Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...

Izvoz u Rusiju

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

 

 

Ekonomisti procenjuju da će se u narednih nekoliko godina rusko tržište probiti među prva tri spoljnotrgovinska partnera Srbije, a da će takvoj situaciji najviše kumovati to što će poput evrop-ske i domaća ekonomija biti primorana da svoju robu sve više preusmerava na istočna tržišta

Uprkos tome što je u ovoj godini Srbija plasirala 60 odsto više robe u Rusiju u odnosu na isti period lane, na izvoznoj listi ovo tržište i dalje “tavori” na šestoj poziciji. Očito da višegodišnje pozivanje stranih investitora da ulažu u Srbiju, ne bi li zbog Sporazuma o bescarinskoj trgovini imali privilegije pri izvozu u Rusiju, kao i “ulagivanje” domaćim privrednicima kako im je politika ovim dokumentom otvorila ekonomska vrata, na papiru još nisu dali dobar rezultat imajući u vidu da je u prvih devet meseci ove godine izvoz u Rusiju iznosio samo 6,6 odsto ukupnog izvoza. Niko se doduše nije ni nadao da će dolazak visokih delegacija i pomenuti sporazum biti dovoljni da srpski proizvodi preko noći postanu konkurentni za milionsko tržište Rusije.

Pomenuta statistika, međutim, prema procenama sagovornika „Aktera“, ne znači da će i ubuduće Rusija biti skrajnut spoljnotrgovinski partner Srbije. Štaviše, prognoze su da će se u narednih nekoliko godina ovo istočno tržište probiti među prva tri spoljnotrgovinska partnera, a da će takvoj situaciji ponajviše kumovati to što će i domaća po uzoru na evropske ekonomije biti primorana da svoju robu sve više preusmerava na istočna tržišta.

Pojedini ekonomisti objašnjavaju za „Akter“ da se upravo Nemačka izvlači iz krize zahvaljujući ogromnom izvozu u Kinu i Rusiju, pri čemu i ostale evropske zemlje svoj izvoz sve više baziraju na vanevropska tržišta. Zbog toga bi i Srbija ukoliko zaista želi u Evropu trebalo da se ugleda na poslovnu logiku Unije, i da snažnije prigrli ruske kupce.

Dakle, jedino otvoreno pitanje jeste kako osvojiti bivše sovjetske partnere. Na njega je možda najbolje odgovoriti pogleda li se na srpske prilike kroz tamošnju prizmu. Ekaterina Petukhova, izvršna direktorka „Esper grupe“, trgovačke kompanije, kaže da bi Srbija ukoliko želi da postigne bolje izvozne rezultate u razmeni sa Rusijom pre svega trebalo da izgradi svoj imidž kao savremenog proizvođača i izvoznika.

“Najviše ugovora u poljoprivredi imaju adhoc karakter i nisu orijentisani na strateško partnerstvo. Ako razgovarate sa bilo kojom osobom zaduženom za narudžbinu robe u maloprodajnim lancima, odnosno supermarketima, reći će da nisu ni čuli za robu iz Srbije, nisu pokušavali da ostvare neku saradnju ili sklope neki ugovor sa srpskim firmama. U Rusiji ne postoji percepcija Srbije kao savremene države”, priča ova Ruskinja za “Akter”.

Drugi razlog, koji prema njenim rečima sprečava jači protok robe na Istok, jeste što srpske kompanije još uvek posluju po starim strateškim kalupima.

“Hrana, odeća, obuća, nameštaj, farmakološki proizvodi i mnogi drugii sektori mogli bi da pokažu mnogo bolje izvozne rezultate ako bi srpske izvozne kompanije primenile nove komercijalne strategije. Dakle, menadžment koristi staromodne komercijalne šeme kada ulazi na strano trzište, nastupaju recimo u stilu ′Geneksa′. Najveći broj vlasnika firmi i dalje ima ideju o pronalaženju veleprodajne firme koja će se pobrinuti za njihovu distribuciju u Rusiji. Veoma je važno shvatiti da je Rusija sada sasvim razvijeno tržište u odnosu na devedesete i prilično zasićeno, posebno u nekim sektorima”, objašnjava sagovornica. Postoje ipak, kaže Petukhova, neke vrste biznisa, poput izvoza svežeg mesa gde je jedina mogućnost poslovanja rad preko distributera.

U svakom slučaju, tvrdi ona, Rusija je strateško tržište za srpske izvoznike, što znači da mora da se strateški razmišlja o nastupanju, jer bi srpske firme mogle da ostvaraju odlične poslovne rezultate jer je kvalitet robe visok, pri čemu je istovremeno dobar odnos cene prema kvalitetu.

MUKE PRIVREDNIKA

Najveći izvoznici na rusko tržište su kompanije “Tarket” iz Bačke Palanke, Valjaonica bakra Sevojno i koncern “Farmakom MB” Šabac – Fabrika akumulatora iz Sombora. Oni koji bi rado da se nađu na ovoj listi kažu da nemaju potrebne količine za isporuku. Predrag Gvozdenović, direktor firme “Premil” koja proizvodi hranu za životinje, kaže da mnoge domaće firme nisu spremne za rusko tržište jer njihova celokupna proizvodnja nije dovoljna ni za dnevnu potrošnju u određenim trgovinama. On kaže da bi država privrednicima trebalo da pomogne u uspostavljanju poslovnih veza sa ruskim kupcima, jer boravak u Rusiji zbog traganja za poslovnim partnerima iziskuje velika novčana sredstva. “Mi smo šest meseci razrađivali kontakte sa tamošnjim kupcem dok nismo sklopili dogovor i počeli da izvozimo, ali smo taj posao izgubili zbog neznanja srpske carine”, priča direktor firme koja se ponovo sprema za nastup na ovom istočnom tržištu.

Nemacki model

Iako je još u junu najavljivano da će Srbija potpisati sporazum o strateškom partnerstvu sa Rusijom, od te tapije još uvek nema ni traga ni glasa. Mada su analitičari još tada procenjivali da je zasnovan na floskulama o duhovnom jedinstvu, sporazum bi suštinski bio politički asimetričan i malu zemlju bi po prirodi stvari koštao više. Napominjali su i da bi najveća opasnost od novog srpsko-ruskog dila mogla da se ogleda u tome što bi u ruke “najboljeg prijatelja” pored NIS-a mogao da ode još koji nacionalni resurs. Međutim, sagovornica Ekatarina Petukhova kaže da iako izgleda pomalo čudno ceo proces treba da se radi na strateškom nivou između ovih dveju zemalja. “Znate, prvo dolaze ′Roling Stonsi′, pa tek posle ′Mekdonalds′. U stvari postoji velika potreba za formiranjem grupe koja će promovisati rusko-srpske odnose u kulturi i privredi zajedno. I tek se onda može očekivati novi talas preduzetnika koji će obostrano profitirati od tih veza”, tvrdi ona.

Ni ekonomista Miroslav Zdravković ne spori da bi Srbija više trebalo da se okrene ka izvozu na rusko tržište, jer je tamo znatno veća tražnja nego na okolnim tržištima CEFTA, koje je trenutno posle EU drugo po veličini izvozno tržište za srpske proizvode. On objašnjava da države EU svoj izvoz sve više baziraju na vanevropska tržišta.

“Samo Makedonija, Bugarska i Crna Gora imaju manji udeo od Srbije mimo evropskog izvoznog tržišta, što znači da svaka zemlja pojedinačno ima veće udele. Srbija je zemlja apsurda, jer po svaku cenu želi u EU, a pri tome je tako malo diversifikovala svoju spoljnu trgovinu da čim udari kriza prvi signal iz Italije pokazuje da smo najviše pogođena evropska zemlja”, kaže ovaj ekonomista.

On objašnjava da bi Srbija ponajviše trebalo da se ugleda na izvoznu logiku Nemačke koristeći se statističkim parametrima. “Nemačka se izvlači iz krize zahvaljujući ogromnom izvozu u Kinu i Rusiju. Kina je 2009. bila osmo izvozno tržište, da bi ove godine postalo treće. Ruska Federacija je napredovala za jedno mesto, sa 13. na 12. pri rastu izvoza u ovu zemlju za 59 odsto“, objašnjava Zdravković.

Izvor: Akter

 

 

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Hrvatska: HROTE objavio tender za OIE vredan 257 miliona evra

Hrvatski operator tržišta energije (HROTE) objavio je tender za dodelu podrške novim projektima obnovljivih izvora energije vredan 257,2 miliona evra, a kvota iznosi 607,25 MW za vetroelektrane, solarne elektrane i hidroelektrane. Tenderski postupak sastoji se od javnog poziva koji je...

Bugarska: Westinghouse potpisao Memorandum sa bugarskim dobavljačima za projekat proširenja NE Kozloduj

Kompanija Westinghouse Electric potpisala je Memorandume o razumevanju sa 17 značajnih bugarskih dobavljača, čiji cilj je isporuka i postavljanje dva nova reaktora AP-1000 na lokaciji nuklearne elektrane Kozloduj. Potpisani memorandumi naglašavaju potencijal za proizvodnju ključnih komponenti, uključujući velike strukturalne module, dizalice, izmenjivače...

EU: Parlament odobrio predložene reforme tržišta električne energije  

Evropski poslanici su usvojili su četiri elementa novog dizajna tržišta električne energije i gasa. Reforma je predložena kako bi omogućio prelazak na sistem zasnovan na obnovljivim izvorima energije. Ona obuhvata industrijska postrojenja i predviđa zaštitu potrošača i proizvođača od naglih promena...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!