Izgradnjom gasovoda „Južni tok”, kapaciteta 63 milijarde kubika, Evropa će moći da odahne, jer usred zime više neće ostajati bez prirodnog gasa, kako se do sada dešavalo, jer je trasa išla preko Ukrajine.
– Ove zime ne bi trebao da bude otežan tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu ako ta zemlja nastavi da plaća preuzete količine, bez obzira na to što je već do sada „zarobila” bezmalo 13 milijardi kubika u svojim podzemnim skladištima, koji nisu plaćeni. Sigurnost i redovne isporuke obezbediće, s jedne strane „Severni tok”, kojim već sada gas stiže preko Nemačke u severnu Evropu, a s druge „Južni tok”, koji za manje od mesec dana počinje da se gradi, kaže Boris Sergejevič, glavni dispečer u „Gaspromu”, odakle se upravlja cevovodima, koji su samo na teritoriji Rusije dugi 174.000 kilometara. Iz iste komandne sobe kontroliše se i protok gasa ka Evropi i Aziji.
Bez obzira što su alternativni izvori energije sve popularniji u Evropi u „Gaspromu” ne brinu. Sergejevič objašnjava da u narednih 15 do 20 godina neće doći do bilo kakvog smanjenja potražnje za plavim energentom.
– Prirodni gas je ekološko gorivo, kome za sada ne mogu da pariraju ni vetar ni sunce. Uljni škriljci, koji se, takođe, pominju kao alternativa gasu izuzetno su skupi i ne mogu ni blizu da nadoknade potrošnju gasa u bliskoj budućnosti, objašnjava glavni dispečer.
Prognoze pokazuju da će se, srednjoročno i dugoročno potrošnja gasa povećavati za 1,5 do dva odsto godišnje, a do 2035. godine Evropa će, sa čak 85 odsto, zavisiti od uvoza ruskog gasa.
– Zato su nam važni svi planovi koje realizujemo u vezi sa projektom „Južni tok”, jer time povećavamo bezbednost isporuke, kaže Sergejevič.
Da nema mesta za strepnjui da će za Evropu biti dovoljno gasa potvrđuju i nova nalazišta ovog energenta u istočnom Sibiru, na Jamalu, u oblasti Jahutska. Zahvaljujući prvim rezultatima istraživanja zalihe gasa su tolike da „Gasprom” planira da izgradi još jedan novi gasovod,a u Vladivostoku će sagraditi i novu gasnu rafineriju.
Rusija, inače, ima 232 ležišta prirodnog gasa. Sada se 121 ležište razrađuje, a godišnje se u proseku proizvode 500 milijardi kubika gasa. Tokom prošle godine ostvarena je rekordna proizvodnja od 513 milijardi kubika. Dve trećine proizvedenog gasa potroši se u Rusiji, a ostatak se izvozi u zemlje bivšeg SSSR i Evropu. U zemlje srednje Azije se izvozi 100 miliona kubika dnevno.Razvijajući gasnu mrežu „Gasprom” je samo ove godine izgradio novi cevovod dug 4.230 kilometara.
S obzirom na to da se većina zemalja suočava sa problemom nešto veće cene gasa, zbog čega se spekuliše da je njegova potrošnja opala, Sergejevič priznaje da je potrošnja nešto manja, odnosno, da stagnira u odnosu na prošlu godinu, ali da uzrok tome nije cena već vremenske prilike, odnosno, nešto toplija zima. Dakle, globalno otopljavanje dovelo je do toga da je tokom 2011. u odnosu na 2010. godinu potrošeno za osam odsto manje gasa. Za ovu godinu nemaju još konačne podatke jer, kako kažu, potrošnja će zavisiti od toga koliko će poslednja dva meseca biti hladna.
Iskustvo postavljanja cevi ispod mora pri gradnji „Plavog toka”, kojim se gas iz Rusije transportuje do Turske i gradnja kompresorskih stanica biće u potpunosti preneto na „Južni tok”, u šta se ovih dana uverila i grupa novinara koja je posetila kompresorsku stanicu Beregovaja kraj Gelendžika na obali Crnog mora. Razlika je samo u tome što će kompresorska stanica za „Južni tok” imati četiri cevi kojima će se, kada gasovod u potpunosti bude izgrađen transportovati 63 milijarde gasa. (Plavi tok ima dve cevi i njima se transportuje šest milijardi kubika gasa godišnje.)
– Ne gradimo „Južni tok” da cevi ne bi bile prazne, rekao je Leonid Čugunov, vođa projekta „Južni tok”, komentarišući spekulacije da Evropi nije potrebno toliko ruskog gasa.
Koliko je podmorska deonica gasovoda „Južni tok” ozbiljan projekat pokazuje to što će u dužini od 900 kilometara, od Anape do Varne cevi biti postavljene na dubini od dva kilometra. Dužina jedne cevi je, inače, 12 metara, a samo jedna je teška oko 20 tona.
Čugunov: Nismo monopolisti
Na pitanje novinara kako komentariše stalne primedbe Evropske komisije o navodnoj monopolskoj poziciji „Gasproma”, Leonid Čugunov, vođa projekta „Južni tok” je rekao da ruska strana stalno pokušava da ubedi Evropu da ima pravo da upravlja onim što izgradi.
– Ako odgajite paradajz u bašti, onda imate pravo i da ga berete. Ne može da dođe komšija da vam ga ubere, slikovito je objasnio Čugunov i dodao da ne očekuje veliki pritisak Evrope na planu monopolskog zakonodavstva.
Izvor Politika
