Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaAktuelnosti iz EnergetikeIEA: Smanjiti subvencije...

IEA: Smanjiti subvencije za fosilna goriva

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

 

 

Svet će se, ako zemlje ne smanje subvencije za fosilna goriva koje iznose stotine milijardi dolara, suočiti sa opasnošću katastrofalnog povećanja globalne temperature od 3,5 stepeni Celzijusa, upozorio je glavni ekonomista Međunarodne agencije za energetiku (IEA) Fatih Birol. Najnovije nezavisno istraživanje pokazalo je da se, suprotno tvrdnjama skeptika, globalno zagrevanje zaista dešava, a EU je ocenila da je potrebno stvoriti uslove za uspostavljanje novog “pravno obavezujućeg okvira” u borbi protiv klimatskih promena u kome će učestvovati i velike ekonomije.

Birol je u intervjuu sa briselski EurAktiv rekao da subvencije za fosilna goriva u svetu iznose 409 milijardi dolara, što je 110 milijardi dolara više u odnosu na 2009. On je upozorio da se time zemlje u razvoju, u kojima je najveća potražnja i najveća emisija ugljen dioksida (CO2), ohrabruju na neefikasnu upotrebu energije.

On je ocenio da je smanjenje tih subvencija u vodećim zemljama koje nisu članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) “jedino pitanje” koje može da pomogne da se svet ponovo orijentiše na ostvarivanje cilja maksimalnog povećanja temperature od 2 stepena. To će pomoći i da se smanje emisije ugljen-dioksida (CO2) i poveća udeo u tržištu obnovljivih izvora energije, poput solarne energije i energije vetra, proističe iz izveštaja IAE o energetici u svetu u 2011. koji će biti objavljen 9. novembra.

Birol je naveo da analize iznete u izveštaju ukazuju da će se, “ako se odmah hrabro ne reaguje”, izgubiti mogućnost da se ostvari cilj maksimalnog povećanja temperature od 2 stepena. “Po našem glavnom scenariju, sedam zemalja uvodi neki oblik nadokade za emisije ugljen-dioksida, što nas usmerava na pravac povećanja od 3,5 stepeni. Ali, ako želimo da povećanje temperatue bude 2 stepena, mnogo više zemalja mora to učiniti. Najvažnije je da se preduzme koordinisana, međunarodna akcija”, dodoa je on.

Međuvladin Panel o klimatskim promenama (IPCC) upozorio je da bi povećanje temperature od 3,5 stepeni imalo “nepovratne posledice”, uključujući nestanak između 40 i 70% živih vrsta na svetu.

Birol je rekao da bi predstojeća konferencija o klimatskim promenama u Durbanu, u Južnoj Africi, mogla biti izuzetno značajna i jedna od poslednjih prilika da se povećanje temeprature ograniči na 2 stepena Celzijusa. “Međutim, ako pogledamo međunarodnu raspravu o politici prema klimatskim promenama, koja je u toku, rekao bih da vetar ne duva u dobrom pravcu”, upozorio je on.

Uoči konferencije o klimatskim promenama u Durbanu, lideri EU su 23. oktobra potvrdili da EU ostaje privržena ciljevima u oblasti borbe protiv klimatskih promena i da je spremna da se obaveže da do uspostavljanja novog okvira sprovodi obaveze iz Protokola iz Kjota. U zaključcima sa samita EU u Briselu navodi se da je u borbi protiv klimatskih promena “ključan ambiciozan, međunarodzni režim” da bi se dostigao dogovoreni cilj o maksimalnom povećanju globalnih temepratura od 2 stepena Celzijusa.

EU smatra da je neophodno da se postigne dogovor o procesu koji bi vodio stvaranju “sveobuhvatnog pravno obavezujućeg okvira i jasnog vremenskog okvira”, uz obezbeđivanje globalno učešć, uključujući velike ekonomije.

Istraživanje konsultantske firme Blumberg nju enerdži fajnens (Bloomberg New Energy Finance) za 2010, pokazalo je da vlasti širom sveta troše 12 puta više na subvencije za fosilna goriva nego na obnovljive izvore energijer. “Pošto su cene fosilnih goriva u velikoj meri subvencionisane, obnovljiva energija mora da se nadmeće sa jeftinijom proizvodnjom energije iz fosilnih goriva, što sigurno nije fer”, naveo je Birol.

Stručnjaci IEA procenjuju da će do 2020. subvencionisanje cena fosilnih goriva dostići 660 milijardi dolara ili 0,7% bruto domaćeg proizvoda. Ali ako bi se pomoć postepeno ukidala, rast u potražnji energije smanjio bi se za 4,1%, potražnja za naftom bi opala za 3,7 miliona barela dnevno a emisije CO2 bi se smanjile za 1,7 gigatona.

Neke zemlje u razvoju ne gledaju, međutim, povoljno na ukidanje pomoći sektoru proizvodnje fosilnih goriva koji pokušava da se nadmeće sa razvijenim industrijama u toj oblasti u zapadnim zemljama.

 

Temperatura se konstantno povećava

Dugoočekivana studija koja treba da razveje sumnje u klimatske promene pokazala da se globalno zagrevanje stvarno dešava i da temperature konstantno rastu proteklih decenija. Prema istraživanju sprovedenom u okviru projekta Berlki Ert (Berkley Earth), u kome učestvuju američki fizičari i stručnjaci za klimu i statistiku, prosečne kopnene temperature u svetu su se povećale za oko 1 stepen Celzijusa od polovine 50-tih godina prošlog veka.

U okviru projekat Berkli, analizirani su podaci iz 15 različitih izvora, od koji su neki poticali čak iz 1800. godine, zbog čega je to, prema rečima fizičara i šefa projekta Ričrda Malera (Rićard Muller), nacelovitiji istorijski pregled temepratura na kopnu.

Sumnje u dostupnost i pouzdanost podataka o globalnom zagrevanju podstaknutu se u vreme takoznavnog “Klajmatgejta” (Climategate) 2009. godine, skandala koji je izbio uoči klimatske konferencije u Kopenhagenu. Tada je “hakovano” oko 1.000 elektronskih mejlova sa servera odeljenja za klimatska istraživanja Univerziteta Ist Anglija, jednog od vodećih centara koji dostavljaju podatke za IPCC. Skeptici koji osporavaju klimatske promene rekli su da su mejlovi pokazali da naučnici manipulišu podacima i da globalno zagrevanje predstavlja naučnu zaveru, iako su mejlovi pre delovali kao otvorenija razmena ideja.

Naučnici su u okviru projekta Berkli prikupili više od milijardu podataka o temperaturi, koji se poklapaju sa podacima koje su prikupili naučnici u SAD i Velikoj Britaniji i objavili ih u ranijim studijama, poput onih koje su objavili američka Nacionalna administracija za okeane i atmosferu (NOAA) i Nasin Institut Godard za svermirska istraživanja, kao i Centar Hedli sa Unvierzitetom Ist Anglija.

U okviru projekta Berkli su upotrebljene alternativne metodologije kako bi se pronašli pouzdani argumenti u vezi sa sumnjama koje se, pre svega, odnose na uticaj urbanih sredina, loše stanje meteoroloških stanica i rizike pri izboru podataka. Nadzirano oko 40.000 meteoroloških stanica širom sveta, čiji su podaci beleženi i skladišteni u digitalnom obliku.

Istraživanje je pokazalo da je dvetrećine meteoroloških stanica zabeležilo povećanje kopnenih temperatura u proteklih 70 godina, dok je samo jedna trećina, od kojih je većina u Evropi i SAD, prijavila snižavanje temperatura.

Vodeći naučnik u projektu Robert Roud (Rhode) rekao je da toplota urbanih sredina ne doprinosi u većoj meri prosečnom povećanju kopnene temeprature, jer gradske oblasti čine manje od 1% kopnene površine u svetu.

Istvoremeno, najnovije istraživanje objavljeno 20. oktobra, koje je sprovedeno za potrebe britanskih vlasti, pokazalo je da će milioni ljudi početi da se sele sa područja u kojima su izloženi promenama životne sredine, što će uticati na migracione tokove u narednih 50 do 60 godina.

U izveštaju se, koji je pripremila grupa Forsajt (Foresight), nezavisni savetodavni institut, istražuje odnos migracija i promena u životnoj sredini i upozorava da to pitanje mora postati prioritet i na nacionalnom i na međunarodnom planu. Upozorava se da bi pokušaji da se spreče migracije mogli da samo dovedu do većeg siromaštva i konačno do kretanja stanovništva koje se ne može kontorlisati.

Izvor euractiv.rs

 

 

 

 

 

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Rumunija: Econergy pustio u rad solarni park od 92 MW

Econergy, nezavisni proizvođač energije sa sedištem u Izraelu, pustio je u komercijalni rad solarni fotonaponski projektu snage 92 MW u mestu Parau u Rumuniji. Projekat je u suvlasništvu kompanije Econergy i francuskog investicionog fonda za obnovljive izvore energije RGreen. Econergy je...

Rumunija: Premier Energy preuzeo CEZ Vanzare

Premier Energy, jedan od najvećih snabdevača i distributera prirodnog gasa u Rumuniji, kompletirao je preuzimanje kompanije za snabdevanje električnom energijom CEZ Vanzare od fonda Macquarie Asset Management. Nakon ove transakcije broj kupaca kompanije Premier Energy dostigao 2,4 miliona. Lokalni portal profit.ro...

Hrvatska: Pokrenuta proizvodnja u Rafineriji nafte Rijeka nakon investicije od 100 miliona evra

Po završetku redovnog remonta i realizaciji osam projekata usmerenih uglavnom na povećanje energetske efikasnosti, započeto je postepeno pokretanje proizvodnje u Rafineriji nafte Rijeka. Sprovođenjem ovog investicijonog ciklusa, vrednog više od 100 miliona evra,  rafinerija korak bliže transformaciji u modernu evropsku...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!