Srbija može da bude tranzitna zemlja za električnu energiju, gas, nafta i naftne derivate. – Svi kupci koji su sad sklopili ugovore žele tzv. hotelske „all inclusive“ aranžmane, odnosno ugovore o potpunom snabdevanju električnom energijom Balkan svakako nije sasvim novi izvor energije, ali je svima poznat i na nama je da to maksimalno iskoristimo za dobrobit svih zemalja, pre svega za povećanje energetske stabilnosti Srbije – rekla je Zorana Mihajlović, ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine, na 10. regionalnoj konferenciji o bezbednom i profitabilnom investiranju u energetiku „Balkan – novi evropski izvor energetike“, održanoj 20. marta u beogradskom Sava centru.
Ona je istakla da Balkan zaslužuje pažnju, jer predstavlja najkraći i najprofitabilniji put između Istoka i Zapada, koji može da bude i najsigurniji put.
– Balkan mora da iskoristi svoj geostrateški položaj, zato i Srbija treba da iskoristi komparativnu prednost svog položaja – naglasila je Zorana Mihajlović i dodala da treba da budemo tranzitna zemlja za električnu energiju, gas, naftu i nafte derivate, a isto tako zemlja koja može da bude skladište za energente, što bi ujedno trebalo da bude vizija naše zemlje.
Ona je kao primere takvih projekata navela gasovod „Južni tok“, kojim bi trebalo da se transportuje prirodni gas iz Rusije do zemalja Evropske unije, kao i gasovod od Niša do Dimitrovgrada.
– Cilj Vlade Srbije je izgradnja energetskih objekata, termoelektrana, hidroelektrana, investicije u energetsku infrastrukturu, korišćenje energije vetra, biomase i alternativnih izvora energije – naglasila je Mihajlovićeva.
– Sledi i modernizacija toplana, kako bi postale efikasnije i kako bi, pored toplotne, proizvodile i električnu energiju. Ona je istakla da je u Srbiji obezbeđen potreban zakonodavni okvir neophodan za ulaganja u obnovljive izvore energije i realno je da naša zemlja do 2020. godine, od ukupne potrošnje, 27 odsto energije dobija iz obnovljivih izvora.
Na konferenciji se raspravljalo i o ulozi srpske privrede u izgradnji novih kapaciteta, kao i o investiranju u energetiku u jugoistočnoj Evropi i kreiranju i primeni odgovarajućeg pravnog okvira. Lu Brefor je u ime Svetske banke rekao da Srbija ne sme da se plaši stranih investitora, jer saradnja može doneti samo obostranu korist, kako za investitore, tako i za Srbiju.
Kao zemlja prijatelj konferencije bila je Turska koju je predstavljao Mehmet Kemal Bozaj, ambasador Turske u Srbiji. On je prisutne upoznao sa energetskim potencijalima svoje zemlje i istakao da se u Turskoj najviše ulaže u razvoj energetskog sistema, te da je cilj Turske da realizuje energetsku bezbednost i da poveća energetsku efikasnost.
– Turska bi mogla da bude jedan od ulagača u energetske projekte Srbije. A projekti iz oblasti energetike treba da budu eko–prijateljski i da postoji veće razumevanje u sprovođenju i realizaciji projekata, jer se Turska sve češće suočava sa klimatskim promenama – rekao je ambasador Turske.
Na konferenciji se raspravljalo i o ulozi srpske privrede u izgradnji novih kapaciteta, kao i o investiranju u energetiku u jugoistočnoj Evropi i kreiranju i primeni odgovarajućeg pravnog okvira. Lu Brefor je u ime Svetske banke rekao da Srbija ne sme da se plaši stranih investitora, jer to može doneti samo obostranu koristi, kako za investitore, tako i za Srbiju.
– Balkan leži u srcu Evrope i stremi ka sigurnoj, pouzdanoj i čistoj energiji.
Sama pozicija ovog regiona predstavlja prednost. To je region sa jos neiskorišćenim potencijalima. Samim tim, postoji mogućnost povezivanja potražnje sa nerazvijenim potencijalom za ponudu. Svi znamo da će razvijanje Balkana kao izvora energije za ostatak Evrope biti izuzetno skupo i da je neophodna pomoć same države i zato je važno da se interesi države podudaraju sa interesima investitora – zaključio je Brefor. – Srbiji, kao i ostatku Balkana, strana investiranja biće preko potrebna kako bi se ostvarili ciljevi, a Svetska banka mogla bi da doprinese, ne samo političkom dijalogu, već i da poboljša pravni okvir i omogući finansiranje.
Dragan Vlaisavljević, direktor Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom, objasnio je da će sledećeg meseca EPS prestati sa rezervnim snabdevanjem.
– Bilo je mnogo muka, ali sve se pomera napred. Nadam se da ćemo u isto vreme iduće godine govoriti o prvom radnom danu berze električne energije, SERPEXA, sa strateškim partnerom – ukazao je on i dodao da ostaje da se operator distributivnog sistema osposobi za davanje neophodnih podataka o tržištu našem operatoru tržišta „Elektromreži Srbije“. – Jedan od sledećih zadataka je da se 45.782 kupca pokriju mernom tehnikom. Oni gube pravo na javno snabdevanje, što je u stvari neka vrsta privilegije.
Kako je objasnio Vlaisavljević, svi kupci koji su sad sklopili ugovore žele tzv. hotelske „all inclusive“ aranžmane, odnosno ugovore o potpunomm snabdevanju.
– A da biste digli likvidnost tržišta, ugovore o potpunom snabdevanju trebalo bi zameniti drugačijim ugovorima. Kupci nisu kvalifikovani i ne bi znali kako da kupuju – naglasio je Vlaisavljević. – Bolna tačka je otkazivanje regulisanih tarifa, prvo 2013. godine za visoki napon, a 2014. za srednji napon gde 4.000 kupaca treba da izađe i da se u jednoj tržišnoj utakmici snabde po najpovoljnijim cenama.
Prema njegovim rečima, mana koja će se prevazići uspostavljanjem SERPEXA za dan unapred tržišta je dobijanje referentne cene, a to je i povećanje transparentnosti. Bitno je i da se krene ka putu veće integracije na regionalnom nivou ka susednim tržištima.
– Srbija se ne razlikuje od drugih tržišta, jer su svuda prisutni institucionalni, finansijski, operacije i rizik cena. Nema besplatnog ručka i naplate 200 dana – istakao je Vlaisavljević. – Mi kao osmi region moramo da se integrišemo između sebe da bi se povezali u panevropsko tržište.
Važan projekat je i uspostavljanje berze električne energije koja bi davalasignale kako prodavcima, tako i kupcima.
Vladimir Janković, direktor Direkcije za poslove tržišta električne energije „Elektromreže Srbije“, govorio je o ulozi EMS-a na tržištu energije.
On je istakao da je od 1.370 zaposlenih čak 350 sa fakultetskom diplomom, jer prema njegovim rečima, glavna vrednost nisu transformatori, već ljudi.
Sve promene u energetskom sektoru, kako je rekao Janković, zahtevaju ljude koji brzo uče i spremni su na promene.
– U skladu sa međunarodnim obavezama i našim zakonskim aktima, konačno smo počeli sa otvaranjem tržišta električne energije. Mislim da je to veliki pomak. Bilo je tu velike skepse da li ćemo uopšte uspeti – rekao je Dejan Popović, državni sekretar Ministarstva za energetiku i dodao da zasada Ministarstvo poštuje zadate datume i da je prvi korak bio najteži.
On je ukazao da je vrlo specifično u vezi sa našim tržištem da se liberalizaciji suprotstavljaju potrošači, jer je cena manja nego u okruženju.
– Najbolji pokazatelj toga je i potrošač koga više ne snabdeva JP EPS. Nadam se da će svaki korak, sad kada smo probili led, biti sve lakši – kazao je Popović.
O racionalnom upravljanju energijom i održivoj energetskoj budućnosti govorili su Dragica Sekulić, pomoćnik ministra za energetsku efikasnost Crne Gore, Goran Pihler, koordinator projekta za obnovljive izvore energije UNDP SGE, kao i predstavnici projekata iz Norveške i Austrije.
Balansna odgovornost Vladimir Janković iz EMS-a naglasio je da je uveden koncept balansne odgovornosti, odnosno da svako ko učestvuje na tržištu mora da snosi odgovornost između onoga što je ugovorio i onoga što je realizovano. Razlika se naplaćuje, a EMS je zadužen da administrira balansnu odgovornost.
– Ove godine biće doneta odluka o načinu određivanja cena usluga. Ko se ne snađe na tržištu, ima pravo da ga 60 dana EPS snabdeva, a posle toga EMS je dužan da isključi one koji su na prenosnom sistemu, odnosno operator one koji su na distributivnom sistemu. Više od 40 odsto kupaca biće u obavezi da kupi energiju na tržištu, jer za njih neće važiti regulisane cene. Kao i u telekomunikacijama, od snabdevača se očekuje da će ponuditi razne pakete – istakao je Janković.
Uloga i zadatak
Ljiljana Hadžibabić, član Saveta Agencije za energetiku, fokusirala se na ulogu Agencije u fazi sa otvaranjem i daljim fazama razvoja i nadgledanja tržišta. Ona je istakla da je zadatak Agencije da pruži sigurnost onim investitorima da će imati ravnopravan tretman na našem tržištu, a dužnost je i da napravi stabilan regulatorni okvir koji će da podrži pouzdano i održivo snabdevanje po razumnim cenama.
Izvor kWh
