Italijanski premijer Mateo Renci (Matteo Renzi) predložio je da lideri zemalja kroz koje će prolaziti gasovod Južni tok upute zajedničko pismo Evropskoj komisiji u znak podrške tom projektu, piše 10. juna portal EurActiv.com.
Taj portal dodaje da je pitanje koliko će ta inicijativa imati svrhe pošto je Bugarska na zahtev Evropske komisije obustavila aktivnosti na izgradnji gasovoda. Ruski ambasador pri EU Vladimir Čižov osudio je 9. juna obustavljanje izgradnje tog gasovoda i ocenio da to predstavlja “podao način da se ekonomski sankcioniše Rusija”.
Prema saznanjima portala EurAktiv.com, sa sedištem u Briselu, Renci je predložio da lideri Bugarske, Srbije, Mađarske, Grčke, Slovenije, Hrvatske i Austrije upute pismo Komisiji u znak podrške Južnom toku čija se budućnost čini neizvesnom.
Dodaje se da je, dok Renci predvodi napore za podršku Južnom toku, bugarski premijer Plamen Orešarski 8. juna naložio zaustavljanje aktivnosti u vezi s gasovodom dok Evropska komisija ne da zeleno svetlo za projekat, koji sada, prema oceni Brisela, nije u skladu sa propisima EU.
Orešarski je objavio da se aktvinosti obustavljaju nakon sastanka sa američkim senatorima – DŽonom Mekejnom (John McCain), Krisom Marfijem (Chris Murphy) i Ronom DŽonsonom (Ron Johnson), navodi EurActiv.com.
Taj portal piše i da je američka ambasadorka u Bugarskoj Marsi Rajs (Marcie Ries) 6. juna rekla da bi bugarske kompanije koje učestvuju u izgradnji Južnog toka mogle da budu izložene sankcijama pošto je za izvođača radova izabran konzorcijum koji predvodi ruski Strojtransgas. Ta kompanija se dovodi u vezu sa ruskim milijarderom Genadijem Timčenkom protiv koga su SAD uvele sankcije.
Konkurencija
EurActiv.com navodi da je cilj projekta Južni tok pre svega da se zaobiđe Ukrajina u dopremanju gasa i obezbedi stabilnije snabdevanje velikih kupaca u EU, poput Austrije i Italije.
Međutim, firme iz EU koje su zainteresovane za učešće u konzorcijumu koji bi upravljao ukrajinskom gasnom mrežom, kojoj su neophodna ogromna ulaganja, ne gledaju blagonaklono na Južni tok, jer u tom projektu vide direktnog konkurenta, rečeno je EurAktivu.
Obnova ukrajinske gasne mreže može se isplatiti samo oko Rusija nastavi da prebacuje svoj gas preko Ukrajine, piše taj sajt. Dodaje se da bi Ukrajina zbog Južnog toka, sa kapacitetom prenosa od 63 milijardi kubnih metara gasa godišnje, ostala bez milijardi dolara na ime taksi za tranzit.
Prema diplomatskim izvorima, Južni tok će biti jedna od važnih tema na samitu EU 26. i 27. juna, na kome bi lideri članica Unije trebalo da razgovaraju o smanjenju energetske zavisnosti od Rusije.
Čižov: Odluka EK podao način da se krazni Rusija
Ambasador Rusije pri EU Vladimir Čižov je 9. juna osudio obustavljanje izgradnje tog gasovoda i ocenio da to predstavlja “podao način da se ekonomski sankcioniše Rusija”. “Ima direktnih znakova koji pokazuju da su potezi Evropske komisije u pogledu Južnog toka direktno povezani sa ukrajinskom krizom”, kazao je on. “Teško je ne misliti da je Evropska komisija blokirala rad u Bugarskoj čisto iz političkih razloga”, dodao je je Čižov.
“Južni tok očigledno ima direktnu vezu sa Ukrajinom, jer će posle njegove izgradnje ta zemlja izgubiti status monopoliste u pogledu tranzita” gasa kroz srednju i južnu Evropu, dodao je taj zvaničnik. Čižov je rekao i da u tome važnu ulogu imaju, osim Evropske komisije, i SAD.
Rurski ambasador pri EU je rekao da je odluka Evropske komisije da blokira realizaciju gasovoda Južni tok i upozorenje zemljama koje planiraju da potpišu sporazum o pridruživanju sa EU.
Čižov je Itar-Tasu izjavio da je vlada Bugarske bila pod ogromnim pritiskom, pre nego što se složila da obustavi izgradnju Južnog toka.
“Evropska komisija je tako postupila sa zemljom koja je punopravni član EU. U tom smislu, to je signal za države koje nameravaju da dobiju pridruženi status, koji predviđa mnogo manje mogućnosti za odbranu svojih interesa”, rekao je Čižov. On je izrazio nadu da će to čuti i u Kijevu, Tbilisiju i Kišinjevu.
Moldavija i Gruzija nameravaju da sa EU potpišu sporazume o pridruživanju sa EU, na samitu 26. i 27. juna, a Ukrajina da potpiše ekonomski deo sporazuma. Evropska unija i Ukrajina potpisale su 21. marta politički deo sporazuma, a potpisivanje ekonomskog dela odloženo je do formiranja nove ukrajinske vlade posle izbora u maju.
Izvor Euractiv
