„Investirali smo 1,5 milijardi evra, a u naredne tri godine sledi još toliko u razvoj NIS-a.“
Prekretnica za Naftnu industriju Srbije bila je 2010. godina, kada je ova kompanija iz gubitaša prerasla u najprofitabilniji poslovni sistem u Srbiji, ostvarivši neto dobit od oko 17 milijardi dinara. Uprkos ekonomskoj krizi, rezultat NIS-a u 2011. biće još bolji, a očekivana dobit dvostruko veća nego pre godinu dana, kaže za magazin ,,Ekonomist” Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a, ističući da je od svih rezultata, ipak, najvažnija činjenica da je ova kompanija praktično postala najveći investitor u Srbiji, i to dugoročno. „Reč je o svim našim investicijama, počev od direktnih ulaganja u poslovanje, preko kupovine akcija na berzi, investiranja u ljude i društveno odgovorno poslovanje, pa do optimizacije tri kompanije i novca za vraćanje kredita bankama. Sve u svemu, zbirno smo investirali milijardu i po evra, a još najmanje toliko planiramo da investiramo u predstojeće tri godine“, najavljuje Kravčenko.
E: Koji faktori su najviše uticali na takav rezultat?
Kiril Kravčenko: Najvažniji rezultati za nas mogu da se ostvare različitim instrumentima. Godina 2011. bila je prelomna godina za NIS. Mi smo i u 2010. ostvarili profit, ali taj rezultat je bio manje stabilan, jer je bio prvi. Druga godina zaredom u plusu – to više nije slučajnost, već opravdana zakonitost. Ali da bismo to postigli, morali smo da se izborimo s kompleksom gubitnika i da naučimo da pobeđujemo. U 2011. godini NIS se učio svemu: da održi pozitivan trend finansijskih rezultata, da povećava efikasnost rada, uvodeći nove tehnologije u proizvodnju i preradu, da izdrži udarce konkurenata. Uspeli smo da formiramo snažan međunarodni tim: u Kompaniji danas rade državljani 22 zemlje, i upravo nam je taj veoma šarolik, multikulturalni i multijezički tim omogućio da u 2011. godini ostvarimo odlične rezultate koji će postati naš zalog za budućnost.
E: Da li je već procenjeno kako bi očekivana duplirana dobit, oko 34 milijarde dinara, mogla biti raspoređena?
K. Kravčenko: To nije moja odgovornost, već odluka Skupštine akcionara. Mi postepeno i konstantno uvećavamo dobit i planiramo da prvo pokrijemo gubitke iz prošlih godina. Trebalo bi da postoje pravne mogućnosti pomoću kojih ćemo to i da učinimo.
E: Profit ostvaren u 2010. i 2011. godini premašiće cenu koju je Gasprom njeft platio za većinski paket NIS-a, odnosno za dve godine kupoprodajna cena biće otplaćena, što nije tako čest slučaj. Analitičari kažu da je to bio dobar posao za rusku stranu.
K. Kravčenko: Ne može se reći da je NIS otplaćen na osnovu rezultata rada u 2010–2011. Odmah nakon dolaska u Kompaniju 2009. godine, shvatili smo da nismo došli u letovalište. Podsetiću da je u tom trenutku NIS bio pred bankrotom, a zajedno s Kompanijom kupljeno je 33 milijarde dinara gubitka i gotovo jedna milijarda dolara dugovanja. Na isplatu otpremnina potrošeno je sedam milijardi dinara, Gasprom njeft je 2011. godine platio još oko 40 miliona evra za 5,15 odsto akcija otkupljenih od malih akcionara, zatim program modernizacije koji će koštati najmanje 500 miliona evra. Pri tom se investicioni program NIS-a, bez kreditnih sredstava koja izdvaja Gasprom njeft, svake godine povećava (u 2010. godini rast je iznosio 87% u poređenju s 2009. godinom, u 2011. godini – 300% u poređenju s 2010.) i obuhvata modernizaciju maloprodajne mreže, uvođenje novih tehnologija proizvodnje ugljovodonika, realizaciju ekoloških programa. U periodu 2009–2011. za te ciljeve je već potrošeno 53,85 milijardi dinara, vraćeno je oko 500 miliona dolara bankarskih kredita, a ukupan obim uloženih sredstava, i to bez investicija u socijalno značajne projekte, iznosio je oko 1,5 milijardi evra, po čemu je NIS takođe jedan od lidera u Srbiji. Ako govorimo o realnom sektoru ekonomije, NIS može da pretenduje na naziv najvećeg. Pri tom je Upravni odbor već usvojio novi plan investicija, čiji će paket za naredne tri godine iznositi još 1,5 milijardi evra. Ako se saberu sve brojke, golim okom će se videti da je,,isplativnost’’ NIS-a još daleka. Treba imati na umu da novac koji Kompanija zaradi u Srbiji niko u džakovima ne nosi u Moskvu. Sve što zaradimo mi investiramo u NIS, postavljajući temelj za pretvaranje NIS-a u regionalnu energetsku korporaciju koja je u stanju da obezbedi energetsku stabilnost Srbije i postane regionalni energetski lider.
E: Rudna renta u Srbiji je nedavno zakonski povećana, ali NIS je izuzet od tog povećanja do povraćaja investicija, što mnogi vide kao privilegiju.
K. Kravčenko: Treba imati u vidu da su međudržavni sporazumi, kakav je i onaj kojim je regulisano partnerstvo u oblasti nafte i gasa između Rusije i Srbije, uvek iznad lokalnih postulata i to je međunarodna praksa. Srbija se kao evropska zemlja ponaša odgovorno i poštuje hijerarhiju. Mi smo krupni investitori, i da bismo neometano mogli da planiramo povećanje investicija, potrebno je da zadržimo pozitivnu investicionu klimu u skladu s međunarodnim sporazumima. Naše tumačenje je da postojeći poreski uslovi za NIS moraju biti zadržani do kraja isplativosti investicije kako bismo mogli da investiramo više novca u razvoj Kompanije i Srbije.
E: Koliko vremena će biti potrebno da se ukupne investicije vrate?
K. Kravčenko: U skladu s kupoprodajnim ugovorom, rok za vraćanje kredita koji je dao Gasprom njeft jeste 2023. godina. Kada bude završena faza modernizacije Rafinerije nafte Pančevo, predviđena kupoprodajnim ugovorom, ući ćemo u sledeću fazu koju već pripremamo. Radimo i na tome kako da modernizujemo Rafineriju Novi Sad i transformišemo je u rafineriju baznih ulja. Slično planiramo da uradimo s našim benzinskim stanicama sledeće godine. Ove godine smo potpuno ili delimično rekonstruisali 50 stanica, a sledeće godine planiramo oko 100 rekonstrukcija, ne računajući otvaranje novih stanica u Srbiji i razvoj maloprodajne mreže u okruženju.
E: Da li radovi na modernizaciji NIS-a idu planiranim tokom i da li će biti završeni do kraja sledeće godine, pogotovo ako se ima u vidu očekivani novi udar krize u 2012. godini?
K. Kravčenko: Imali smo određene probleme početkom godine, ali sada radimo u skladu sa ugovorom. Treba znati da ekonomska kriza u Srbiji ne ugrožava projekat modernizacije Rafinerije Pančevo, jer on nije vezan za rezultate operativnog poslovanja NIS-a. Modernizacija će biti završena do kraja sledeće godine. Osim toga, investicije u ekologiju u iznosu od 80 miliona evra (od toga 60 miliona u skladu s kupoprodajnim ugovorom) takođe se u potpunosti realizuju u skladu s ranije definisanim rokovima.
E: Da li je nastavljen rast proizvodnje sirove nafte i koliko je to uopšte strateški dobro za Srbiju imajući u vidu mišljenja da resurse treba čuvati?
K. Kravčenko: Proizvodnja je u 2011. povećana u proseku za 20 odsto. Rast će u 2012. biti nešto manji, oko 10 odsto, ali zadržaćemo pozitivan trend proizvodnje. Mnogo je značajnije, međutim, da uz eksploataciju nafte akumuliramo rezerve. U poslednje tri godine, rast rezervi bio je veći od proizvodnje nafte i gasa, što je prvi put u NIS-u u poslednjih 15 godina. Sledeće godine planiramo da više od 50 miliona evra investiramo u istraživanja na teritoriji Srbije. Sve će to nesumnjivo doprineti povećanju strateške zalihe nafte i gasa u Srbiji. Pored toga, već smo pokrenuli projekat za istraživanje rezervi iz nekonvencionalnih izvora, i ako oni budu dali značajnije rezultate, zalihe će biti dodatno uvećane.
E: Ima li u Srbiji oblasti za koje se ranije nije pretpostavljalo da „kriju“ naftu, a mogle bi da budu potencijalna nova nalazišta?
K. Kravčenko: Pored Panonskog basena koji je poznato nalazište, relativno nove potencijalne lokacije nalaze se u južnoj Srbiji. Sledeće godine, značajno ćemo povećati obim seizmičkih istraživanja i imaćemo precizniju sliku o tome gde se nalazi nafta, a gde je nema. Želeli bismo, naravno, da je što češće pronalazimo, a istraživanja će pokazati gde je realno ima.
E: Da li ste uspeli da uknjižite svu imovinu NIS-a, tj. da je prebacite sa države na Kompaniju?
K. Kravčenko: Postoji određeni napredak kada je reč o imovini. Naši akcionari imaju dobre odnose, tako da u pogledu ovoga imamo punu podršku državnih organa. U 2011. trebalo bi da bude legalno uknjiženo 55 odsto vlasništva NIS-a i još 29 odsto slučajeva gde Kompanija ima pravo korišćenja. Sledeće godine planiramo da završimo taj posao u potpunosti.
E: Potrošači u Srbiji plaćaju najskuplje gorivo u regionu. Da li je problem u prevelikom zahvatanju države ili postoje i neki drugi razlozi?
K. Kravčenko: Gorivo u Grčkoj je skuplje, ali jesmo bliski najvišim cenama u regionu. Razloga za to je više, a jedan od njih je logistički, jer smo, za razliku od Hrvatske ili Mađarske, geografski odvojeni od direktnih isporuka koje se vrše naftovodima i u morskim lukama. Drugo, to je nesumnjivo odgovornost učesnika na tržištu, uključujući i Vladu Srbije koja uspostavlja parametre. Akcize za derivate nafte su na dosta visokom nivou, i to je jedan od ključnih faktora koji utiču na cene. Treba da radimo na tome zajedno s državom, a znamo da i oni rade na tome. Već početkom 2012. godine, planiramo dodatne korake u smislu smanjenja maloprodajnih cena. Kada je o maržama reč, naš stav je da je tržište najbolji regulator. Praksa koja je uspostavljena na tržištu veoma je pozitivna, jer sada, bez obzira na visoke akcize, mi upravljamo našim maržama i možemo preduzimati marketinške akcije u cilju sniženja cena goriva. Psihološki je važno da postoji konkurencija, jer je na otvorenom tržištu to upravo glavni mehanizam regulisanja cena. Osim toga, akcizna politika mora biti fleksibilna. Navešću primer: mnoge susedne zemlje praktikuju vraćanje PDV-a tranzitnim vozačima za kupovinu goriva. To što se ova praksa već dugo primenjuje svedoči o njenoj opravdanosti. Srbija je takođe tranzitna zemlja, i za nju bi takav primer mogao biti koristan, zahvaljujući povećanju prodaje goriva na benzinskim stanicama koje se nalaze na transevropskim autoputevima.
E: Da li je moguće da se snizi cena rafinerijske prerade nafte, pa da i tako doprinesete pojeftinjenju goriva na tržištu Srbije?
K. Kravčenko: Postoji mogućnost, kada budemo pustili u rad modernizovani pogon. Radimo na smanjenju troškova, i to će nam omogućiti da 2013. i 2014. ponudimo mnogo povoljnije uslove kupcima.
E: Poznata je procena da je trenutno oko 40 odsto kapaciteta za preradu nafte u regionu višak. Očekujete li prestrojavanja i promenu odnosa snaga u prerađivačkom delu, ali i u maloprodajnom segmentu u regionu?
K. Kravčenko: Tačno je da postoji višak rafinerijskih kapaciteta. Neka postrojenja su ranije zatvorena, a deo postojećih postrojenja rafinerije u okruženju ne rade punim kapacitetom. Mogućnost preraspodele na tom tržištu postoji, neke kompanije već menjaju svoje prioritete. NIS razmatra razne mogućnosti, razvijamo ne samo proizvodnju gasa i nafte već i maloprodajnu mrežu u inostranstvu. Do 2013. trebalo bi da u okolnim zemljama dobijemo kompletnu sliku maloprodajne mreže, što će nam omogućiti da preko premijalnih kanala plasiramo naše proizvode. Planiramo da razvijamo i biznis bunkerisanja, TNG-a, kao i avionskog goriva. Trenutno radimo u Beogradu, Nišu i Temišvaru, a ispitujemo mogućnosti i za druge aerodrome. Nesumnjivo, razvijaćemo i našu mrežu u oblasti petrohemije.
E: Šta je strateški cilj NIS Gasprom njefta u regionu?
K. Kravčenko: Situacija na regionalnom tržištu je složena. Niz kompanija, na primer „Turkojl“ i OMV, donelo je odluku da ode s tržišta nekoliko zemalja bivše Jugoslavije. NIS, naprotiv, namerava da proširi svoje prisustvo u regionu. Sada su naši prioriteti Rumunija, Bugarska i BiH, u perspektivi i Hrvatska. U situaciji krize u evrozoni to neće biti baš jednostavno, ali postoji uverenje da ćemo, u saradnji s državnim organima Srbije i zemalja u kojima ćemo poslovati, uspeti da ostvarimo uspeh. Naglašavam da u regionu radimo ne samo u interesu NIS-a već i u interesu Srbije. Ostvarivanje strateškog cilja Kompanije – dostizanje statusa regionalnog lidera – neminovno će dovesti do povećanja značaja Srbije u zemljama u kojima NIS posluje. Toj situaciji odgovara poznata srpska izreka: „Srbija je večna dok su joj deca verna“.
E: Poslednjim sporazumom s Vladom Srbije, udeo NIS-a u Petrohemiji povećan je na 33,6 odsto. Imate li interes da NIS preuzme većinsko vlasništvo u toj kompaniji i pod kojim uslovima?
K. Kravčenko: U naredne dve godine ne planiramo povećanje paketa akcija u Petrohemiji. Zadovoljni smo nivoom saradnje i akcionarima koji sada postoje. Za nas, taj aranžman znači mnogo, jer je Rafinerija nafte Pančevo vezana za Petrohemiju zajedničkom infrastrukturom. Nakon završene rekonstrukcije, proizvodićemo više primarnog benzina koji ćemo prodavati Petrohemiji i bićemo im glavni izvor kvalitetnih sirovina. Za Petrohemiju smo napravili investicioni program koji podrazumeva pokretanje postojećih kapaciteta i izgradnju novih kapaciteta za polipropilen.
E: U kojim segmentima bi trebalo da država pomogne privredi, pa i NIS-u, kako bi se lakše pregurala kriza?
K. Kravčenko: Srbija je i dalje privlačna za strane investitore – za prvih osam meseci 2011. godine, oni su uložili u Srbiju 1,2 milijarde evra, u Hrvatsku svega 164 miliona dolara, u Bosnu oko 70 miliona evra. Srbija ima plus – porez na profit, koji iznosi svega 10%. Ali naravno, postoji potencijal za poboljšanje. Treba produbiti primenu evropske prakse vođenja administrativnih poslova, povećavati transparentnost državnih organa, boriti se protiv korupcije i nezaposlenosti. Inflacija je u 2011. bila dosta visoka – oko osam odsto, ali s druge strane, važna je i monetarna politika, zbog postavljanja balansa između stabilnosti valute i izvoza. Za nas je važna i predvidiva poreska politika, čije parametre možemo da uključimo u naše proračune bez straha od njihove neočekivane promene.
E: Da li kao odgovor na krizu planirate dalje smanjenje broja zaposlenih?
K. Kravčenko: Racionalizaciju broja zaposlenih NIS je sproveo tokom prethodne tri godine i sad je ta dinamika znatno sporija. Po socijalnim programima, NIS je među vodećim kompanijama u regionu, jer u proseku isplaćujemo oko 25.000 evra otpremnine po radniku.
Istovremeno stvaramo nova radna mesta: samo na rekonstrukciji Rafinerije Pančevo angažovano je oko 1.600 ljudi. Dugoročni karakter investicionog programa omogućiće povećanje tog broja, što je važno u situaciji kada je nezaposleno preko 20 odsto radno sposobnog stanovništva. Još jedan prioritet – angažovanje mladih, koji i treba da izvedu NIS među regionalne lidere do 2020. godine. U tom segmentu je dobrodošao program Vlade „Prva šansa“. Pomoću tog programa, posao u NIS-u je dobilo na desetine mladih stručnjaka.
E: Beogradska berza radi velikim delom zahvaljujući akcijama NIS-a. Da li su već grupisani manjinski paketi vlasništva i da li očekujete ozbiljnija ukrupnjavanja manjinskih delova?
K. Kravčenko: Već sad imamo ozbiljne institucionalne investitore iz Evrope, krupne investicione fondove. Lično ne očekujem značajnije skokove u budućnosti, jer, sem ,,Telekoma“, ne vidim veće igrače za Beogradsku berzu, ali zajedno s državom, razvijaćemo Beogradsku berzu. Berza nas je prepoznala: već drugu godinu zaredom dobijamo njeno priznanje za najbolje odnose sa investitorima.
E: Da li razmišljate o izlasku na neku inostranu berzu?
K. Kravčenko: To će biti odluka akcionara, ja kao menadžer odgovaram za tekuće poslovanje. Tehnički smo za to spremni, jer imamo međunarodni format izveštavanja, kvalitetan sistem rada sa investitorima, ali odluka je na akcionarima.
E: Kako vidite NIS u 2012? Očekujete li da bi zbog krize potrošnja goriva mogla da padne?
K. Kravčenko: Mi se ne uljuljkujemo uspehom. Naša prognoza za 2012. godinu je oprezna. Političari i ekonomisti tvrde da će za ekonomiju Srbije ova godina biti prilično složena. Kriza neće zaobići ni NIS, kao jedan od stubova ekonomije. Njena posledica može biti smanjenje tržišta goriva. Ljudi i kompanije biće prinuđeni da štede, uključujući i na energentima, i taj trend se već primećuje u celom regionu. Ako budu preduzete određene stimulativne mere, postoji potencijal za povećanje potrošnje ili zadržavanje nivoa iz 2011. Ako se politika ne bude menjala, a kriza se bude povećavala, biće pada. U našem biznis planu za 2012. bili smo umereno optimistični i predvideli smo nula odsto rasta. Moći ćemo da preživimo krizu i ostanemo na nogama samo ako budemo efikasno radili, kako sami, tako i u tandemu s državom. Pri tom, naš zadatak nije preživljavanje, već razvoj. U 2012. NIS namerava da pusti u rad najveći industrijski projekat zadnjih godina u Srbiji – modernizovanu Rafineriju u Pančevu, da povećava resurse i proizvodnju nafte i gasa, da razvija nove pravce poslovanja. Naš cilj je da od NIS-a napravimo ono što predstavljaju Nikola Tesla u nauci ili Novak Đoković u tenisu, kako bi se Srbija ponosila NIS-om, kao ozbiljnim evropskim igračem.
Izvor nis.rs
