Zbog povoljnijih cena električne energije koje su ponudili trgovci iz Slovenije i Nemačke, HEP je od juna napustilo oko 30.000 potrošača. – HEP konkurenciji odgovorio sniženjem cene za 10 odsto, ali su odmah isto učinili i trgovci – slovenački GEN-I i nemački „RWE Energija”
Otkako se od juna ove godine tržište električne energije u Hrvatskoj otvorilo i za domaćinstva, kao i male potrošače, za ovih nekoliko meseci razbuktao se pravi cenovni rat između Hrvatske elektroprivrede (HEP-a) i trgovaca, koji je rezultirao obaranjem cena struje i sa jedne i sa druge strane. To zasada svakako prija malim potrošačima. Ali, po svemu sudeći, neće se na ovom završiti, jer i HEP i trgovci „prete“ daljim povećanjem konkurentnosti isporuka struje iz svojih „dućana“. Trgovci prave strateške kombinacije kako da osvoje nove kupce, a HEP kako da zadrži postojeće.
Prema poslednjim podacima, zbog povoljnijih cena struje koje su ponudili trgovci iz Slovenije i Nemačke, HEP je od juna napustilo oko 30.000 potrošača! To je svakako bio razlog za pomalo iznenađujući potez HEP-a, da 1. oktobra snizi cenu svoje struje za 10 odsto. To kao da je razljutilo dva glavna igrača, slovenački GEN-I i nemačkog trgovca „RWE Energija”, pa su i jedan i drugi oborili cenu. Robert Golob, predsednik kompanije GEN-I, naveo je da će se oni truditi da uvek imaju niže cene od HEP-a za oko 10 odsto, a Zoran Miliša, direktor kompanije „RWE Energija”, izjavio je da će njihova cena struje, takođe, biti uvek povoljnija od one koju ponudi HEP! Procenat nije spominjao.
Mora se priznati da ovo zvuči dosta samouvrereno. No, da zavirimo malo u detalje.
Nedavno je zahtev za promenu snabdevača električnom energijom slovenačkom GEN-I-ju poslalo oko 13.000 domaćinstava i približno 1.200 manjih poslovnih kupaca u Hrvatskoj. GEN-I je ovim kategirijama kupaca ponudio električnu energiju po ceni 12,5 odsto nižoj od cene koju je imala Hrvatska elektroprivreda.
Prodiru GEN-I i „RWE energija“
Struju preko kompanije GEN-I već kupuje oko 6.500 domaćinstava i 650 poslovnih kupaca, među kojima su i veliki trgovinski lanci, neki turistički centri: Plava laguna u Poreču, rovinjska Tvornica duhana, kao i hrvatska brodogradilišta. GEN-I električnom energijom snabdeva i grad Zagreb kao i 35 hrvatskih ministarstava i kancelarija državne uprave.
E pošto je HEP snizio cenu za tih deset procenata, GEN-I je na to pojeftinjenje odgovorio snižavanjem svojih cena za dodatnih deset odsto. Uz to, kupci koji prelaze kod kompanije GEN-I, mogu da računaju na besplatan prvi račun za utrošene kilovat-sate, kao i na garanciju da će struju po istim cenama plaćati do isteka 2015. godine.
U Hrvatskoj, inače, postoji više od 2,3 miliona strujnih priključaka. Od ovog broja više od 2,1 milion mernih mesta pripada domaćinstvima.
GEN-I računa da će do kraja ove godine u Hrvatskoj snabdevati oko 20.000, naredne godine 50.000 domaćinstava i malih poslovnih kupaca, odnosno da će već 2016. pokrivati 17 odsto hrvatskog strujnog tržišta. U Sloveniji pokriva 30 odsto tržišta i najveći je snabdevač električnom energijom.
Za razliku od slovenačkog trgovca, „RWE Energija” izašla je 1. oktobra sa drugačijom ponudom u Hrvatskoj. Ova kompanija nudi povoljniju cenu struje za male i srednje preduzetnike – sa potrošnjom do 200.000 kilovat-časova godišnje.
– „RWE Energija“ će svakom preduzetniku pristupiti individualno i ponuditi model ugovora i cene struje u skladu s njegovim profilom potrošnje. Imamo iskustvo u liberalizaciji tržišta električne energije i gasa u nekoliko zemalja srednje Evrope, zbog čega možemo da procenimo profil preduzetnika i preporučimo mu najprikladniji model – izjavio je Zoran Miliša, predsednik Uprave „RWE Energija”.
I ova kompanija u Hrvatskoj već snabdeva električnom energijom veliki broj preduzeća, od malih preduzetnika do velikih privrednih subjekata i institucija, kao što su „Narodne Novine“, „Alka“, „Badel“, „Labud“, gradovi: Varaždin, Pula i Opatija, Hrvatska akademija nauka, Ministarstvo unutrašnjih poslova Hrvatske i druge.
Sniženje donosi gubitak
Hrvatski energetski analitičari napominju da HEP nije trebalo da snižava cene i da u ovoj kombinaciji nije dobio ništa, a sebi je stvorio veću obavezu i problem. Izračunato je da će do kraja godine HEP zbog ovog pojeftinjenja izgubiti oko 10 miliona evra, a na nivou cele godine mogao bi da izgubi više od 40 miliona evra. Ovakav potez još više čudi, ako se zna da je HEP, kao glavni argumenat za poskupljenje struje u 2012. godini naveo upravo potrebu finansiranja investicija, kako bi na taj način obezbedio oko 78 miliona evra, što bi svakako uticalo i na smanjenje uvoza struje. Sada se pojeftinjenjem struje za domaćinstva, dobrovoljno odrekao dela tog prihoda?!
Preme tvrdnjama hrvatskih elektroenergetskih poslenika, postoji još jedan važan razlog zbog kojeg nije bilo potrebno snižavanje cene. HEP je ove godine ostvario rekordnu proizvodnju iz hidroelektrana, a već iduće godine može da bude suočen sa sušom i znatnim oslanjanjem na skupu proizvodnju struje iz gasa, kao i na uvoz struje. Računica će tada biti sasvim drugačija i to bi svakako iziskivalo višu cenu struje.
Stručnjaci navode da Vlada Hrvatske nije trebalo da reaguje panično i traži od HEP-a i Hrvatske regulatorne agencije (HERA) da se snizi cena struje zbog siromašnih domaćinstava, već da donese odgovarajuće propise za zaštićene kupce, koji nemaju para za struju. Takođe, navodi se i to da sadašnji nivo odliva potrošača koji su napustili HEP (oko 30.000) nije toliko značajan da je morala da se snizi cena.
Dakle, sudeći po ovakvim sagledavanjima bilo je prilično lutanja u traženju adekvatnog odgovora na „cenovni napad“ trgovaca. Na drugoj strani, iz HEP-a stižu optimistički tonovi.
Tina Jakaša, direktor HEP-ove firme za snabdevanje („HEP Opskrba”) izjavila je za portal energetika-net, da je u poslednjih pet godina tek četiri odsto kupaca iz sektora preduzetništva prešlo kod konkurencije, a poneki su se ubrzo predomislili i vratili. Više od 35.000 kupaca u sektoru preduzetništva je prihvatilo ponudu HEP-a kao najbolju i najsigurniju. Ona kaže da je HEP i dalje pravi izbor najvećih industrijskih kupaca, poput „Messera“, „Vetropacka“, „Drvenjače“, INE, CEMEX-a, „Podravke“, koji su ujedno i kupci s najvećom potrošnjom, a time i najosetljiviji po pitanjima sigurnosti snabdevanja i cene.
Obmanjivanje potrošača
– U poslednje vreme smo suočeni i sa obmanjivanjem potrošača. Imamo slučajeva da je naša konkurencija preuzela svega desetak od više stotina obračunskih mesta nekog našeg zvučnog kupca i odmah ga stavila na svoju referentnu listu! Naši uslovi su u svakom pogledu bolji od onih koje nudi konkurencija. Oni su transparentni, pa se kupci ne moraju bojati neugodnih iznenađenja u vidu skrivenih troškova. To je veoma važno za velike proizvodne kompanije i izvoznike, kojima cena električne energije znatno utiče na cenu finalnog proizvoda – napominje Tina Jakaša. – Naše cene, takođe, ne zavise od kretanja kursa valuta, a u ugovorima nemamo dodatnih troškova za energiju balansiranja. Garantujemo sigurnost cena bankovnim garancijama za svoje ponude i nije nam problem da ispunimo ono što smo potpisali. Usudila bih se reći da imamo najbolju ponudu tarifnih modela u skladu sa specifičnim potrebama kupca, uz mogućnost planiranja troškova poslovanja, kao i najpovoljnije rokove i uslove plaćanja.
Ona podseća da evropska iskustva pokazuju da alternativni snabdevači nisu osvajali više od nekoliko procenata tržišta godišnje i kaže da se ne bi osvrtala na bombastične najave konkurencije.
– Naših 11.150 zaposlenih i HEP proizvodnja garancija su sigurnog snabdevanja i neuporedivo boljeg kvaliteta usluge na teritoriji čitave Hrvatske u odnosu na nekolicinu zaposlenih kod konkurencije koji sede po zagrebačkim kancelarijama. Kada govorimo o regulatornim ograničenjima, istina je da ona postoje. Teret nam predstavlja specifični zakonski status HEP-a koji je dominantni snabdevač. To nas obvezuje da kupcima iste kategorije nudimo iste uslove, dok konkurencija ima mogućnost slobodnog formiranja cene, što im daje značajnu prednost. Alternativni snabdevač može jednostavno da donese odluku da će ostvarivati gubitak na određenom kupcu, jer se njegova akvizicija uklapa u marketinšku strategiju. HEP, s druge strane, ne može ponuditi posebne uslove određenom kupcu – napominje rukovodilac „HEP Opskrbe”.
Može se uočiti da na slobodnom tržištu struje u Hrvatskoj trenutno dominiraju dva jasno izražena optimizma. S jedne strane, tu su najpre GEN-I i „RWE Energija”, koji su ubeđeni u njihove dalje uspehe na hrvatskom tržištu, a na drugoj strani HEP-ovo odmahivanje rukom na sve to. Očigledno je da nikome od njih nije svejedno i da su veoma uporni u svojim nastojanjima, pa je sasvim sigurno da će rat cenama struje na slobodnom hrvatskom elektroenergetskom tržišti i te kako potrajati.
Izvor EPS KWH
