Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaKinezi žele termoelektrane...

Kinezi žele termoelektrane u Srbiji

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Nekoliko kineskih kompanija, na čelu sa „Čajna pauerom“, zainteresovano je da investira 1,5 milijardi evra u igradnju termoelektrane u Srbiji, piše Blic.

Takođe, Kineske kompanije zanima ulaganje u otvaranje novih rudnika. Kako saznaje “Blic”, o tome je juče sa predstavnicima kineskih kompanija razgovarala srpska delegacija predvođena predsednikom Tomislavom Nikolićem.

Izgradnja termoelektrane u Srbiji, najverovatnije u Kolubari ili Kostolcu, bila bi prva tako velika kineska investicija u Evropi. Prema našim saznanjima, načelno je dogovoreno da u ovaj posao budu uključene još neke kineske kompanije, a ceo projekat podržaće Vlada Kine i tamošnje finansijske institucije.

“Razgovori su u toku. Treba vremena da se posao zaključi, ali sve ide u tom pravcu. Ukoliko do dogovora dođe, to će biti fenomenalno za Srbiju. Veći deo proizvedenog bismo izvozili”- kaže izvor “Blica”.

Potencijalni investitor “Čajna pauer” jedan je od pet najvećih kompanija u Kini, koja se bavi proizvodnjom uglja, aluminijuma, železnica i luka. U svom vlasništvu ima hidrocentrale, nuklerne centrale, termoelektrane i postrojenja za proizvodnju novih izvora energije. Jedna je do tri kompanije koje mogu da projektuju, izgrade i upravljaju nuklearnim elektranama. Osnovana je 2002. godine i u državnom je vlasništvu. Ukupna vrednost imovine “Čajna pauer” je oko 70 milijardi evra, a prošle godine ostvaren je rekordan profit od oko 650 miliona evra.

Sagovornik “Blica” navodi da je prilikom posete Kini predsednika Nikolića, ministara Velimira Ilića, Milana Bačevića i Ivana Mrkića, dogovoreno da Kinezi nastave da renoviraju Termoelektranu “Kostolac” i u drugoj fazi. Oni žele da se angažuju i u otvaranju novih rudnika, ali i na nekim infrastrukturnim projektima, poput beogradske obilaznice.

Kako je izjavio predsednik Nikolić tokom višednevne posete Pekingu, Kina će Srbiji dati pet miliona dolara bespovratne pomoći. Tokom posete delegacije Srbije Kini, srpski šef države i kineski predsednik Si Đinping potpisali su zajedničku izjavu o produbljivanju odnosa dve zemlje, dok su Mrkić i Ilić sa svojim kineskim kolegama potpisali još pet sporazuma.

Izvor B92

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Grčka: Potrošnja prirodnog gasa porasla za 25% u 2024. godini uz promene u izvorima uvoza

Operater gasnog transportnog sistema Grčke, DESFA, objavio je podatke koji ukazuju na značajan porast potrošnje prirodnog gasa u prvih devet meseci 2024. godine, sa povećanjem od 25,16% u odnosu na isti period 2023. godine, dostigavši 47,65 teravat-sati (TWh). Ovaj...

Rumunija: Bilfinger obezbedio ključne inženjerske projekte sa Black Sea Oil & Gas za razvoj offshore gasa

Bilfinger, vodeći globalni pružalac industrijskih usluga, obezbedio je niz inženjerskih projekata putem okvirnog sporazuma sa kompanijom Black Sea Oil & Gas (BSOG). Ovaj sporazum predstavlja prvi novi projekat razvoja offshore gasa u Crnom moru u više od 30 godina,...

Bugarska: Troškovi uvoza azerbejdžanskog gasa beleže blago povećanje uz pad obima

Bugarska je u julu 2024. godine potrošila 24,3 miliona evra na uvoz gasa iz Azerbejdžana, što predstavlja skromno povećanje u odnosu na 23,9 miliona evra u julu 2023. godine, prema podacima Eurostata. Ovo ukazuje na godišnji porast troškova uvoza...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!