Situacija u vezi sa termoelektranama na ugalj u bivšim jugoslovenskim zemljama ostaje kritična, sa ozbiljnim ekološkim i zdravstvenim posledicama. I pored regulativa za kontrolu zagađenja koje su uvedene pre šest godina u okviru Energetske zajednice, emisije sumpor-dioksida (SO2) iz ovih postrojenja značajno premašuju dozvoljene limite. U 2023. godini, emisije su bile 5,7 puta veće od dozvoljenih, što predstavlja blagi porast u odnosu na prethodnu godinu.
Ključne tačke:
- Glavni izvori emisija: RiTE Ugljevik u Bosni i Hercegovini je najveći emitter SO2, oslobađajući više od 97.000 tona. I pored značajne investicije u postrojenje za desulfurizaciju koje se pokazalo neefikasnim, emisije ostaju visoke.
- Ostali počinioci: TE Kostolac B u Srbiji je počela da smanjuje emisije SO2, ali se od tada ponovo vratila na prekoračenje limita, sada emitujući skoro 5,8 puta više od dozvoljenog. Problemi sa postrojenjem za desulfurizaciju ometaju usklađenost.
- Čestice i azot-oksidi: Emisije čestica su bile skoro 1,75 puta više od dozvoljenih, dok su emisije azot-oksida bile 1,3 puta iznad limita. Značajno je da je Srbija sada pridružila Bosni i Hercegovini u prekoračenju NOx limita.
- Neslaganje sa regulativama: Rok za zatvaranje starijih termoelektrana prema „opt-out“ odredbi istekao je krajem 2023. godine, ali sve relevantne elektrane u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji i dalje su u radu.
- Pravne i regulatorne akcije: Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je tri slučaja protiv ovih zemalja zbog neslaganja, ali nisu izrečene nikakve kazne niti postoji realan plan za usklađenost ili zatvaranje.
Ovo stalno neadresiranje emisija predstavlja značajne rizike za javno zdravlje i životnu sredinu u regionu. Hitna akcija je potrebna za sprovođenje regulativa i prelazak na čistije izvore energije.
