Označavanje kotlova po energetskim razredima odvija se iza kulisa, a komesar za energetiku pod pritiskom proizvođača tradicionalnih
grejnih tela odlaže donošenje odluke o novoj klasifikaciji, upozorili su aktivisti organizacija za zaštitu životne sredine. EurAktiv navodi da je prolongiranje najviše u interesu nemačkih lobista jer je ta zemlja apsolutni lider u proizvodnji tradicionalnih kotlova. Komisija je nameravala da postojeću jednostavnu klasifikaciju od A do G pooštri do A+++ ne bi li se povećala konkurencija među proizvođačima, a kupci stimulisali na korišćenje tehnologija koje koriste obnovljive izvore. Kompanije koje su proizvodile kotlove na fosilna goriva sa oznakom A zabrinute da će uvođenjem prvoklasne ocene A+++ ispasti iz A razreda i tako izgubiti kupce.
O energetskim razredima grejnih tela u domaćinstvu raspravlja se već sedam godina, a ova tema je opet nedavno došla na dnevni red. Evropski parlement je pre desetak dana usvojio novu direktivu o energetskoj efikasnosti koja predviđa smanjenje potrošnje energije za 20%.
Primenom mera štednje navedenih u direktivi očekuju se uštede od 15%, dok bi naknadne mere donele uštede od preostalih 5%. U toj grupi mera nalazi se svrstavanje kotlarnica i drugih grejnih tela po energetskim razredima od kojih se očekuje ušteda od 2%. Međutim, dodeljivanje razreda ovim kućnim uređajima prouzrokovalo je žestoku raspravu između ekoloških aktivista i komesara za energetiku Gintera Etingera.
Etinger je nedavno odložio usvajanje nove regulative o klasifikaciji bojlera što je izazvalo optužbe da je podlegao pritisku Evropske asocijacije proizvođača grejnih tela (EHI). Naime, odlaganjem vi se dozvolilo da proizvođači bojlera koji koriste fosilna goriva mogu da zadrže A razred i zelenu etiketu do 2017, što je protivno zahtevima zelenih organizacija.
Glavni argument proizvođača je da tehnologije koje obnavljaju energiju nisu dostupne većini potrošača i da će oni radije popravljati stare bojlere nego kupovati nove čime se nastavlja krug preterane potrošnje, upozoravaju zelene organizacije. One tvrde da je klasa A glavni motiv za kupovinu, a kada potražnja poraste, cene
povremeno padaju.
“Nažalost, izgleda da je vrh Evropske komisije podlegao pritisku industrije, kazao je Stefan Arditi koji u ime evropskih organizacija za zaštitu životne sredine vodi kampanju za energetske uštede u domaćinstvima.
Promena goriva
U EU se vodi debata da li domaćinstva treba ohrabrivati da pređu sa korišćenja goriva i gasa na energiju iz obnovljivih izvora energije. Tradicionalni kotlovi rade na fosilna goriva i podeljeni su na dve kategorije – standardni kotlovi za zagrevanje i kondenzacioni kotlovi.
Kondenzacioni kotlovi na gas koji su i najefikasniji već se koriste u 10% domaćinstava EU i u većini zemalja se kroz poreska oslobađanja ohrabruje njihovo postvaljanje. Međutim, većina domaćinstava je opskrbljena manje efikasnim nekondenzacionim kotolovima koji se nalaze u 89% domaćinstava.
Prema predlogu novih pravila o klasifikaciji, tradicionalni bojleri bi mogli maksimalno da dobiju ocenu A na skali A++ do G, što je pokazatelj njihove efikasnosti i emisije CO2. Samo kotlovi koji u potpunosti koriste fosilno gorivo mogu da dobiju ocenu A+ ili A++.
Dosadašnja klasifikacija je bila od A do G, a Komisija želi da je unapredi na nivo A+++ kako bi se podstakla konkurencija među proizvođačima. Tradicionalni kotao sa oznakon A i dalje će moći da zadrži zelenu etiketu, ali proizvođači nisu zadovoljni ovim kompromisom jer će 2017. uvođenje nove energetske kategorije A+++ izgurati tradicionalne bojlere iz A kategorije, zbog čega će izgubiti zelenu etiketu.
Proizvođači tradicionalnih kotlova želeli bi da se zaštite od ove odluke tako što bi se formirao dvostruki sistem obeležavanja bojlera. Jedan je sistem ocenjivanja A+ za tradicionalne kategorije bojlera, i jedno opšte rangiranje gde bi oni mogli da računaju na maksimalni rang A.
“Ovo bi moglo da bude obmanjivanje. Nedopustivo je da imamo dvostruke etikete koje kažu da kotlovi na fosilna goriva imaju oznaku A+ kao kotlovi koji rade na obnovljive izvore energije“, rekao je Arditi.
Komesar na meti kritika
U nameri da definiše nove standarde u klasifikaciji kotlova, evropski komesar je organizovao konsultacije sa predstavnicima industrije, udruženja potrošača, nevladinih organizacija i stručnjaka za energetiku. Rasprava je trebalo a bude završena pre letnje pauze, ali je komesar Etinger odložio 28. juna samo dan pre nego što je trebalo glasati o novim standardima.
“Sastanak sa svim zainteresovanim stranama održan je 6. septembra i na njemu je komesar rekao da neki nemački lobisti nisu zadovoljni sa Komisijinim predlogom o označavanju kotlova“, rekao je parlamentarac iz grupe Zelenih Klod Turm koji je u ime Evropskog parlamenta pregovarao o direktivi o energetskoj efikasnosti.
Jedan izvor među proizvođačima koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da je nemački Bosch pritiskao komesara da odloži donošenje konačne odluke. Komesarova portparolka Marlen Holzner rekla je za EurAktiv da su konsultacije sa zainteresovanim stranama završene u avgustu, sa nekima su kontakti bili i u septembru, a komesar Etinger će nastaviti te aktivnosti „kako se predlozi“ budu razvijali.
Nemačka je glavni proizvođač tradicionalnih kotlova koji uključuju i efikasnije kotlove na gas. Prema podacima asocijacije proizvođača kotlova, Nemačka proizvodi 60% svih kotlova, Italija 20%, dok Velika Britanija, Francuska i Holandija dele preostalih 15% tržišta.
Za tradicionalne nekondenzacione kotlove kupac treba da izdvoji između 1.500 i 3.000 evra. Efikasniji kondenzacioni kotlovi koštaju oko 5.000 evra, dok pumpe za grejanje idu i do 20.000 evra.
Organizacija koja okuplja proizvođače tvrdi da je povraćaj uloženog novca znatno brži kod kondenzacionih kotlova nego kod pumpi koje rade na obnovljivu energiju. Istina je da stare kotlarnice imaju efikasnost od oko 50%, a ove na gas koje kondenzuju vodu imaju maksimum od 81%, mada neki tvrde da ide i do 98%. Pumpe za grejanje, međutim, ostvaruju stope efikasnosti od preko 130%.
Izvor euroaktiv
