Raseljavanje Vreoca i vreočkog groblja presudni za proizvodnju uglja narednih godina. – Planirane godišnje investicije od 120 do 150 miliona evra
Ako premeštanje vreočkog groblja bude završeno do kraja leta, stvoriće se prvi i najvažniji preduslov za ispunjenje plana proizvodnje u narednoj i 2014. godini– kaže Nebojša Ćeran, direktor Privrednog društva Rudarski basen „Kolubara“. On ističe da pripreme za otvaranje novih kopova i obezbeđivanje novih količina uglja u normalnim uslovima traju od 10 do 20 godina. Ipak, poslovi urađeni u poslednje dve godine daju razloge za optimizam, tako da i dalje postoji šansa da se nadoknadi propušteno vreme.
Poslovanje „Kolubare“ poslednjih godina sve je bolje, kako u proizvodnom, tako i u finansijskom segmentu. Godišnja proizvodnja uglja u „Kolubari“ povećana je za 20 odsto – sa 25 miliona tona iz 2003. na 31 milion tona u 2011. godini. U TENT-u je, istovremeno, godišnja proizvodnja električne energije sa 16 milijardi povećana na 20 milijardi kilovat-časova. Ovakvih rezultata ne bi bilo bez ulaganja u obnovu opreme i poboljšanja uslova rada u „Kolubari“. Investicije tek slede i to je najvažniji proces u narednih pet godina.
Šta čeka „Kolubaru“ narednih godina?
Polje D, najznačajniji kolubarski kop, već je u fazi zatvaranja, dok kop „Veliki Crljeni“, završava eksploatacioni vek 2014. ili 2015. godine. Jasno je da „Kolubara“ za tri godine ostaje bez kopova sa kojih se obezbeđuje polovina sadašnje proizvodnje, tako da mora da obezbedi nove, zamenske kopove. Preostalo vreme nije dovoljno, ali sve se čini kako bi bilo što bolje iskorišćeno da bi se zadržala proizvodnja od 30 miliona tona godišnje. U drugoj investicionoj opciji u planu je i otvaranje kopa „Radljevo“, koji je neophodan za rad novih termoelektrana.
Koji su najveći infastrukturni projekti?
Jedan od najvažnijih je izmeštanje vreočkog groblja, a potom sledi druga faza izmeštanja reke Kolubare u naredne tri godine. Izmeštanje baroševačkog groblja je, takođe, u planu. Potpisan je sporazum sa Mesnom zajednicom, radovi bi trebalo da krenu naredne godine i ne bi trebalo da nam se ponovi priča iz Vreoca. Sledi i izmeštanje dela Ibarske magistrale, regulacija reke Peštan i izmeštanje magistralnog puta Vreoci-Aranđelovac.
Postoje li zakonski preduslovi za te investicije?
Postoje, ali kasnimo pet do deset godina. Raseljavanje Vreoca se mnogo odužilo, a započeto je još krajem devedesetih godina. Kada se sve sagleda 2002. ili 2003. godina bile su „poslednji voz“ za pokretanje tog procesa. Bilo je mnogo zastoja, protesta građana… Tek 2007. godine potpisane su Programske osnove, koje su dale mnogo veća prava građanima nego što je uobičajeno. Ali ako nekoga selite mimo njegove volje, ne smete da budete škrti. U međuvremenu „cvetala“ je „divlja gradnja“, ali je uprkos pritiscima, Vlada Srbije usvojila zaključak kojim se eksproprijacija plaća samo onima čiji se objekti vide na aerofoto snimku iz 2007. godine i onima koji imaju u međuvremenu sagrađene legalne objekte. U slučaju Vreoca data je mogućnost selidbe svim građanima, a ne samo onima koji treba da se sele zbog rezervi uglja. Svi oni dobijaju 30.000 evra samo za pripremanje lokacija, ako ne žele da uzmu plac koji „Kolubara“ infrastrukturno oprema. Za dve godine 90 odsto domaćinstava stupilo je u ugovorni odnos sa „Kolubarom“, što kroz uzimanje avansa za preseljenje, što kroz postupak direktne eksproprijacije. Završeno je oko 300 postupaka, a sve bi trebalo da bude privedeno kraju do 2015. godine.
Kako napreduje premeštanje groblja u Vreocima?
Osetljiv posao izmeštanja vreočkog groblja sprovodi se na način dostojan 21. veka. Do sada je premešteno oko 3.500 grobnih mesta, odnosno oko 80 odsto, tako da ovaj nezahvalan posao teče po planu. JKP „Lazarevac“ premešta groblje, a „Kolubara“ finansira radove.
Da li će već 2013. i 2014. godina biti kritične za snabdevanje ugljem?
Neće, ako uspemo da otvorimo zamenski kop. Vodeći ljudi „Elektroprivrede Srbije“, „Kolubare“ i Rudarskog fakulteta sagledali su dinamiku kako da proizvodnja ne padne ispod 30 miliona tona uglja godišnje. I jedan od preduslova je da se premeštanje vreočkog groblja završi ovog leta. Jer ako ne otpočne eksploatacija uglja sa ove lokacije, nedostajaće tri miliona tona uglja, što je deset odsto proizvodnje „Kolubare“. Kada se te količine uglja pretvore u uvoznu električnu energiju vrednost premašuje 100 miliona evra. Već 2014. godine planirana je proizvodnja od šest miliona tona uglja sa tog područja i ona će se obavljati i u narednim decenijama.
Kako će se finansirati svi ti projekti?
Plan je da se investira od 120 do 150 miliona evra godišnje. I taj novac biće korišćen za eksproprijaciju, infrastrukturne radove i nabavku opreme. Za pet godina ulaganja bi dostigla između 600 i 700 miliona evra. Plan je da se godišnje ulaže oko 100 miliona evra sopstvenih sredstava i 40 miliona iz kreditnih linija međunarodnih finansijskih institucija. Prošle godine smo stigli do ulaganja od 80 miliona evra sopstvenih sredstava i to je fantastičan pomak u odnosu na prethodne godine, kada se ulagalo oko 40 miliona evra godišnje. Brinu, ipak, problemi sa nelikvidnošću na nivou EPS-a i time se prilično ugrožava dosadašnji koncept.
U kojoj je fazi Projekat unapređenja zaštite životne sredine u RB „Kolubara“, koji treba da se uradi kreditima EBRD i KfW?
Prošlo je tačno dve godine od prvog razgovora o tim kreditima i smatram da sve ide veoma dobro i efikasno. Sa EBRD je već potpisan ugovor o zajmu, a uskoro bi trebalo da bude i sa KfW bankom. Projekat su pratile razne teškoće, osporavanja mnogih interesnih grupa, ali ekonomska i ekološka isplativost su ono što je opredelilo banke na odluku da ga finansiraju.
Šta su pozitivni efekti tog projekta?
Nabavićemo kompletan novi sistem „bager-transporter-odlagač“ za Polje C, odlagač za međuslojnu jalovinu za „Tamnavu Zapad“, a najvažniji deo projekta je upravljanje i kontrola kvaliteta uglja postupkom homogenizacije, što predstavlja prvu investiciju ovog tipa u Srbiji. Potreban je dobar geološki model, jer se na početku radi kontrola kvaliteta ispred radova i bagera. Druga kontrola je na trakama i treća pred odlazak u termoelektranu. Tamo ide samo garantovani kvalitet, a sve ispod ili iznad odlazi na deponiju. Ovo je ekonomski i ekološki isplativ projekat. A isplativost se vidi u TE „Nikola Tesla“, a ne u rudniku i to kroz povećanje pouzdanosti rada blokova, smanjenje potrošnje tečnih goriva, manju sopstvenu potrošnju blokova, kao i smanjenje emsije sumpor-dioksida, ugljen-dioksida, azotnih oksida i produkciju pepela.
„Kolubara“ je smanjila troškove poslednjih nekoliko godina. Ima li još prostora za pad rashoda?
Mogućnosti za smanjenje troškova uvek postoje. Resurs smanjenja troškova zakupa je potrošen, ali radiće se na boljem upravljanju zalihama i smanjenju troškova održavanja. To će, međutim, biti moguće tek posle investicija. Jer kako smanjiti troškove održavanja na opremi staroj i 50 godina?! Ali dalje se ne može bez bolje cene električne energije, jer ovakav investicioni ciklus nije moguće uraditi sa najnižom cenom električne energije u regionu. Rešenje nije samo u kreditima, jer se postavlja pitanje njihove otplate. Postoji mogućnost za povećanje cene, koja može ostati najjeftinija u regionu, a da bude obezbeđen i dovoljan izvor za investicije.
Na koji način mogu da se reše problemi poslovanja sa firmama izdvojenim iz „Kolubare“, poput „Kolubara Metala“, „Kolubara usluga“, „Kolubara građevinara“?
„Kolubara Metal“ je u specifičnom položaju, jer osnivačka prava nisu preneta na državu. Finansijski, „Metal“ je u katastrofalnom stanju, ali po potencijalima to je firma koja se može srediti. Kraj preduzeća nije kada zapadne u finansijske nevolje, već kad ga napuste ljudi, a „Metalu“ se to nije desilo. Prošle godine urađena je tehno-ekonomska studija finansijske konsolidacije „Metala“ u naredne četiri godine. Planirane su subvencije EPS-a, povećanje efikasnosti, smanjenje broja zaposlenih putem stimulativnih otpremnina, prirodnog odliva radne snage, prekvalifikacija radnika, kao i upošljavanje neuposlenih, da bi posle četiri godine to bila zdrava firma. Narednih godina „Kolubaru Metal“ čeka više posla nego što ima kapaciteta. To je i dalje jedna od sposobnijih firmi u metalskom sektoru.
Nisu svi potencijala kao „Kolubara Metal“. Šta je sa ostalima?
Veoma je važno pod čijom kontrolom su te firme. Država, koja je njihov osnivač, mora mnogo ozbiljnije da se bavi upravljanjem i nadzorom. „Kolubara usluge“ je stabilna firma, „Ugostiteljstvo“ posluje skromo i domaćinski, ali je „Građevinar“ u ozbiljnim problemima. Za „Građevinar“ je neophodan plan preživljavanja, jer oni mogu da se uklope u investicioni plan „Kolubare“. RB „Kolubara“ nema nikakvog uticaja na kadrovska rešenja u ovim firmama, kao ni na to kako se troše sredstva u njima. Sa druge strane, radnici i dalje gledaju u EPS i „Kolubaru“ i očekuju poslove i platu.
Izvor: Kwh magazin
