Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice Jugoistočne Evrope, Cena nije jedini faktor
Krajnji zajednički cilj je integracija regiona u EU interno energetsko tržište.
– Važeći Zakon o energetici je relativno dobar okvir sa kojim može da se počne i očekujemo da će Vlada Srbije i EPS u potpunosti iskoristiti pravne i regulatorne mogućnosti
„Elektroprivreda Srbije“ je među najvećim elektroenergetskim kompanijama y regionu Balkana i to iz regionalne perspektive ukazuje na mesto i ulogu obezbeđivanja sigurnog snabdevanja električnom energijom. Pozicija kompanije ukazuje i na to koliko je važno da se obezbede održivi uslovi za poslovanje i rast i upravljanje njegovim resursima u tržišnom okruženju – kaže u intervjuu za naš list Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice Jugoistočne Evrope.
Naš sagovornik smatra da je za potrošače u regionu zapadnog Balkana važno imati održive resurse za pristup svim regionalnim, pa i kapacitetima EPS- a. To je i jedan od razloga zašto EZ insistira na daljem razvoju svih tržišnih instrumenata koji mogu ove potencijale da približe potrošačima, kako u Srbiji, tako i u regionu.
Kako Energetska zajednica vidi prethodne korake i razvoj energetskog tržišta u budućnosti u Srbiji? Da li je započeta liberalizacija?
Za liberalizaciju elektroenergetskog tržišta, u Srbiji i bilo gde drugo, od velike je važnosti da se razviju svi neophodni uslovi da novi snabdevači uđu na tržište za snabdevanje krajnjih kupaca i da budu jedni drugima konkurencija. Ako je sve u domenu snabdevanja električnom energijom u Srbiji počinje i završava se sa EPS-om, kako možemo da očekujemo da brzo napredujemo? Liberalizacija je tek počela.
Šta je neophodno da se uradi u budućnosti?
Naš prvi savet je da se završi proces razdvajanja funkcija (proizvodnja, rad distributivnog sistema i usluge snabdevanja). Jednako važno je i da se odrede energetski proizvodi u proizvodnom korpusu koji mogu da se ponude na tržištu uključujući domaće kompanije za snabdevanje električnom energijom. Neophodno je da se restrukturira njihovo poslovanje da bi se počelo sa prodajom ovih proizvoda po tržišnim, odnosno neregulisanim uslovima. Kada se jednom ovo shvati buduća deregulacija može da prati korak efikasnog otvaranja tržišta.
Važno je razumeti potrebu da se olabavi koncentracija kapaciteta i funkcija EPS-a i apsolutne dominacije na tržištu električne energije Srbije.
Fer je, međutim, napomenuti da je za ovo potrebno dosta strukturnih mera koje treba da usvoji Vlada Srbije i regulatorni organi u Srbiji. To su mere posebno u vezi sa pravnim okruženjem, zaštitom socijalno ugroženih potrošača, razvojem operativnih platformi za trgovinu, efikasnih mehanizama plaćanja…
Važeći Zakon o energetici predstavlja relativno dobar okvir sa kojim može da se počne i očekujemo da će Vlada Srbije i EPS u potpunosti iskoristiti pravne i regulatorne mogućnosti i da će najbolje iskoristiti strukturne reforme EPS-a.
Ministarstvo energetike i EPS su partneri u Energetskoj zajednici u primeni EU politika i standarda. Smatrate li da je ovo iskustvo važno za budući proces restrukturiranja EPS-a?
EU politike su uzete kao model za okvir Energetske zajednice u doment primarnog i sekundarnog zakonodavstva, rada sistema i razvoja tržišnih instrumenata i investicionog okruženja. Jedan razlog za ovaj zajednički i jak interes naših ugovornih strana za pristup EU, koji obuhvata implementaciju istih politika, jeste naš doprinos da pomognemo da se to postigne. I to na način da se brže, efikasnije i koordinirano dođe do efikasnih regionalnih rešenja. Krajnji zajednički cilj je integracija regiona u EU interno energetsko tržište.
Ovo, takođe, važi i za strukturne reforme EPS-a. Postoji minimum obavezujućih standarda koji treba da se primene i koji dolaze iz zakonodavstva EU, kao i mnoga druga pravila, praktična rešenja i zajednički modeli, ako želimo da imamo usklađeno tržište. Energetska zajednica, sa svoje tačke gledišta, provereni je partner srpskom Ministarstvu energetike i EPS-u za svaku primenjivu pomoć koja se zahteva, ali i za praćenje reformi i promovisanje svih pozitivnih pomaka koji se postignu.
Kako i da li Srbija treba da štiti ugrožene kategorije potrošača u procesu gde cena električne energije mora da bude na regularnom tržišnom nivou?
Ne može se računati na bezgranične garancije na nivou potrošačkih cena, a da se ne uzme u obzir tržište. Pre ili kasnije, na ovaj ili onaj način neko će morati da plati razliku. Naša politika je da se promoviše razvoj likvidne trgovinske platforme za osnivanje referentne tržišne cene, postepena deregulacija da bi podržali ulazak konukurencije i održali likvidnost tržišta i mere za eliminaciju potencijalne zloupotrebe moći tržišta. Cene za potrošače treba da apsorbuju troškove proizvoda kojima se trguje (energije, snage) i regulisanih usluga. Iako je još u razvoju, funkcionalno tržište takvih cena ne mora da bude drastično iznad minimuma nivoa održivosti. Nedostatak takvih proizvoda i odstupanja ili zloupotrebe tržišta su obično to što povećava cene. Moramo da imamo u vidu da je najskuplja energija ta koja nam je potrebna, a koju nemamo. Zaštita socijalno ugroženih potrošača je od ključne važnosti da bi ta politika dobila društvenu podršku, ali ima nekoliko preduslova. Korisnici moraju da budu identifikovani (po imenu i adresi, ne po kategoriji kupaca) i nema opravdanja za subvencionisanje kupaca koji su u mogućnosti da plate ekonomsku cenu. Štaviše, zaštita mora da se finansira izvan šeme regulisanog tržišta i unakrsne subvencije nisu dozvoljene. I konačno, sve to treba da prati adekvatna podrška upravljanju potražnjom, a to su preporuke za uštedu energije, zamenu goriva i program energetske efikasnosti.
Kako obezbediti sigurnost ulaganja i povećati investicije u energetski sektor u Srbiji i regionu? Da li je cena glavni faktor?
Investicije u energetski sektor već znatno kasne, energetski deficit postaje kritičan i već ima jak negativan uticaj na cene. Razvoj povoljnog investicionog okruženja vlade su shvatile kao ozbiljan zadatak. Srbija je među ambicioznim zemljama koje aktivno učestvuju u inicijativama EZ za razvoj investicija u energetskom sektoru kao što su Energetska strategija EZ i razvoj kriterijuma i spisak projekata od interesa za Energetsku zajednicu, koji će biti dat na dalje razmatranje i pomoć od strane finansijskih institucija da bi se ispunili uslovi potrebni za realizaciju. Ali ovo nije dovoljno. Investiciono okruženje se sastoji iz šireg seta zahteva. Cene, posebno cene za potrošače su veoma važne i njihova izdrživost ima direktan uticaj na procenu investicionog rizika. Jednako važni su i predvidivost i pouzdanost okruženja. Zakonski i regulatorni okvir treba da budu dobro razvijeni i primenjeni, pristup tržištu i infrastruktura treba da budu laki i priuštivi, tržišni podaci treba da budu dostupni i sveobuhvatni, administrativne procedure jednostavne i transparentne. Sav ovaj rad je u toku u Srbiji i mi smo vam na raspolaganju da pomognemo u razvoju politika, kada je to potrebno. Međutim, bez obzira na to kako ćemo proceniti ovaj napredak u našem izveštaju završnu reč imaju investitori.
Kako mogu da napreduju ulaganja u obnovljivu energiju?
Ohrabrujemo direktne privatne investicije i projekte zajedničkog ulaganja koji su preduzeti na inicijativu vlada. Investicije u obnovljive izvore energije su među takvim projektima. Postoji obaveza u EZ, koja je preuzeta preko EU zakonskog okvira, za ciljeve u pogledu procenata obnovljivih izvora u krajnjoj potrošnji energije do 2020. godine. Srbija ima određeni cilj. Ali to nije dovoljno. Sheme podrške treba da se postepeno usklađuju do održivog nivoa, zahtevi u vezi sa bezbednošću mreže nameću tehnička ograničenja po pitanju nivoa promenjivosti i kvotu za moguće nove kapacitete , potrebe projektnog menadžmenta za razvojem efikasnih administrativnih instrumenata. Cena je faktor, ali nije jedini.
Kada imamo u vidu nizak nivo energetske efikasnosti celokupnog regiona, šta je zadatak srpskih kompanija i šta treba nacionalne energetske kompanije da urade da bi poboljšale situaciju?
Energetske kompanije mogu da, i predlažem da bi trebalo ako to već nisu uradile, unesu sve ostvarene troškove uključujući potvrđene investicione troškove u krajnju cenu energetskih usluga koje pružaju. Time će isplivati realnost i poslaće sve osnovne signale za efikasno korišćenje energije.
Široko prihatanje tretmana energije kao robe je od primarnog zanačaja. Pored toga, energetske kompanije treba da se potrude da smanje tehničke gubitke i eliminišu komercijalne (krađa energije) ako postoje, da ulažu u poboljšanje stope naplate i da se otarase reprograma dugova. Smanjenje operativnih troškova, uključujući potencijalni veliki broj zaposlenih, izdvajanje sporednih delatnosti, trebalo bi da bude druga interna rezerva. Postignuti finansijski rezultati bi onda trebalo da budu iskorišćeni za tehničku i tehnološku konsolidaciju. Naravno, ovo su primeri iz udžbenika, ali su takođe i provereni.
Pitanje mogućeg restrukturiranja industrije u kontekstu energetskog intenziteta spada u strateške zadatke vlade i zahteva ozbiljnu analizu. EZ je razvila ozbiljne aktivnosti u domenu energetske efikasnosti u toku prethodnih godina i Srbija je aktivan učesnik, pošto su nadležni sigurno svesni preporuka politike koje iz toga proističu. Jedna generalna stavka koju bih hteo da naglasim jeste korišćenje električne energije za grejanje u domaćinstvima. Količina energije koja se koristi je znatna, troškovi teško da mogu da budu ekonomski opravdani sa tačke gledišta održivosti i uticaj na društvo je ogroman. Ovi aspekti, svi zajedno, rezultiraju nepremostivom preprekom za proces liberalizacije i verujemo da vlada svake članice EZ zajednice treba svojom politikom da obuhvati razmatranje u smeru potencijalne zamene električne energije u svrhu grejanja gde god je to moguće.
Mogućnost promocije
Kako vidite šansu Srbije u toku predsedavanja EZ ove godine? Srbija je uvek bila među aktivnijim i uglednijim ugovornim stranama EZ. Period srpskog predsedavanja je mogućnost da Srbija promoviše svoj napredak u pogledu energetskih reformi i njenog potencijala kao vođe i kao investicionog partnera. Sa Zoranom Mihajlović, ministrom energetike, razmatrali smo brojne događaje koji će se desiti u 2013. godini u Srbiji, uključujući sastanak Saveta ministara EZ 17. oktobra.
Ambiciozno
Kako ocenjujete napore koje Srbija ulaže za usklađivanje sa procesom evropske politike dostizanja planiranih ciljeva do 2020. godine ?
Uopšteno, možemo da procenimo da je Srbija trenutno među ambicioznijim ugovornim stranama za postizanje ciljeva EU politike, sa velikim potencijalima. U našem je interesu i verujemo da ćemo reforme zadržati u pravom pravcu i da ćemo prevazići preostale prepreke.
Obostrani interesi
Kako vidite budućnost projekata novih elektrana i strateških partnerstava koje je „Elektroprivreda Srbije“ započela?
Privatni investitori dolaze u Srbiju, kao i svuda, sa određenim uslovima i očekivanjima. Na Vladi i EPS-u je da vide šta su im prioriteti i da stvore prostor za mogući dogovor. Kako mi vidimo, „strateško“ je strateško sve dok ispunjava interese obe strane, a verujemo da u postojećim partnerstvima EPS- a ima ozbiljih potencijala. Naš strateški interes kao EZ je da podržimo sve izvodljive mogućnosti da razvijemo funkcionalno regionalno energetsko tržište i poboljšamo uslove sigurnog snabedevanja energijom svih potrošača.
Izvor kWh
