Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRudarstvoHydrovolt ulaže velika...

Hydrovolt ulaže velika sredstva u novu tehnologiju recikliranja baterija

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

 

Kompanija za reciklažu baterija, Hydrovolt, objavila je u petak (16. juna) da joj je Enova, norveško vladino preduzeće koje podržava čistu energiju i klimatske napore za razvoj tehnologije pražnjenja i rastavljanja baterija, dodelila 15,3 miliona NOK-u.

Hydrovolt upravlja najvećim evropskim postrojenjem za reciklažu baterija za električna vozila u Fredrikstadu u Norveškoj i deo procesa se obavlja ručno, međutim, uz najnoviju investicionu podršku kompanije Enova, Northvolt želi da automatizuje i efikasno upravlja pražnjenjem električne energije iz baterija.

„Automatizacija je preduslov za postizanje profitabilnog poslovanja jer će se količina korišćenih EV baterija značajno povećati za nekoliko godina. Pored toga, moći ćemo da skladištimo energiju iz procesa pražnjenja baterije u baterijama i koristimo je za sopstvenu potrošnju, kao i da distribuiramo višak energije lokalnoj elektroenergetskoj mreži“, rekao je Helge Fredheim, vođa projekta na mestu pražnjenja i demontaže Hidrovolta u Ori, Fredrikstad.

Nova tehnologija nudi bolje korišćenje preostale energije baterija u poređenju sa onim što danas nudi proces reciklaže. Jednostavno rečeno, u proseku oko 50 kWh preostale energije ostaje u bateriji koja se reciklira. Sa planiranim unosom od 100 baterija dnevno, ovo bi moglo iznositi oko 5 MWh dnevno, što je otprilike ekvivalentno 1,6 GWh tokom godine.

Hydrovolt očekuje da će isplativi procesi pražnjenja i demontaže pružiti Norveškoj, i šire evropskom tržištu, pružiti bolje mogućnosti za zadržavanje obima od reciklaže i sirovina u regionu. U nedostatku toga, količine nose rizik da budu prebačene u druge zemlje sa nižim troškovima i većim rizikom za životnu sredinu i za ljude.

Dalje, sa novom tehnologijom, Hydrovolt namerava da svoj proces reciklaže učini energetski i resursno efikasnim u skladu sa svojim ambicijama i željom proizvođača električnih vozila.

„Verujemo da Norveška, kao zemlja pionir u korišćenju električnih vozila, ostaje najbolje mesto na svetu za razvoj takve tržišne pozicije“, rekao je Andreas Frydensvang, glavni komercijalni direktor u kompaniji Hydrovolt.

„Takođe vidimo da je količina baterija koje treba reciklirati sada znatno veća nego što se očekivalo pre samo nekoliko godina.

Evropa se nalazi u situaciji u kojoj bi broj električnih vozila koja se recikliraju mogao da dostigne 2 miliona godišnje za otprilike jednu deceniju, oko 20 puta više nego što je danas korišćenjem Hydrovolt tehnologije pražnjenja i rasklapanja može značajno da se smanji emisija CO2.

Hydrovolt je zajedničko preduzeće između industrijske grupe, Hydro, i proizvođača baterija, Northvolta, osnovanog 2020. godine. Hydrovolt je prethodno primio 43,5 miliona norveških kruna (4,8 miliona dolara) od Enove u novembru 2020.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Ekološke organizacije osporavaju odobrenje Srbije za rudarski projekat Rio Tinta

Ministarstvo za zaštitu životne sredine Srbije utvrdilo je obim i zahteve za procenu uticaja na životnu sredinu (EIA) za projekat Jadar, rudarenje litijuma i bora koje vodi Rio Tinto. Kompanija je sada dužna da se bavi kumulativnim uticajima na...

Rudnik zlata na Rogozni predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje i životnu sredinu

Otvaranje rudnika zlata na Rogozni moglo bi ozbiljno uticati na zdravlje građana Novog Pazara i životnu sredinu, upozorila je Dragana Đorđević, naučni savetnik. U intervjuu za program "Zeleni minut", Đorđević je objasnila da će proces rudarenja dovesti do zagađenja...

Zelena agenda EU i kontroverze oko rudarenja litijuma u Srbiji

Evropska unija (EU) promoviše zelenu agendu koja se fokusira na električna vozila (EV) kao ključni element za ostvarivanje svojih klimatskih ciljeva. Međutim, ekološki trošak ove tranzicije izaziva zabrinutost, naročito kada je u pitanju nabavka litijuma, ključne komponente za baterije....
Supported byspot_img
error: Content is protected !!