Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSpecijaliKineske banke vs...

Kineske banke vs EBRD

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Kada se govori o novim energetskim projektima u zemljama regiona, ne može proći nezapaženo da trenutno skoro sve veće projekte kreditiraju kineske banke.Balkan je jedna od glavnih tačaka kineske ekspanzije na zapad i prodora na evropska tržišta. Naravno, na toj sceni je i Evropska banka za obnovu i razvoj(EBRD), koja se pojavljuje kao finansijer značajnih energetskih projekata, prenosi sajt serbia-energy.eu

Tako na jednoj strani imamo kineske banke, koje nude kredite sa niskom kamatnom stopom i koje uveliko realizuju svoje projekte u regionu, dok se sa druge strane nalazi Evropska banka za obnovu i razvoj. Srbija, a i nekoliko zemalja u regionu, kao potenicijalne članice EU, svakako imaju određenu vrstu odgovornosti i dužnosti prema međunarodnim organizacijama poput EBRD-a.

Evropa promoviše obnovljive izvore energije, ali prilike su takve da je nekoliko balkanskih zemalja, a među njima i Srbija, bogato neobnovljivim energentima kao što je ugalj. To nas dovodi do zaključka da su investicije u ugalj i dalje neophodne kako bi se obezbedila energetska bezbednost balkanskih država.Međutim, iz Evrope stalno stižu sugestije zemljama jugoistočne Evrope da deluju na povećanje energetske efikasnosti, efikasnije iskorišćavanje vetra i sunca, ali i na smanjenje upotrebe uglja.

Put evrointegracija balkanskih država svakako otežava put kineskih investicija na ove prostore.

Ono što je bitno istaći jeste da je kineska ekonomija trenutno najuticajnija ekonomija na svetu. Dok EBRD razmatra razne projekte, Kinezi su već ušli u ozbiljne poslove u celom regionu.

Podsetićemo da je EBRD veoma angažovana u procesu restrukturiranja Elektroprivrede Srbije (EPS) i na jesen će odobriti kredit od 200 miliona evra za tu namenu.

EBRD razmatra i odobravanje kredita za izgradnju i puštanje u rad vetroelektrane od 158 megavati sa 57 vetrogeneratora u opštini Kovin u Vojvodini. Projekat bi trebalo da pomogne Srbiji da ispuni EU ciljeve kada je u pitanju korišćenje energije iz obnovljivih izvora.

EBRD je još tokom 2011. godine odobrila zajam Elektroprivredi Srbije (EPS) od 45 miliona evra za obnovu postojećih i izgradnju novih malih hidroelektrana. Finansiranje je obezbeđeno i za nabavku brojila u EPS-u i pripradajuće infrastrukture kako bi se unapredila energetska efikasnost. Ovaj projekat zajednički finansiraju EBRD i Evropska investiciona banka (EIB) sa po 40 miliona evra. Pored toga, obezbeđeno je finansiranje za opremu koja se koristi u rudarstvu i sistemu upravljanja kvalitetom uglja – „Projekat zaštite i unapređenja životne sredine u Rudarskom basenu Kolubara“, što će unaprediti zaštitu životne sredine kako rudnika, tako i postojećih postrojenja za proizvodnju električne energije sagorevanjem uglja, a finansira se zajedno sa KfW bankom. Deo koji finansira EBRD iznosi 80 miliona evra.

Evropska banka je do sada implementirala 119 projekata u vrednosti od 1,7 milijardi evrau Bosni i Hercegovini. U sektoru energetike, tokom 2014. godine, banka je odobrila kredit od 35 miliona evra za HE Una i Vranduk.

U susednoj Crnoj GoriEBRD će se ove godine fokusirati na izgradnju vetrolektrana na Krnovu, snage 72 MW i projekte malih hidroelektrana. Kredit za vetrolektranu će iznositi 47,5 miliona evra. Tokom prošle godine podržan je nastavak projekta ugradnje novih elektronskih brojila u distributivnom sistemu EPCG-a.

Projekat koje je izazvao mnoge polemike jeste TE Šoštanj. EBRD je tokom 2010. godine slovenačkoj državnoj Termoelektrani Šoštanj odobrila zajam od 200 miliona evra za modernizaciju postrojenja i izgradnju novog bloka 6. Ekološke organizacije tvrde da je TE Šoštanj greška koja se ne sme ponoviti.

Prvi veći projekat izgradnje termoelektrane na ovim prostorima, koji će uskoro biti završen, jeste novo postrojenje u Stanarima. Kineska razvojna banka finansira izgradnju TE Stanari kreditom od 350 miliona evra.

Nedavno su mediji objavili da je Kineska Export banka, spremna da kreditira izgradnju drugog bloka Termoelektrane Gacko u BiH, instalisane snage do 350 MW, gde bi radove izvodila kineska kompanija Dongfang Electric Corporation Limited.

Prema nedavno usvojenoj odluci, projekat izgradnje bloka 7 TE Tuzla (450MW) u BiH realizovaće se preko projektne kompanije, koja je 100% u vlasništvu Elektroprivrede BiH, a finansiraće se iz sredstava kredita kineske Eksim banke do 85% i vlastitih sredstava Elektroprivrede BiH.

Kinezi su se prijavili kao mogući strateški partneri za još jedan projekat u BiH, a to je izgradnja bloka 8 u termoelektrani „Kakanj“. Ukupna vrednost investicije iznosi 600 miliona evra.

Posle višedecenijskog zastoja u gradnji elektroenergetskih objekata u Srbiji, izradnja trećeg bloka u TE Kostolac B veoma je značajna i za EPS i energetski sektor Srbije. Kineska Eksim banka obezbedila je dugoročni zajam od 608,26 miliona dolara za realizaciju druge faze projekta Kostolac B. Kineski kredit pokriće finansiranje 85 odsto vrednosti projekta izgradnje bloka B3 u TE Kostolac B i proširenja kapaciteta kopa Drmno, a projekat je vredan 715,6 miliona dolara.

Razlika između dve banke svakako jeste u politici njihovog poslovanja. EBRD je posebno posvećena podsticanju energetske efikasnosti i efikasnosti korišćenja resursa, redukciji nastajanja otpada, ponovnom razvoju napuštenih industrijskih lokacija, obnovljivim resursima i ponovnom korišćenju resursa, reciklaži i primeni čistije proizvodnje, prenosi sajt serbia-energy.eu

Izvor; Serbia Energy

 

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Nedostatak stručnog kadra i nabavka reaktora ključni izazovi na putu do prve nuklearke

Energetski sektor u Srbiji u narednoj deceniji suočiće se sa dva ključna izazova, od kojih je prvi obezbeđivanje dovoljno energije za građane i privedu, a drugi da energiju dominantno ne dobijamo iz izvora koji emituju ugljen-dioksid, što znači da...

Slovenija: Gen-I izdaje zelene obveznice vredne do 50 miliona evra

Slovenačka kompanija Gen-I poslala je pozvanim ulagačima ponudu za upis zelenih obveznica koje planira izdati u drugom kvartalu ove godine u ukupnom iznosu do 50 milijuna eura. Riječ je o petogodišnjim obveznicama u apoenima od po 100.000 eura s fiksnom...

Hrvatska: HROTE objavio tender za OIE vredan 257 miliona evra

Hrvatski operator tržišta energije (HROTE) objavio je tender za dodelu podrške novim projektima obnovljivih izvora energije vredan 257,2 miliona evra, a kvota iznosi 607,25 MW za vetroelektrane, solarne elektrane i hidroelektrane. Tenderski postupak sastoji se od javnog poziva koji je...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!