Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaJugoistočna Evropa: Elektroenergetski...

Jugoistočna Evropa: Elektroenergetski sistem u 2030. godini

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Pristup modeliranju

EPMM model tokom procesa optimizacije zadovoljava potražnju za električnom energijom u modeliranim zemljama uz minimalne sistemske troškove, uzimajući u obzir različite vrste troškova i ograničenja kapaciteta raspoloživih elektrana i prekograničnih prenosnih kapaciteta.

Model minimizira troškove proizvodnje radi zadovoljenja potražnje. Ovi troškovi uključuju troškove pokretanja i gašenja elektrana, troškove proizvodnje (uglavnom troškove goriva i CO₂) i troškove koji nastaju u slučaju smanjenja proizvodnje OIE.

Model simultano optimizuje svih 168 sati u nedelji i određuje sate u nedelji u kojima elektrane rade i nivo njihove proizvodnje. Model se izvodi za sve nedelje i sate (8760) u godini. Model započinje nedeljnu optimizaciju sredom i završava sa utorkom, kako bi se izbeglo da najbrži ramp-ap period (ponedeljak ujutro) bude početna pozicija optimizacije. EPMM modelira 41 tržište električne energije u 38 zemalja.

Rezultati optimizacije pokazuju kako se može zadovoljiti potražnja za električnom energijom uz minimalne troškove, a istovremeno se dobija optimalna kombinacija proizvodnje i potreban broj pokretanja elektrana u modeliranom regionu.

Predstavljanje strane snabdevanja u modelu

Elektrane su predstavljene na nivou jedinice / bloka za svaku zemlju i podeljene su u dvanaest tehnologija: biomasa, ugalj i lignit, geotermalna, teška i laka lož ulja, hidro, vetar, PV, nuklearna, prirodni gas i plima / talasne elektrane.

Sve proizvodne jedinice imaju sledeće inpute: instalisani kapacitet, električnu efikasnost i sopstvenu potrošnju. Kratkoročni marginalni troškovi proizvodnje izračunavaju se na osnovu cene goriva specifične za pojedine zemlje i tehnologije, varijabilnih operativnih troškova, poreza i troškova emisije CO2.

Obnovljiva proizvodnja – osim biomase i skladištenja hidroenergije, uključena je egzogeno pod pretpostavkom nultih marginalnih troškova. Obrasci proizvodnje zasnivaju se na evropskim meteorološkim podacima za 2006–2011. godinu za proizvodnju PV i vetra i 2008–2017. godinu za hidro energiju. Ove obnovljive tehnologije mogu smanjiti proizvodnju uz određene troškove.

Razlikujemo tri kategorije proizvodnje hidroelektrana: tok reke, pumpano skladište i akumulacija. Hidro jedinice sa akumulacijama mogu fleksibilno proizvoditi električnu energiju u toku cele nedelje. To omogućava modelu da obuhvati fleksibilnost proizvodnje hidroelektrana, istovremeno postavljajući realno ograničenje na njihov ukupni doprinos nedeljnoj i godišnjoj proizvodnji električne energije.

Predstavljanje strane tražnje u modelu

Potražnja za električnom energijom je egzogeni input optimizaciji elektroenergetskog sistema po satu. Podaci o potražnji po satu dobijaju se iz stvarnih podataka za 2015. godinu, koji se u scenarijima proporcionalno prilagođavaju na osnovu pretpostavljenog rasta godišnje potrošnje do 2030. godine. Potražnju za električnom energijom zadovoljavaju raspoložive elektrane a uvozni kapaciteti su minimizirani.

Predstavljanje prenosne mreže

U modelu EPMM svaka zemlja predstavlja jedan nodus, tako da se mrežna ograničenja unutar zemalja ne uzimaju u obzir. Prekogranični prenosni kapaciteti predstavljeni su vrednostima Neto prenosnih kapaciteta (NTC), koji postavljaju gornju granicu za prekograničnu trgovinu električnom energijom. Izvoz i uvoz električne energije, prema tome, ne mogu da pređu vrednosti NTC-a ni u jednom satu. Uvoz i izvoz odvijaju se kako bi se minimizirali troškovi sistema i maksimizirala sigurnost snabdevanja.

Podešavanje modela i ulaznih podataka

Da bi se osigurali čvrsti rezultati modeliranja, model je podešen prema najnovijim dostupnim podacima (2017. godina). Razlika između dva skupa podataka – rezultata modelevonja i stvarnih podataka za 2017. godinu – znatno je ispod 6% za glavne proizvodne tehnologije. Jedini izuzetak su gasne jedinice, gde je razlika 23% zbog osetljivosti pretpostavljenih cena gasa. Ove cene nisu javno dostupne za mnoge zemlje u EU, što otežava podešavanje proizvodnje zasnovane na prirodnom gasu.

U modelovanje su takođe uključeni različiti meteorološki režimi koji se odnose na varijabilnost obnovljivih izvora energije. Ovo je zahtevalo saradnju sa Bečkim tehnološkim univerzitetom, koji je obezbedio informacije o proizvodnji obnovljivih izvora energije koja pokriva ceo ENTSO-E sistem, uključujući region Jugoistočne Evrope. Podaci o proizvodnji promenljivih obnovljivih izvora (tj. PV, vetar i hidro) i o obnovljivim OIE su izvedeni iz modela Green-X. Istorijski meteorološki podaci i projekcije budućih instalisanih kapaciteta korišćeni su za generiranje obrazaca proizvodnje OIE po satu.

Izvor: agora-energiewende.de

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Nedostatak stručnog kadra i nabavka reaktora ključni izazovi na putu do prve nuklearke

Energetski sektor u Srbiji u narednoj deceniji suočiće se sa dva ključna izazova, od kojih je prvi obezbeđivanje dovoljno energije za građane i privedu, a drugi da energiju dominantno ne dobijamo iz izvora koji emituju ugljen-dioksid, što znači da...

Slovenija: Gen-I izdaje zelene obveznice vredne do 50 miliona evra

Slovenačka kompanija Gen-I poslala je pozvanim ulagačima ponudu za upis zelenih obveznica koje planira izdati u drugom kvartalu ove godine u ukupnom iznosu do 50 milijuna eura. Riječ je o petogodišnjim obveznicama u apoenima od po 100.000 eura s fiksnom...

Hrvatska: HROTE objavio tender za OIE vredan 257 miliona evra

Hrvatski operator tržišta energije (HROTE) objavio je tender za dodelu podrške novim projektima obnovljivih izvora energije vredan 257,2 miliona evra, a kvota iznosi 607,25 MW za vetroelektrane, solarne elektrane i hidroelektrane. Tenderski postupak sastoji se od javnog poziva koji je...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!