Dobijanjem statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji Srbija će imati na raspolaganju oko 60 miliona evra za realizaciju regionalnih ekoloških projekata u periodu od tri godine. Procenjuje se da je za dostizanje svih ekoloških standarda potrebno više od 10 milijardi evra. Trećina propisa koje je Srbija trebalo da uskladi sa zakonodavstvom Evropske unije, upravo su iz oblasti zaštite životne sredine.
Srbija za zaštitu životne sredine izdvaja 0,3 procenta bruto nacionalnog dohotka, gotovo deset puta manje od evropskog proseka. Svi potrebni zakoni su usklađeni sa evropskim zakonodavstvom, ali se slabo primenjuju.
„Mi smo, u dostizanju standarda u odnosu na EU, trenutno otprilike minimum 10 godina u zaostatku. U određenim oblastima mnogo više, u nekim nešto malo manje, ali može se reći da ćemo oko 2020. godine dostići i evropske standarde“, izjavio je pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Aleksandar Vesić.
U resornom ministarstvu očekuju da će već početkom sledeće godine krenuti prvi projekti koji zavise od statusa kandidata.
„To je izgradnja nekoliko regionalnih deponija i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u nekoliko velikih gradova u Srbiji u kojima je to užasan problem. Kandidatura će doneti mogućnost da i naše kompanije, privredna društva, mala i srednja preduzeća pristupaju kako kreditnim tako i nepovratnim sredstvima“, kaže ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić.
Među prvim najavljenim projektima su izgradnja regionalnog postrojenja za otpadne vode u Loznici, centra za upravljanje otpadom Kalenić kod Uba i deponije Halovo kod Zaječara.
U većini gradova u Srbiji otpadne vode se ulivaju u reke. Prečišćava se svega četiri odsto otpadnih voda, a u zemljama EU čak 90 odsto. Procenjuje se da je za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda potrebno uložiti šest milijardi evra.
Merenja Agencije za zaštitu životne sredine, osim u Boru i Užicu, za sada ne pokazuju razlog za zabrinutost.
„Indikatori pokazuju da su nama u Srbiji i vazduh i voda su relativno čisti i spadaju u visoke kategorije kvaliteta“, ističe Momčilo Živković iz Agencija za zaštitu životne sredine.
Do 2015. godine 177 industrijskih postrojenja u Srbiji moraće da imaju integrisane dozvole koje znače da ispunjavaju najsavremije ekološke standarde.
Izvor rts.rs
