Neto dobit hrvatske naftne kompanije Ina Grupe, u prošloj godini, bez jednokratnih stavki, iznosila je 953 miliona kuna (125 miliona evra)
To je 49 odsto manje nego 2012, ali pod uticajem vanrednih stavki, Ina je iskazala gubitak od 1,5 milijardi kuna (196 miliona evra), pokazuju podaci finansijskog izveštaja kompanije
Poređenja radi, 2012. neto dobit Ina Grupe bila je 681 milion kuna.
Jednokratne stavke za Ina Grupu u 2013, u iznosu od 2,4 milijarde kuna, odnose se na 1,5 milijardi kuna vrednosnog usklađenja imovine u Siriji, 738 miliona usklađenja u delatnosti Rafinerije i marketing, i 127 miliona kuna poreskog rešenja u toj delatnosti, preneo je hrvatski portal Biznis.hr.
Prošlogodišnji neto prihod Ine od prodaje iznosio je 27,44 milijarde kuna i osam odsto je manji u odnosu na 2012. godinu.
Predsednik uprave Ine, Zoltan Aldot, ocenjuje da je 2013. za grupaciju bila teška godina s obzirom na nepovoljno privredno okruženje i pad tražnje na ključnim tržištima (Hrvatska, BiH, Slovenija), dok se situacija u Siriji takođe kretala u negativnom smeru.
Uprkos tome, prema rečima Aldota, Ina je povećala ulaganja gotovo 60 odsto, na preko dve milijarde kuna, od čega je 83 odsto uloženo u Hrvatskoj, a glavni prioriteti bile su istraživačke aktivnosti u primorju, istražna bušenja u panonskom bazenu, EOR projekat, remont postrojenja u Rafineriji nafte Rijeka i intenzivan program modernizacije trgovine na malo.
Na pitanje novinara kakva će biti Inina politika u pogledu istraživanja i hoće li se orijentisati više na Hrvatsku ili inostranstvo, Aldot je odgovorio da je Ina zainteresovana i za Hrvatsku i za strana tržišta, a da će njena pozicija zavisiti od politike koncesija.
Oko upravljanja nad Inom mesecima se spore njena dva najveća vlasnika – mađarska naftna kompanija MOL, koja poseduje 49,1 odsto deonica, i hrvatska država, koja ima 44,84 odsto deonica.
Dve strane su pokrenute i arbitražne procedure, a Mađari su zapretili da će, ako se u dogledno vreme ne reše sporna pitanja, prodati svoj udeo u Ini.
Izvor Tanjug
