Jedino ulaganjem u nova nalazišta nafte može se očekivati da će Evropa i svet imati dovoljno ovog energenta. Vrednost novih investicija u eksploataciju nafte procenjuje se na oko 38 triliona dolara u periodu od 2011. do 2035 godine, rečeno je na skupu „Rafinerija nafte-kako do motornih benzina i dizela“ koji je protekla dva dana održan u Arandjelovcu uz podršku Naftne industrije Srbije.
Budući da se postojeća nalazišta crnog zlata u velikoj meri iscrpljuju politika najvećih naftnih kompanija sveta je da šire poslove upravo u oblasti eksploatacije, odnosno ulaganja u nova nalazišta.
Interesantno je, kako se čulo na ovom skupu, da potražnja za dizel gorivima i dalje raste, te da je odnos potrošnje dizela i benzina dva prema jedan. Proizvodnja bi shodno sadašnjem učešću dizela i benzina u prometu , a pošto se završi modernizacija rafinerije u Pančevu, mogla biti oko 640.000 tona benzina i 1,5 miliona dizela.
Iako je većina rafinerija projektovana tako da se dobija veća količina benzina, odnosno belih derivata, došlo je do promene u potrošnji i dizel se i dalje sve više traži. Poseban rast prometa dizela zabeležen je do početka svetske krize 2008. Medjutim, ni kriza nije kumovala tome da se potrošnja dizela smanji.
Vasil Katinčarov, ekspert za monitoring kvaliteta goriva u EU istakao je da će ozbiljna provera kvaliteta goriva u Srbiji zaživeti samo uz poliitčku volju, te da sadašnje laboratrije za kontrolu kvaltieta goriva ne mogu da zadovolje potrebe monitronga kakav propisuje EU, jer ni jedna srpska kontrolna kuća nema mogućnosti da proveri prisustvo biogoriva u derivatima.
Ukoliko bude pristupila EU Srbija će morati da sprovede direktivu EU koja propisuje koliko puta mesečno ili godišnje mora da se vrši kontrola kvaliteta goriva i na koji način.
Prva računica pokazuje da bi za kontrolu oko 1.441 pumpu u Srbiji gde bi se kontrola vršila dva puta mesečno bilo potrebno izdvojiti oko 700.000 evra, što je veliki novac, kaže Katinčarov.
Proces monitoringa u Srbiji je u toku.Propisuju se zakoni, podzakonska akta i uredbe koje bi bliže definisale obaveze Srbije u pogledu kontrole kvaliteta goriva koje bi moralo da odgovara standardima EU. Ceo postupak donošenja i uslagašavanja zakonske reuglative s propisima EU može trajti od 1,5 do tri godine, a Srbija bi u tom slučaju morala imati jednu nezavisnu kontrolnu laboratoriju gde bi se naknadno vršila kontrola ukoliko se u redovnoj proveri utvrdi da gorivo koje se nalazi u rezerovarima na pumpama ne odgovara standardima kvaliteta kakav propisuje EU, pojasnio je Katinčarov.
