom nema živih bića, možemo videti samo rđu”.
Incident na reci Slani bio je samo poslednji u dugom nizu ubijanja ribe i drugih ekoloških katastrofa kao posledica rudarenja i obrade metala.
Kako Evropska unija radi na povećanju rudarstva unutar bloka kako bi bila manje zavisna od uvoza sirovina iz Rusije i Kine, ona mora osigurati da se njeni kapaciteti na održiv način proširuju kako bi se sprečile buduće tragedije.
Razumevanje problema
Različiti delovi procesa rudarenja, bilo da se koristi eksploatacija, duboko rudarstvo ili jalovina, mogu dovesti do kontaminacije vode. Rudarstvo zahteva velike poremećaje u zemlji i izlaže stene vazduhu i vodi što inače ne bi bilo.
Odvodnjavanje kiselih rudnika nastaje kada se velika količina stene koja sadrži sulfidne minerale iskopa i izloži kiseoniku i vodi, stvarajući sumpornu kiselinu. Kako voda postaje kiselija, bakterije mogu ubrzati procese zakiseljavanja i oksidacije i uzrokovati da se još više metala u tragovima ispire iz stene. Padavine i površinska drenaža sa lokacije rudnika odlažu kiselinu u obližnje izvore vode, čineći vodu beskorisnom i ubijajući vodeni život.
Kontaminacija teškim metalima je rezultat metala u iskopanoj steni koji su izloženi vodi i transportovani nizvodno. Odvodnjavanje rudnika kiselinom i kontaminacija teškim metalima se nastavljaju dok su stene koje sadrže sulfidne minerale i metale izložene vodi i vazduhu, ponekad stotinama ili hiljadama godina nakon što je rudnik napušten.
Kada se savremeni rudnici zatvore, pumpe koje kontrolišu nivo vode se isključuju, zaustavljajući oksidaciju izloženih šavova, ali nastavljajući da rastvaraju koncentrovane minerale i metale. Podzemne vode se dižu dok ne dođu do površine ili se ispuštaju u vodonosne slojeve, noseći sa sobom zagađivače. Kako ova voda aerira u rekama, metali kao što je gvožđe mogu ponovo da oksidiraju, odgovorni su za oker boju reka kao što je Slana.
Ekstrakcija željenih minerala iz sirovina izvađenih iz rudnika takođe stvara kontaminaciju od hemijskih agenasa za preradu, toksičnih i za divlje životinje i za ljude, koji se koriste za odvajanje ciljnih minerala u rudi. Oni mogu da prodiru, prodiru ili se izliju iz rudnika u lokalne vode.
Boksit, mešavina minerala uključujući aluminijum, okside gvožđa i titanijum diokside, mora da se iskopa iz zemlje i zatim opere vrelim natrijum hidroksidom da bi se izvukao aluminijum, ali to stvara kancerogenu, radioaktivnu mešavinu teških metala i otrovnih hemikalija koja je poznata kao „crveno blato“ i može da spali ljudsku kožu i poznato je da ga je teško skladištiti.
Godine 2010. brana u Mađarskoj koja sadrži veliki rezervoar ovog toksičnog crvenog mulja je pukla, ispuštajući mulj koji je spirao automobile sa puteva i oštetio mostove, kuće i lokalnu divljinu. Četiri osobe su poginule, još 120 je povređeno, a još 400 je evakuisano, iako je ukupno najmanje 7.000 ljudi direktno pogođeno.
Robert Fidrich, iz Friends of the Earth iz Mađarske, rekao je: „Sada ćemo mi, javnost, morati da platimo pravi račun. Možete zaboraviti na čišćenje tih gradova… niko neće moći da živi tamo 10 ili više godina. To je uticalo na živote stotina ljudi.”
Toksični mulj i politika
Najveća evropska rafinerija boksita, koja već zauzima 1.500 hektara, bila je u centru nedavnih ekoloških protesta zbog svojih napora da se proširi.
Smeštena u Aughinish-u, fabrika je proizvela 35 miliona tona otpada, koji se skladišti na obalama irske reke Šenon. Meštani kažu da je rafinerijski otpad razboleo i njih i životinje. Istraga iz 1997. godine utvrdila je da je otpad opasan i da je lokalna podzemna voda kontaminirana, ali su državne vlasti nekako izgubile uzorke krvi i zemlje koji su mogli ubedljivo povezati zdravstvene probleme sa postrojenjem.
Fabrika Aughinish je u vlasništvu UC Rusal, ruske kompanije sa sedištem u Moskvi koja je drugi po veličini svetski proizvođač aluminijuma. UC Rusal je rezultat spajanja kompanija u vlasništvu oligarha Romana Abramoviča i Olega Deripaske 2000. godine, nakon što je Deripaska izašao kao pobednik u često nasilnim „aluminijumskim ratovima“ između oligarha koji su se borili za sticanje državne imovine 1990-ih. Abramovič i Deripaska su svaki je bio najbogatija osoba u Rusiji u različitim vremenima.
UC Rusal je bio uključen u nedavna izlivanja i ubijanje ribe širom sveta. On je glavni akcionar Nornickel-a, najvećeg svetskog proizvođača paladijuma i nikla, kojeg je ruska vlada kaznila sa 2,1 milijardu dolara 2020. pošto je ispustio 21.000 tona dizela u sibirske reke Ambarnaja i Daldikan.
Dok je Nornickel preduzeo niz koraka da nadoknadi štetu i čak je uveo sistem za praćenje stanja permafrosta ispod svojih industrijskih objekata, nasuprot tome, 2022. godine, vlada Jamajke je suspendovala licencu UC Rusal nakon kontaminacije njegovog postrojenja za boksit u Riju. Cobre je doveo do ubijanja ribe. „Javno zdravlje i ekološko nasleđe ne mogu se žrtvovati za ekonomski razvoj“, rekla je Theresa Rodriguez-Moodie, naučnik za životnu sredinu i izvršni direktor Jamajke Environment Trust.
Ukrajinska vlada je u februaru zaplenila više od 300 sredstava imovine koja je povezana sa Deripaskom i Rusalom, uključujući mikolajevsku rafineriju glinice, nakon što je najviši antikorupcijski sud odlučio da su podvrgnute sankcijama ruskoj vladi zbog njene invazije 2022. Deripaska takođe podleže ličnim sangcijama Velike Britanije, SAD i EU zbog podrške ruskoj agresiji.
U maju je Rusal izvestio da je njegov neto profit pao za oko 44% u 2022. jer se suočio sa logističkim izazovima, većim troškovima i nestabilnošću tržišta izazvanih ruskom invazijom na Ukrajinu.
Zabrinutost za ljudska prava
Human Rights Watch je 2021. godine upozorio da automobilske kompanije moraju da učine više na rešavanju zloupotreba u svojim lancima snabdevanja aluminijumom i rudnicima boksita iz kojih potiču.
Proizvođači automobila su koristili skoro petinu ukupnog aluminijuma koji se troši širom sveta u 2019. i predviđa se da će udvostručiti svoju potrošnju aluminijuma do 2050. kada pređu na električna vozila.
„Proizvođači automobila vide aluminijum kao kritičan materijal u prelasku na vozila sa štedljivom potrošnjom goriva“, rekao je Jim Wormington, viši istraživač u Human Rights Watch-u.
„Oni bi trebalo da iskoriste svoju sve veću kupovnu moć da zaštite zajednice čija je zemlja i životna sredina oštećena od strane industrije aluminijuma.
