Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaHrvatska:Balkanska bušotina u...

Hrvatska:Balkanska bušotina u rukama Rusije

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Najveće naftne kompanije u regionu u ne tako dalekoj budućnosti mogle bi imati istog vlasnika – Rusiju. „Gasprom“ i „Zarubežnjeft“ već kontrolišu tržišta u Srbiji i Republici Srpskoj, a „Rosnjeft“ bi od ove godine mogao da zagospodari hrvatskom naftom

Priče o zainteresovanosti naftnog giganta „Rosnjefta“ za hrvatsku Industriju nafte (INA) potvrdile su širu sliku ruskog interesovanja za potpuno preuzimanje naftno-gasnog biznisa na prostoru Jugoslavije. Nakon što je „Gasprom“ kupio većinski paket „Naftne industrije Srbije“ (NIS), a prethodno manje poznat „Zarubežnjeft“ 40 odsto „Naftne industrije Republike Srpske“ (NIRS), širenje na zapad, tačnije na države članice Evropske unije kada su u pitanju bivše SFRJ republike, potpuno je očekivano.

Uostalom, Rusi su u svrhu svog ekonomskog proboja na Balkan kupili „Folksbanku“, koja posluje u svim državama SFRJ u kojima ruske naftne kompanije posluju, tačnije imaju želju i mogućnost da posluju. Prema saznanjima nedeljnika „Akter“, „Sberbanka“, koja je kupila „Folksbanku“, nije žalila para ni za poslove poput rebrendiranja poslovnica, pa je tako svojim ljudima u Srbiji odredila višestruko veći budžet od traženog. To dovoljno govori o ruskim ekonomskim planovima na Balkanu.

Rosnjeft ili Gasprom?

Mesecima se već spekuliše o zainteresovanosti ruskih kompanija da preuzmu problematičnu kompaniju INA, problematičnu pre svega zbog zategnutih odnosa između većinskog vlasnika mađarskog MOL-a (49,1 odsto) i Vlade Hrvatske, koja u svojim rukama drži 44,84 odsto akcija.

Još sredinom prošle godine „Rosnjeft“ je obznanio da želi da posluje u Hrvatskoj. To su učinili potpisivanjem Memoranduma o namerama, što je, mora se napomenuti, neobavezujući dokument. Predsednik Upravnog odbora „Rosnjefta“ Igor Sečin i ministar ekonomije Hrvatske Ivan Vrdoljak su na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu potpisali pomenuti dokument i istakli zainteresovanost obeju strana da „Rosnjeft“ u Hrvatskoj „realizuje različite naftne i gasne projekte“.

Taj događaj bio je dovoljan povod za istraživanje hrvatskih, ruskih, ali i mađarskih medija, koji su nakon susreta Viktora Orbana, premijera Mađarske, i Vladimira Putina, predsednika Rusije, objavili kako su Rusi zainteresovani za MOL-ov paket akcija kompanije INA. Hrvatski mediji su otišli korak dalje i precizirali da će upravo „Rosnjeft“ preuzeti mađarski, ali i deo hrvatskog vlasništva u INA.

Tako je „Jutarnji list“ naveo da je „Rosnjeft“ spreman da uputi Zagrebu ponudu koja se ne odbija. Naime, prema pisanju hrvatskog lista, „Rosnjeft“ želi čak 75 odsto akcija kompanije INA, ali obećavaju i niz projekata kojima bi se naftna industrija Hrvatske u potpunosti podigla na noge. Ruske noge, naravno.

U daljem izlaganju saznanja „Jutarnjeg lista“ navodi se da bi rafinerija u Sisku bila zatvorena, umesto nje bilo bi izgrađeno regionalno skladište nafte i naftnih prerađevina, da bi se radilo na modernizaciji rafinerije u Rijeci i na povećanju kapaciteta luke u istom gradu, te da bi se izgradio produktovod između luke i rafinerije u Rijeci i skladišta u Sisku.

Međutim, u „Erste istraživačkoj grupi“ smatraju da bi logičniji kupac kompanije INA bio „Gasprom“, vlasnik NIS-a.

„Hrvatska štampa je spomenula ruski ’Rosnjeft’ kao potencijalnog kupca (INA prim.aut), iako bi drugi kupci poput vlasnika NIS-a, ’Gaspromnjefta’, za nas bili logičniji kupci“, istakli su iz „Erste istraživačke grupe“ u dopisu investitorima, u kojem su dodali da bi cena za kupovinu mađarskog dela u INA trebalo da iznosi od 1,5 do dve milijarde dolara.

Slično se pričalo i krajem 2013. godine nakon sastanka Viktora Orbana sa Aleksejem Milerom, prvim čovekom „Gasproma“. Tada se spekulisalo da se na stolu između Orbana i Milera našlo i pitanje kompanije INA, iako je zvaničan povod susreta bila izgradnja gasovoda „Južni tok“.

S druge strane, navode o „Gaspromovom“ učešću u promeni vlasničke strukture INA još ranije je opovrgao Kiril Kravčenko, prvi čovek NIS-a. On je istakao kako „Gasprom“ nema u planu da kupi INA, ali da postoji zainteresovanost da se derivati iz rafinerije u Pančevu prodaju na hrvatskom tržištu, što bi značilo da je „Gasprom“, tačnije NIS, zainteresovan za prodajne objekte hrvatske naftne kompanije, koji inače muku muče sa finansijama zbog malih marži.

Bilo kako bilo, između „Gasproma“ i „Rosnjefta“, naftnih giganata u kojima većinsko vlasništvo ima država Rusija, sigurno neće doći do okršaja za „malu“ kompaniju INA. Odluku o tome ko će je kupiti doneće državni vrh. Ruski naravno, ne hrvatski. A ta odluka mogla bi biti uvod u velike promene koje se najavljuju u samom „Gaspromu“ kada su u pitanju vodeći kadrovi, pre svega Aleksej Miler, ali o tome nekom drugom prilikom.

MOL-INA: Od sjaja do očaja

Mađarski MOL je 2003. godine postao vlasnik 25 odsto + 1 akcije kompanije INA, i to za cenu od 505 miliona dolara (poređenja radi 51 odsto akcija NIS-a je prodato za 400 miliona evra). Oni su na javnom tenderu pobedili austrijski OMV, dok je „Rosnjeft“ povukao svoju ponudu.

Pet godina kasnije MOL nastavlja ekspanziju u hrvatskoj naftnoj kompaniji. Oni tada kupuju dodatnih 22,15 odsto akcija i postaju većinski vlasnik kompanije, sa ukupnim udelom od 47,15 odsto. Ipak, Mađari tada nisu imali predsednika Upravnog odbora i „zlatni glas“, ali su to uspeli da steknu već u 2009. godini. Tako je promenjen ugovor između deoničara, kojim je povećan broj članova Nadzornog odbora i, još bitnije, kojim je na čelo Upravnog odbora zaseo čovek iz MOL-a.

Zbog tog događaja, tačnije zbog nezakonitih radnji u toj promeni, tadašnji hrvatski premijer Ivo Sanader osuđen je na zatvorsku kaznu, jer je, utvrdilo je hrvatsko sudstvo u novembru 2012. godine, za mito u iznosu od 10 miliona evra pristao, a kasnije i progurao izmenu međudeoničarskog ugovora. Taj mito mu je navodno dao Žolt Hernadi, direktor MOL-a, ali su mađarske vlasti odbile da izruče Hernadija Hrvatskoj i pored raspisivanja crvene Interpolove poternice za njim.

Prva zvanična istraga o tom događaju otvorena je u maju 2010. godine u hrvatskom Saboru, ali na zahtev tada opozicione Socijaldemokratske partije. Rad komisije koja je istraživala taj slučaj je okončan bez rezultata. U tom periodu su i počeli ozbiljni problemi u odnosima Hrvatske i MOL-a.

Kulminacija tih problema, koji su se ogledali u otežanom poslovanju kompanije INA, usledila je prošle godine kada je MOL prvi put javno objavio da razmišlja o prodaji svojih akcija.

Vreme je za Sloveniju

Slovenačka naftna kompanija „Petrol“, koja je 2012. godinu završila sa osetnim boljitkom u odnosu na 2011, takođe bi mogla pod rusku kontrolu. „Petrol“ je još 2009. godine ponuđen „Gaspromu“, što je tada potvrdio Aleksej Miler, ali detalji u vezi sa tom ponudom nisu bili poznati javnosti. U svakom slučaju, do ulaska Rusa na naftno tržište Slovenije nije došlo.

Priče o prodaji „Petrola“ „Gaspromu“ ponovo su aktuelizovane 2011. godine, kada su te dve kompanije potpisale Memorandum o razumevanju i to za vreme posete Vladimira Putina Ljubljani. Tim dokumentom je precizirana samo saradnja između Rusa, tačnije njihovog NIS-a i „Petrola“, ali je i tada bilo jasno da se nešto sprema. Ista priča ponovila se i 2012. godine kada je ljubljanski list „Finance“ objavio da se „Gasprom“ sprema za preuzimanje „Petrola“, ali ni nakon toga Rusi nisu došli.

U slučaju „Petrola“ postoji spremnost većine deoničara da svoje akcije prodaju, a ozbiljnijeg ponuđača od Rusa teško mogu da pronađu. Slovencima problem predstavlja to što svoje kompanije koje su ozbiljno uzdrmane ekonomskom krizom i dalje previsoko cene, ali i to će se vremenom promeniti. A Rusi ko Rusi, voljni su da sačekaju, ali kad dočekaju – ne odlaze.

INA, Petrol, pa NIS

Prošlogodišnja renomirana lista „Coface Adriatic/Balkan Top 50“, koja prati rad najuspešnijih kompanija u jadranskom regionu, pokazala je da su naftne kompanije Hrvatske, Slovenije i Srbije ubedljivo najuspešnije. Tako je INA zauzela prvo mesto sa prometom od skoro 3,6 milijardi evra u 2012. godini, dok im je za vrat disao slovenački „Petrol“ sa prometom od 3,26 milijardi evra, ali sa tendencijom porasta. Naftna industrija Srbije se na toj listi našla na odličnom trećem mestu, ali sa velikim zaostatkom u prometu za vodećim dvojcem (1,99 milijardi evra).

Izvor Akter

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Rio Tinto objavio nacrt studije o proceni uticaja projekta Jadar

Radni nacrti studija o proceni uticaja na životnu sredinu na kojima su radili nezavisni stručnjaci pokazuju da se Projekat „Jadar” može bezbedno realizovati u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine Srbije i EU Kompanija Rio Tinto je na sopstvenu...

Srbija: Studija Rio Tinta navodi kako da se “ublaže” rizici povezani sa projektom Jadar

Rudarski gigant Rio Tinto je očigledno nastavio sa pokušajima da otvori rudnik litijuma u Srbiji, a objavljeni nacrti studije o proceni uticaja na životnu sredinu jasno govore da projekat jeste van snage, ali ne i van upotrebe. Dodatno i najave...

Srbija: EPS kreće u transformaciju

Elektroprivreda Srbije saopštila je da je Skupština EPS usvojila Plan transformacije kompanije kojim su definisane promene organizacione strukture i unapređenje operativnih i finansijskih procesa, bez smanjena budžeta zarada. "Usvajanjem Plana transformacije najveće energetske kompanije, Srbija je ispunila važan strukturni reper...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!