Srbija je već usvojila mnoge dokumente i donela zakone kojima se otvara tržište struje, ali i dalje smo neefikasni u primeni. – Tek sa primenom novog zakona koji nameće obavezu tržišta, jedan kupac na visokom naponu pronašao drugog snabdevača mimo EPS-a. – Nema tržišta bez pravne države, poštovanja ugovora i plaćanja obaveza
Srbija nedovoljno koristi svoj centralni položaj u regionu, a da bi iskoristila prednosti na tržištu energenata u jugoistočnoj Evropi mora da restrukturira velike državne sisteme, poput „Elektroprivrede Srbije“ i „Srbijagasa“ – rekla je Zorana Mihajlović, ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine, 25. aprila na konferenciji “Kako do integrisanog tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi”, u organizaciji „Balkanmagazina“. Mihajlović je objasnila da je neophodno restrukturirati ova dva državna preduzeća da bi mogla da se upuste u konkurenciju sa evropskim kompanijama.
– U Srbiji je već započet proces otvaranje tržišta električne energije i država će učiniti sve da se taj posao nastavi – naglasila je ministar energetike. –
Postoji zakonska regulativa za liberalizaciju tržišta, ali je država u nekim stvarima bila nepripremljena. Prema rečima Mihajlovićeve, Vlada Srbije će, u dogovoru sa Energetskom zajednicom Jugoistočne Evrope, usvojiti odluke kako bi se stvorila regionalna berza za električnu energiju. Ona je podsetila da je u Srbiji registrovano 29 snabdevača na tržištu električne energije u ovoj godini.
– Srbija je već usvojila mnoge dokumente i donela zakone kojima se otvara tržište struje, ali i dalje smo neefikasni u primeni – rekla je Mihajlovićeva.
– Ali to nije zato što je neko nesposoban, ili što ne radi dobro svoj posao, već je reč o velikom otporu koji se javlja u svim velikim sistemima kada je potrebno izvršiti određene promene. Država je tu da omogući EPS-u da postane konkurentno preduzeće.
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Jugoistočne Evrope Janez Kopač pohvalio je zakonsku regulativu u Srbiji i odlučnost da se reformiše energetski sektor. On je istakao da Evropska unija ima cilj da do 2014. godine bude samo jedno tržište električne energije, umesto sadašnjih osam, koja su podeljena po trgovinskim regijama.
– Što se tiče regulisanih cena električne energije, one i sada važe u zemljama EZ, ali treba krenuti i tim putem liberalizacije – rekao je Kopač. On je ukazao da je region jugoistočne Evrope uglavnom sinhronizovan sa elektroenergetskim sistemom Evrope, osim Moldavije i Ukrajine, ali da se i dalje kasni sa implementacijom evropskih direktiva, odnosno drugog i trećeg energetskog paketa. On je ukazao i da je neophodno da cene, odnosno regulisane tarife, moraju izražavati troškove proizvodnje, koji, takođe, moraju biti jasno defnisani. Kopač je naglasio i da je neophodno skinuti barijere za otvaranje tržišta, a Sekretarijat EZ je napravio Akcioni plan za korekciju dosadašnjih koraka.
Član saveta Agencije za energetiku Srbije Ljiljana Hadžibabić podsetila je da su svi zakoni za razvoj tržišta električne energije doneti, osim pravila o radu organizovanog tržišta, koji će biti određeni kada Vlada Srbije odluči kako će tržište izgledati.
– Još od 2008. godine svi kupci, osim domaćinstava imali su mogućnost da nabavljaju električnu energiju van EPS-a, ali zbog niske cene u Srbiji, niko nije promenio snabdevača. Tek sa primenom novog zakona koji nameće obavezu tržišta, jedan kupac na visokom naponu pronašao je drugog snbdevača mimo EPS-a – rekla je Hadžibabić. Ona je istakla da Srbija ima pripremljenu dokumentaciju za osnivanje regionalne berze Srbije, te da je ostalo da Vlada Srbije usvoji odluku o tome. Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom, učesnicima skupa predočio je proces odvajanja snabdevanja od distribucije, koji je u okviru EPS-a u toku. On je ukazao da u prvoj fazi tog procesa javni snabdevač, zadužen za snabdevanje tarfinih kupaca, kupuje električnu energiju po ugovoru o potpunom snabdevanju, a to je negativno za likvidnost tržišta. Uspostavljanjem konkurencije na regionalnom tržištu i proizvodnja postaje konkurentna, a neefikasna i skuplja proizvodnja se zatvara i postaje neophodna izgradnja zamenskih kapaciteta. Vlaisavljević je podsetio i da obnovljivi izvori energije, takođe, utiču na tržište.
– Sa sve većim uključivanjem i subvencionisanjem obnovljivih izvora energije, posebno u Nemačkoj veći su i poremećaji na tržištima električne energije – rekao je Vlaisavljević. Direktor Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom ukazao je da je potrebna primena trećeg paketa u praksi.
– Nema tržišta bez pravne države, poštovanja ugovora i plaćanja obaveza. To je ključ za integraciju i tržište. Podizanje likvidnosti tržišta doneće smanjenje razlike u ceni, a tržišna cena dovešće i da domaćinstva izađu na tržište – rekao je Vlaisavljević. – Samo poštovanjem ugovora i redovnim plaćanjem može doći do podizanje likvidnosti tržišta, ali i do smanjenja razlika u ceni za javno snabdevanje i tržišnih cena.
Uskoro SEEPEX
Vladimir Janković, direktor Direkcije za poslove tržišta električne energije u „Elektromreži Srbije“ predstavio je tržišne funkcije ove kompanije, kao i planove za formiranje berze SEEPEX.
– Ideja je da se berza SEEPEX veže sa drugim zemljama, ali i da njoj imaju pristup one zemlje koje nemaju svoje berze, poput Crne Gore ili Bosne i Hercegovine. Platformu i procedure bi iznajmili od neke velike već postojeće berze, a cilj nam je i da privučemo velike trgovce, marketmejkere, kojima bi dali i učešće u vlasništvu berze – rekao je Janković. – Ideja je da se unapredi tržište i dobije dobra referentna cena, kao i da se ponudi niz proizvoda trgovcima. U prvoj fazi berza u Srbiji bi omogućila pristup BiH, Makedoniji i Crnoj Gori, a u drugoj fazi bi se povezala sa Mađarskom i Rumunijom, a preko njih i sa Češkom i Slovačkom. Cena energije na ovoj berzi bi se verovatno obračunavala u evrima, a kliring kuća bi bila neka od banaka u Srbiji.
Srbija sa najnižom cenom
U 2012. godini preko Srbije se prenelo 40 teravat-sati električne energije, dok je naša finalna potrošnja 28 teravat-sati, a sva razlika predstavlja trgovinu. Samo u tranzitu je prošlo preko 8.000 teravat-sati, pokazuju podaci Agencije za energetiku. Takođe, prema uporednim cenama industrijske električne energije u Evropi, Srbija ima ubedljivo najnižu cenu, što je dovelo do toga da nema dovoljno sredstava za investicije.
Izvor; Kwh
