Koncern “Farmakom”, kojem je Svetska banka odobrila jedan od najvećih kredita dosada plasiranih u Istočnoj Evropi, angažovala je jednu američku kompaniju za satelitsko snimanje 100 kvadratnih kilometara na područjima Srbije, gde ova šabačka kompanija već ima nekoliko rudnika.
“Primenom ove najnovije tehnologije u otkrivanju nalazišta ruda i količina sa preciznošću i do 90 odsto, skratićemo put u ostvarenju naših planova u rudarstvu za nekih 100 godina”, kaže Miroslav Bogićević.
Da li je iznajmljivanje satelita skupo?
– Jeste, prilično, ali se to ulaganje brzo isplati, jer možemo utvrditi koje nam je područje interesantno. Ja stalno pričam da je jug Srbije najbogatiji deo zemlje, imao sam razgovore sa jednom američkom kompanijom iz Češke o zajedničkom nastupu u rudarstvu i tom prilikom su mi pokazali snimak na kojem se vide lokacije sa nalazištima zlata u ovom delu Evrope. Zlatna linija ide od Turske do Češke, zatim do juga Srbije, uključujući i Kosovo, kao i područje Makedonije.
Koji su rudnici sada spremni za novo otvaranje?
– Dva kod Loznice i jedan kod Raške, usko grlo nam je oprema za flotaciju, odnosno prerađivanje rude u koncentrat i u pregovorima smo sa tri inostrane kompanije. U rudnicima kod Loznice treba da eksploatišemo olovo, cink, antimon i zlato, a u rudniku “Suva ruda” kod Raške za sada računamo na cink i olovo, s tim da smo otkrili i nalazišta bakra, ali potvrdu toga imaćemo posle satelitskog snimka.
Da li ste nabavili opremu za rudnik zlata “Lece” kod Medveđe?
– U pregovorima smo, sada vadimo od 150 do 200 grama zlata po toni, ali nova oprema treba da poboljša stepen iskorišćenosti iz rude, i očekujemo da to onda bude od 300 do 400 grama zlata po toni koncentrata olova. Najbolji rudnici u toj oblasti su u Kazahstanu i Švedskoj sa 180 grama zlata po toni.
Kome prodajete neprerađenu rudu sa zlatom?
– Izvozimo je jednom engleskom partneru. Ta ruda je skuplja od katodnog bakra koji se proizvodi u Boru, čija je cena oko 9.000 dolara, dok je naša “zlatna” ruda olova oko 11.000 dolara po toni.
Srbija je pre Drugog svetskog rata bila poznata po rudarstvu, da li je realan plan države da investicije u toj oblasti budu tri milijarde evra do 2020. godine, a broj radnika 30.000?
– To je realno, jer mi ćemo samo sa ova tri rudnika do kraja godine zaposliti od 400 do 500 radnika, i nastavljamo da i dalje ulažemo u ovu oblast. Kao i većina ostalih rudnika, imamo primedbe na Nacrt zakona o rudarstvu da se naknada za rudnike i kamenolome poveća sa sadašnjih tri na sedam odsto od bruto prihoda. To nije stimulativno i moglo bi da zatvori mnoge rudnike koji su u prethodnom periodu radili sa gubitkom.
Kina i Čile lideri u rudarstvu
Mislim da je rudarstvo uz poljoprivredu naša velika šansa, što je slučaj sa Čileom, čiji su mi državljani, inače naši ljudi, dali informacije koje su uticale na to da uđem u posao sa rudnicima. Tada, pre nekoliko godina, svi su mi govorili da sam lud. Čile je uz Kinu, kada je reč o rudarstvu, u odnosu na Srbiju poput svemirskog broda, dok smo mi još na biciklu.
Izvor pravda
