Hrvatska je prošlog meseca uvezla 29,6 odsto svoje električne energije, oslanjajući se pre svega na isporuke iz Mađarske — zemlje koja sve više posmatra Hrvatsku kao konkurenta za regionalni uticaj, energetsku tranzitnu ulogu i strateško pozicioniranje unutar NATO-a i Evropske unije. Ovakav nivo zavisnosti otvara pitanje zašto bi država tako veliki deo svoje energetske bezbednosti stavila u ruke partnera sa kojima i dalje postoje nerešena politička pitanja, posebno dok se istovremeno predstavlja kao snažan zagovornik dekarbonizacije i održivosti u okviru EU.
Uprkos dugogodišnjim ambicijama u oblasti obnovljivih izvora energije, hrvatski zeleni energetski profil i dalje se u najvećoj meri oslanja na zastarelu flotu hidroelektrana, koja ostaje ključni oslonac u statistici udela OIE. Suprotno tome, razvoj solarne energije ozbiljno zaostaje. Hrvatska se nalazi na pretposlednjem mestu u Evropskoj uniji po instaliranom solaru, a mali krovni sistemi — umesto velikih solarnih postrojenja — čine čak 92 odsto svih solarnih kapaciteta u zemlji.
Prognoze Evropske komisije pokazuju da bi udeo električne energije u finalnoj potrošnji širom Evrope mogao da se udvostruči do 2040. godine. Da bi se taj rast pokrio čistom energijom, širenje i jačanje mrežne infrastrukture postaje jedan od najvećih izazova. Maja Pokrovac, direktorka Hrvatskog udruženja obnovljivih izvora energije (OIEH), upozorava da se razvoj mreže odvija suviše sporo da bi podržao integraciju velikih OIE projekata.
Hrvatska godišnje troši oko 5.500 GWh električne energije. Tokom letnjih meseci, uvoz rutinski pokriva oko četvrtinu potražnje, dok solarna energija doprinosi tek oko 5 odsto, a vetroelektrane približno 9 odsto. U poređenju sa globalnim standardima, hrvatska proizvodnja iz solarnih izvora ostaje marginalna.
Energetski stručnjak Ante Renić upozorava da strani investitori sve više sumnjaju u sposobnost Hrvatske da realizuje skoro tri milijarde evra planiranih ulaganja u obnovljive izvore energije. Zbog administrativnih zastoja i nepredvidivog regulatornog okruženja, mnogi razmišljaju o preusmeravanju kapitala u zemlje sa jasnijim procedurama i pouzdanijim uslovima za razvoj projekata.
