Ove godine, Hrvatska je zaustavila trend opadanja proizvodnje ugljovodonika. Dok je INA pre pet godina snabdevala 30% domaće potražnje, sada taj procenat iznosi 24%, što odgovara 1,7 miliona kubnih metara dnevno. Međutim, potvrđene rezerve ukazuju na to da bi proizvodnja na kopnu i u Jadranu mogla potencijalno da se udvostruči, što bi zahtevalo ulaganja od oko 200 miliona dolara u Jadranu i 120 miliona dolara u Panonskoj regiji.
Josip Bubnić iz INE istakao je postojeći potencijal, ali je naglasio dug proces dobijanja dozvola, koji trenutno traje oko sedam godina od početka do probne eksploatacije. Zalaže se za transparentniji i predvidljiviji okvir dobijanja dozvola, sugerišući da bi sa pojednostavljenim procesima proizvodnja mogla porasti za 35% u narednih pet godina, čime bi se poboljšala energetska nezavisnost i generisale veće naknade, takse i radna mesta.
Pored toga, Vermillion Energy je ostvario četiri komercijalna otkrića u bloku Sava 7, dok je Aspect Croatia ostvario dva u bloku Sava 6, a gas iz ovih polja se očekuje da bude obrađen u objektima INE. Marko Blazevic iz HEP Trgovina izvestio je o smanjenju potrošnje gasa od 14,8% ove godine, bez naznaka koje bi sugerisale porast. EU trenutno troši četvrtinu manje gasa u odnosu na 2019-2021, što izaziva zabrinutost oko buduće potražnje.
Gasno skladište Okoli trenutno je puno 91%, a gasna infrastruktura je spremna za grejnu sezonu, uz očekivanu blagu zimu. Snabdevanje gasom iz Ukrajine prestaje 1. januara 2025. godine, ali se ne očekuje značajan uticaj na bezbednost snabdevanja, budući da su pomorski putevi dobro snabdeveni, uključujući TurkStream.
Ivana Pek Lučić iz Upravnog odbora PPD-a predvidela je da će nivoi gasnog skladišta u Evropi ostati na 59% do kraja marta, pretežno iz LNG-a i Norveške. Upozorila je da bi potpuni prekid ruskog snabdevanja, zajedno sa smanjenim dotokom LNG-a, mogao dovesti do pada skladišnih nivoa na samo 11%. Iako se očekivao višak gasa na tržištu, kašnjenja u novim projektima i prekidi u snabdevanju održali su situaciju napetom, uz to što Evropa konkuriše Aziji za bolje cene.
Na polju infrastrukture, Ivan Fugas iz LNG Hrvatske napomenuo je da terminal trenutno snabdeva 71% gasa, dok su međupovezivanja smanjena na 2,7%. Terminal je primio 4,15 miliona kubnih metara LNG-a, pri čemu je 64% došlo iz SAD-a. Instalacija novog modula za regasifikaciju je na pravom putu da poveća kapacitet na 6,1 milijardi kubnih metara godišnje do kraja 2026.
Pored toga, investicioni ciklus Plinacro-a, vredan 533 miliona evra, napreduje, pri čemu je glavni gasovod od Zlobina do Bosiljeva u izgradnji i očekuje se da će biti pušten u rad do sredine 2025. Kada se završi, kapacitet izvoza gasa za Sloveniju povećaće se sa 0,26 milijardi kubnih metara na 1,5 milijardi, a za Mađarsku sa 1,7 milijardi na 3,5 milijardi kubnih metara.
