Globalne investicije u obnovljivu energiju su doživele impresivan rast, prevazilazeći čak i očekivanja sa ukupnim investicijama od 270,2 milijardi dolara u 2014. godini, 17 % više nego 2013. godine (BNEF , 2015 ). Ovaj veliki talas investicija postao je moguć kako se troškovi za solarne panele I vetrogeneratore ubrzano smanjuju, čineći time tehnologije obnovljivih izvora konkurentnijim u poređenju na konvencionalnom proizvodnjom električne energije, prenosi sajt serbia-energy.eu
Balkanske zemlje, sa svojim ogromnim neiskorišćenim potencijalom obnovljive energije, usvojili su obavezne obavezujuće ciljeve za obnovljivu energiju, ali su vodili tešku borbu kako bi mobilisali kapital za finansiranje i ostvarivanje projekata. Procenjuje se da je potrebno 2,3 milijarde evra za finansiranje regionalnih projekata obnovljive energije, koji su od zajedničkog regionalnog interesa ( Energetska zajednica, 2013 ). Ograničeni javnim budžetima, državna komunalna preduzeća nisu u stanju da finansiraju takve projekte iz
svojih bilansa, stvarajući tako mogućnosti za nezavisne proizvođače električne energije ( IPPs ) iz privatnog sektora da premoste taj finansijski jaz. Međutim, privlačenje investitora se pokazalo kao prilično teško jer nacionalna energetska tržišta još uvek ne
obezbeđuju stabilan, transparentan regulatorni okvir i konkurentan ambijent za takve investicije. Osim toga, nacionalna tržišta se smatraju za mala pojedinačno gledano, što ograničava potencijal za ekonomije obima.
Projekti obnovljive energije suštinski prolaze kroz tri posebne faze: razvoj, finansiranje i realizacija. Kombinacija i kapitala i duga je potrebna za projekte obnovljive energije, sa sponzorima kapitala, koji su instrument za pokretanje projekata kroz prve dve faze. Kako se svaka faza završi, i projekat oslobodi rizika strukturnim i razvojnim radom, vrednosti projekta raste i oni postaju atraktivniji zainvestitore kapitala i kreditore podjednako.
Inicijalno finansiranje razvoja na Balkanu obično potiče ili od lokalnih investitora ili od međunarodnih investitora u projekte obnovljive energije, sa lokalnim ili regionalnim prisustvom. Postignut je određeni napredak u aktivnostima planiranja projekata širom regiona ( Faza 1 ) , ali izazovi ostaju u strukturiranju celovitih isplativih (bankable) rešenja kako bi se privuklo bezregresno projektno finansiranje (non-recourse project financing) (faza 2).
Pozajmljivanje finansijskih sredstava za projekte obnovljive energije zahteva korišćenje međunarodno testiranih finansijskih konstrukcija, odgovaraju dugoročnoj prirodi infrastrukturnih projekata u jako regulisanim industrijama, kao što je energetika . U takvim
konstrukcijama, pozajmljena sredstva za projekat ( obično pokrivaju do 70 % ukupnih troškova ) se u potpunosti pribavljaju na osnovu projekta kao zasebnog poduhvata, sa otplatom u potpunosti zavisnom od budućeg novčanog toka projekta i sa ograničenim regresom ili bez regresa krajnjim vlasnicima projekta .
Bezregresni dug (non-recourse debt) se oslanja na jaku ugovornu strukturu koja omogućava da se glavni rizici (regulatorni, otkupni, operativni, izgradnja, snabdevanje goriva itd.) ublaže često njihovim propuštanjem prema trećim licima preko projektnih sporazuma – kupovina električne energije (PPA), inženjering , nabavka i izgradnja ( EPC ), upravljanje i održavanje (O & A) , sporazum o zakupu itd, tako da daje potrebnu dozu sigurnosti investitorima i finansijerima da je projekat zaista održiv i isplativ (bankable).
Dole su navedene neke od glavnih prepreka koje usporavaju razvoj obnovljive energije na Balkanu:
Ograničeni institucioni kapacitet i znanje (know-how) u razvoju projekata
Komercijalno strukturiranje i finansiranje energetskih projekata ( Faza 2 ) je dugotrajan i detaljan proces jer zahteva ekspertizu u većem broju disciplina (tehničke, pravne, finansijske i ekološke). Ovo je posebno važno za industriju obnovljive energije s obzirom na njenu dinamiku u pogledu smanjenja kapitalnih troškova, finansijskih inovacija, tehnološkog napretka u efikasnosti , integraciji sistema i skladištenja, između ostalih faktora.
Takva ekspertiza često nedostaje na Balkanu , kako na institucionalnom, tako i na nivou razvoja projekta, što otežava realizaciju ciljeva u vezi sa obnovljivim izvorima, u pogledu brzine i obima. Ovo je posebno važno imajući u vidu nedavni trend komunalnih preduzeća (incumbent utilities) koja očekuju ekspanziju u domaći sektor obnovljive energije ( Makedonija , BiH), koja može dalje odložiti realizaciju (s obzirom na finansijska ograničenja javnih preduzeća ), a takođe i onemogućiti transfer znanja (know-how) iz drugih razvijenijih tržišta obnovljive energije.
Glomazni procesi izdavanja dozvola
Proces izdavanja dozvola u regionu Balkana smatra se glomaznim i nerazumljivim, i uključuje često i po nekoliko nivoa vlasti. Bez obzira na postojeće zakonodavstvo koje reguliše oblast obnovljivih izvora, često nedostaju podzakonska akta, kao što su ona koja se odnose na pristup mreži i troškove konektovanja, i treba se njima pozabaviti kako bi zakoni postali operativni. Time se stvara informacioni jaz u vezi sa neohodnim koracima potrebnim da bi se projekti doveli do statusa “spreman za izgradnju”. Pored toga, procedure izdavanja dozvola i licenci ne prave uvek razliku između projekata manjeg obima i komunalno značajnih projekata, izlažući male investiture (kao što su investitori u solarne panele na krovovima) dugim i skupim administrativnim procedurama.
Rizici u vezi sa izdavanjem dozvola su posebno važni investitorima kapitala koji zahtevaju jasnoću da bi mogli da se posvete razvoju projekata obnovljivih izvora na svakom konkretnom tržištu. To su obično takve regulatorne prepreke koje obeshrabruju investitore da ulažu u region i, suprotno, na korist drugima u globalnoj konkurenciji za privlačenje kapitala. Zbog toga je važno da se administrativni i regulatorni procesi pojednostave i pravilno predstave zainteresovanim stranama.
Pouzdanost i stabilnost regulatornih šema podrške
Tehnologije obnovljivih izvora nastavljaju da budu zavisne od šema podrške kako bi se osigurala dugoročna stabilnost novčanih tokova u smislu preferencijalnih cena za obnovljive izvore energije i garantovanog prioritetnog otkupa, sprovedenog kroz sporazume o kupovini električne energije ( PPA ). Šeme podrške treba da obezbede
stabilnu , efikasnu i izbalansiranu podršku za obnovljive izvore energije (s obzirom na smanjenje troškova solarnih panela i vetrogeneratora) sa ograničenim smetnjama po javnu potrošnju. Treba izbegavati svaku iznenadnu promenu materijalne politike jer to može biti štetno za dalji razvoj industrije. Skorašnje akcije obratne politike za obnovljive izvore energije u Rumuniji, Bugarskoj su učinili investitore i finansijere opreznima na takve rizike promena u zakonodavstvu, a neki investitori su primorani da otkažu neekonomične projekte u odsustvu takve podrške .
Prioritetni pristup i obavezni otkup električne energije je takođe od velikog značaja, jer upravlja rizikom obima. Obavezni otkup treba da bude garantovan za ceo vek trajanja projekta ili alternativno, projektima bi trebalo dozvoliti pristup veleprodajnim tržištima
električne energije ili da ulaze u bilateralne sporazume sa trećim licima. Sa takvim preprekama se trenutno suočavaju mali solarnih projekata ( manje od 1 MW ) u Turskoj, na primer, jer post feed-in tariff ( FIT ) period rizika obaveznog otkupa, nije izričito garantovan u propisima .
Ugovorne strane ograničene kreditne sposobnosti, za Otkup , EPC, O & M , snabdevanje gorivom
Kao što je ranije pomenuto, projektne finansijske strukture zahtevaju jake projektne sporazume kako bi omogućile da rizici budu prebačeni onim ugovornim stranama koji su u najboljoj mogućnost da upravljaju njima. Međutim, zaključiti isplative (bankable) ugovore sa jakim, kreditno sposobnim ugovornim stranama, koje su sposobne da preduzmu i ispune te sporazume, predstavlja izazov. Takva ograničenja su tipična u svim ključnim oblastima na primer otkup električne energije, EPC kompanije, pruzaoci usluga O & M i dobavljači goriva ( za postrojenja na biomasu i biogas). Izazovi u otkupu, na primer, desili su se u Albaniji kada se nacionalna kompanija za električnu energiju KESH suočila sa teškoćama u ispunjavanju svojih obaveza prema proizvođačima iz obnovljivih izvora.
Ograničenja u dostupnosti kreditno sposobnih ugovornih strana otežavaju da se predvidi i garantuje dugoročna stabilnost u pogledu cene i kvaliteta. Dugoročni aspekt je posebno važan pošto investitori i kreditori moraju da se oslanjaju na činjenicu da će takve ugovorne strane biti na tržištu za vreme trajanja projekta.
Uprkos izazovima , napredak je u toku
Balkanski region je napravio značajne korake napred u inkorporaciji ciljeva u vezi sa obnovljivim izvorima u odgovarajuće nacionalne strategije i u realizaciji brojnih inicijalnih projekata obnovljivih izvora energije. Uprkos ograničenim izvorima finansiranja,
multilateralne finansijske institucije (MFI) poput Evropske banke za obnovu i razvoj, obezbeđuju kreditne podsticaje za finansiranja obnovljivih izvora, kao i programe tehničke pomoći dizajnirane da pomognu investitorima u ostvarivanju isplativih projekata i da služe
kao katalizator za finansiranje iz privatnog sektora. Osim toga, Sekretarijat Energetske zajednice čini značajne napore da ohrabri i podstakne međuregionalnu saradnju i koordinaciju u smislu dizajniranja tržišta i kreiranja politike za uspešnu promociju projekata
obnovljivih izvora, a izgleda da su kreatori politike sve više orijentisana ka poboljšanju lokalnog regulatornog okruženja kako bi privukli strane direktne investicije. Na osnovu ovih trendova, sve ukazuje na to da će se aktuelni izazovi prevazići, omogućavajući regionu da otključa svoj značajan potencijal za obnovljive izvore energije, prenosi sajt serbia-energy.eu
Izvor; Serbia Energy
