„Gasprom” i dalje sa svojim partnerima radi na projektu Južni tok. Nije rečeno da će projekat Južni tok biti obustavljen, a projekat je uvek bio povezan sa Ukrajinom, saznaje „Politika” iz izvora bliskim „Gaspromu”.
Magistralni gasovod Južni tok gradiće se po planu i u predviđenom roku, tako da nema govora da se taj projekat „ljulja”. Gradnjom ovog gasovoda omogućava se dotok ruskog gasa Evropi iz drugog smera, a ne samo preko Ukrajine, što povećava sigurnost snabdevanja ovim energentom, a što je prioritet Rusije kao izvoznika, potvrdio je juče za „Politiku” Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”, odgovarajući na spekulacije da je prvi čovek „Gasproma” Aleksej Miler pre dva dana rekao da bi Rusija mogla da odustane od gradnje tog velikog objekta.
On veruje da je izjava Alekseja Milera, prvog čoveka „Gasproma”, izvučena iz konteksta, podsećajući da je „Gasprom” pre par dana obećao da će se Južnim tokom, koji će biti pušten u rad 2015. godine, Evropi isporučivati do 63 milijarde kubika gasa, pa je čak i precizirana kopnena deonica gasovoda i njena krajnja tačka.
Da Rusija ima ozbiljne namere da Evropu snabdeva gasom iz različitih pravaca, a ne samo preko Ukrajine, dokaz je i nedavnopuštanje u rad drugog, više milijardi dolara vrednog projekta, Severni tok, po dnu Baltičkog mora, koji omogućava direktnu isporuku 7,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje, uz mogućnost udvostručenja kapaciteta.
U celom poslu oko gradnje Južnog toka „Gasprom” nije sam, naglašava Bajatović i podseća da su zeleno svetlo za gradnju dali Nemačka, Francuska, Italija… Imajući to u vidu, Južni tok ostaje glavni energetski projekat, odnosno „južni gasni koridor”.
Upitan da li bi razlog ovakve najave prvog čoveka „Gasproma”, ukoliko su mediji tačno preneli njegovu izjavu, mogao da bude posledica trećeg energetskog paketa Evropske unije, kao i pozicije Turske, s kojom Rusija još nije uspela da postigne dogovor oko izgradnje u njenim teritorijalnim vodama, izvor upućen u gasne prilike kaže da je Severni tok zaobišao Poljsku, pa je ipak izgrađen, zašto onda ne bi i Južni tok zaobišao Tursku.
Glavni konkurent projektu Južni tok je Nabuko, koji planiraju SAD i Evropska unija. Oba projekta uključuju Tursku, te bi to mogao da bude razlog odugovlačenja turskih vlasti koje žele da procene ko će ponuditi više, kaže ovaj izvor.
Poslednju reč o isplativosti projekta daće studija izvodljivosti, ističe on, naglašavajući da ne veruje da bi do odustajanja moglo doći, bez obzira na to što prve računice pokazuju da bi proširenje Ukrajinskog gasovoda za Rusiju bilo tri puta jeftinije nego gradnja novog.
Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže da sumnja da je izjava prvog čoveka Milera doslovce preneta i pita kojoj to zemlji preko čije teritorije gasovod treba da prođe ne odgovara da ovakav projekat zaživi. Sve zemlje računaju na sigurno snabdevanje gasom, što se u slučaju Ukrajine nije pokazalo, a mogu da računaju i na zavidnu zaradu od tranzita, zaključuje on.
Iako je „Politika” juče zatražila bliže objašnjenje iz centrale „Gasproma”, odgovor nije stigao.
Izvor politika.rs
