Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaInvestitori traže spajanje...

Investitori traže spajanje Rudnika uglja i Termoelektrane

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Povezivanje Rudnika uglja i Termoelektrane u Pljevljima potencijalni investitori su istakli kao nužan preduslov da se uđe u izgradnju drugog bloka termoelektrane, izjavio je predsjednik odbora direktora Elektroprivrede Srđan Kovačević u intervjuu „Danu”.

Svi rudnici uglja u regionu posluju u sastavu termoelektrana ili kao dio mješovite korporacije, a radi se o kapacitetima sličnog obima kao TE Pljevlja i Rudnik uglja. Te dvije kompanije bi trebalo da budu jedna tehnološka cjelina zbog budućeg poslovanja na slobodnom tržištu. Obje firme je potrebno i organizaciono povezati, kako bi se obezbijedili razvoj i konkurentnost pljevaljskog energetskog kompleksa u narednom periodu – rekao je Kovačević.

Da li su rezerve uglja u pljevaljskom basenu dovoljne da mogu garantovati period eksploatacije u slučaju gradnje drugog bloka TE?

– Preostale eksploatacione rezerve uglja u pljevaljskom basenu, bez maočkog, su, prema relevantnim analizama, oko 65 miliona tona. Idejnim projektom bloka dva predviđa se ulazak u pogon 2018. godine, a blok jedan bi radio najmanje do 2025. Blok dva, sa potrebnim nivoom efikasnosti, na pljevaljskom uglju bi mogao da „odradi” radni vijek, odnosno 40 godina, čime se obezbjeđuje optimalno iskorišćenje preostalih rezervi uglja i postojećih proizvodnih kapaciteta.

Možete li detaljnije obrazložiti osnovne elemente tehničke i investicione dokumentacije, koja je urađena za izgradnju drugog bloka TE?

– Idejni projekat i studija opravdanosti, koji je uradio slovenački konzorcijum kompanija i institucija, ukazuje da se izgradnjom drugog bloka obezbjeđuje zamjena za postojeći, koji zbog dotrajalosti izlazi iz pogona do 2025. godine. Na taj način se osigurava dugoročno snabdijevanje potrošača, obezbjeđuje se kontinuitet proizvodnje uglja, te optimalna i efikasna valorizacija energetskog potencijala preostalih rezervi uglja u pljevaljskom basenu.

Istraživanjem je potvrđeno da su za novi blok snage 220 megavata osigurane odgovarajuće zalihe uglja i tehnološke vode, prostor za odlaganje produkata sagorijevanja i odsumporavanja, kao i priključak na elektroenergetsku mrežu. Studija je potvrdila da je objekat prihvatljiv za životnu sredinu i da će njegov uticaj biti znatno manji nego uticaj postojećeg bloka TE Pljevlja, jer će odgovarati svim zahtjevima savremene tehnologije i zaštite okoline prema standardima EU i Crne Gore.

Izgradnja drugog bloka na postojećoj lokaciji predstavlja značajnu povoljnost. Blok jedan je projektovan da zadovolji određene infrastrukturne potrebe već tada planiranog drugog bloka. Tokom izgradnje prvog bloka je izgrađena četvrtina zajedničkih objekata i pripadajuće infrastrukture za oba bloka. Novi blok prostorno je tako postavljen da se može tehnološki povezati sa postojećim objektima. Dosad nije bilo značajnih problema sa eksproprijacijom, objekat se uklapa u tehničko-tehnološka rješenja postojećeg bloka po uglju, vodi, pepelu itd. i u startu je riješena većina infrastrukturnih problema. Značajno je i postojanje kvalifikovanog stručnog kadra za izgradnju i eksploataciju novog bloka.

U kojoj mjeri je Crnoj Gori stvarno potrebna izgradnja drugog bloka i uopšte novih izvora energije?

– Poslednje tri decenije u Crnoj Gori nije izgrađen nijedan značajniji izvor električne energije. Upravo je prvi blok TE Pljevlja bio poslednja izgrađena energetska jedinica, a puštena je u pogon 1982. godine. U proteklom vremenu, međutim, potrošnja je kontinuirano rasla, tako da je deficit električne energije u pojedinim razdobljima dostizao kritične granice. To dovoljno govori o neophodnosti i potrebi novih energetskih objekata. Investiranjem u izgradnju drugog bloka dobijamo višestruke koristi, prije svega obezbjeđenje elektroenergetske nezavisnosti države i eliminaciju deficita električne energije, koji nakon smanjenja potrošnje KAP-a nije veliki. Otvorila bi se mogućnost izvoza ka zemljama u regionu ili ka Italiji, nakon izgradnje podmorskog kabla, poboljšanje sigurnosti snabdijevanja potrošača, optimizaciju postojećih proizvodnih kapaciteta i poboljšanje stabilnosti i održivosti elektroenergetskog sistema Crne Gore.

Da li je planom izgradnje drugog bloka predviđena i toplifikacija Pljevalja?

– Da. Efekat je dvostruk, jer osim komfora za potrošače značajno će se uticati i na zaštitu okoline, jer u Pljevljima postoji skoro 40 gradskih kotlarnica i veliki broj individualnih ložišta, u kojima se koristi ugalj, koji prema svim istraživanjima najviše utiču negativno na kvalitet vazduha. Uvođenjem sistema centralne toplifikacije grada, količina uglja koji se sagorijeva u kotlarnicama bi se značajno smanjila, a time i negativan uticaj na okolinu, što je od velikog značaja za državu, a posebno za Pljevlja.

Zajednička proizvodnja električne i toplotne energije se, po direktivama EU, ubraja pod obnovljive izvore energije. Drugi blok termoelektrane se gradi kao TE-TO (termoelektrana – toplana) blok i predviđen je za rad u kogeneraciji, čime se obezbjeđuje dugoročno snabdijevanje toplotnom energijom Pljevlja.

Izvor Dan

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Hrvatska: JANAF preuzeo svoj prvi solarni projekt 

Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) putem povezanog društva JANAF OIE sklopila je Ugovor o kupoprodaji 100 posto udela u društvu Solar Energy Vođinci i ulaganju u solarnu elektranu u Vođincima, nedaleko od Vinkovaca, projektovane instalirane snage 14,3 MW i priključne snage...

BiH: EPBiH raspisala tender za remont turbine bloka 7 TE Kakanj

Elektroprivreda BiH je raspisala međunarodni javni poziv za revitalizaciju turbinskog postrojanja na bloku 7 u Termoelektrani Kakanj. Kako se navodi u pratećoj dokumentaciji procijenjena vrijednost je blizu 35 miliona KM sa PDV-om. Predviđen je postupak e-aukcije a kriterijum  jenajniža cena. Rok isporuke je 15...

Rumunija: Fič dodelio Romgazu rejting ‘BBB-‘

Kreditna agencija Fič Rejtings je prvi put dodelila rumunskoj kompaniji Romgaz dugoročni kreditni IDR rejting BBB-, sa stabilnim izgledima. Ovaj rejting Romgaza veći je za jedan stepen u odnosu na njegov “bb+” samostalni kreditni profil (SCP) za državnu podršku, prema kriterijumima Fiča...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!