Ostrvo Krk se već dokazalo kao energetsko čvorište za naftu i tečni prirodni gas, a čini se da tu nije kraj.
Naime, u pripremi je projekat koji bi, ako sve bude išlo po planu, za nekoliko godina trebalo da omogući uvoz zelenog amonijaka koji bi se potom koristio za isporuku vodonika, za koji se Evropska unija čvrsto nada da će biti jedan od ključnih faktora energetske zelene tranzicije.
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen najavila je prošlog novembra tokom Evropske nedelje vodonika da će Green Energy Park, kako projekat nosi naziv, biti jedan od najvećih projekata zelenog vodonika u svetu.
Naime, Evropska unija pruža finansijsku podršku za izgradnju fabrike za proizvodnju zelenog vodonika i amonijaka u brazilskoj državi Piaui.
Tamo proizvedeni zeleni vodonik i amonijak transportovali bi se do Krka, odakle bi vodonik mogao da se koristi za industrijske i druge potrošače u južnoj i centralnoj Evropi, a u velikoj meri u Italiji i Nemačkoj, odnosno, posebno u Bavarskoj.
“Ovaj primer pokazuje da Evropa nije samo pionir kada je u pitanju upotreba zelenog vodonika, već i partner u stvaranju globalnog tržišta vodonika. Ovom javnom investicijom pomažemo da se privuče i mobiliše ogroman privatni kapital”, rekala je tada von der Leyen.
Rukovodioci projekta, koji kao glavni izvršni direktor vodi Bart Biebuyck, rekli su da neće ulaziti u detalje projekta dok se zvanično ne objavi, a to bi svakako trebalo da se desi uskoro s obzirom na to da će, kako je planirano, njegov razvoj početi ove godine i trebalo bi postepeno da napreduje do 2030. godine, s tim što bi se prve količine na Krku mogle očekivati za nešto više od tri godine.
Ali isporuka zelenog amonijaka ne bi nužno bila vezana samo za Brazil, već i za neke druge moguće izvore u Americi, Aziji ili Africi.
“Obnovljivi amonijak sa više od šest različitih lokacija širom sveta (…) će se skladištiti i distribuirati sa Krka. S obzirom na geografsku blizinu industrijskih područja severne Italije i južne Nemačke, služićemo brzo rastućoj potražnji za zelenom energijom. Kanali distribucije obuhvataju brodski, železnički i drumski saobraćaj”, navodi se u saopštenju na sajtu projekta Green Energy Park Krk.
Cilj EU je uvoz 10 miliona tona vodonika godišnje do 2030. godine, a Green Energy Park Krk bi mogao da doprinese skoro 20 odsto te količine.
U opisu projekta se navodi i da je reč o uvozu 10 miliona tona zelenog amonijaka godišnje, koji bi potom trebalo da se pretvori u vodonik, a da će ukupna investicija biti vredna više od 2,5 milijardi evra.
Skladišni prostori na Krku bi se nalazili na prostoru nekadašnje DINA Petrohemije. Završetak prvog skladišnog prostora za zeleni amonijak zapremine 100.000 kubnih metara planira se najranije za 2027. godinu.
Energetski stručnjak Ivan Brodićističe kako smatra da se radi o dobroj energetskoj investicijskoj priči jer mora da se počne sa razgovorima o mogućnostima upotrebe vodonika.
“Najvažnijim mi se čini upotreba vodonika za skladištenje i prenos energije. Trebalo bi svakako investitorima koji žele da se bave vodonikom na komercijalnoj osnovi olakšati ulazak u to područje. Hrvatska treba da iskoristi sve mogućnosti koje joj se pružaju na energetskom planu. Upotreba vodonika u industriji zasad se još čini daleko, ali za skladištenje i prenos energije je vrlo važan. Naime, kod obnovljivih izvora energije najveći je izazov da nemamo gde da skladištimo energiju ako sistem nema dovoljno kapaciteta da je preuzme. Tu vodonik može puno pomoći. Naravno, tu je i mogućnost upotrebe u transportu, na primer brodovi”, kazao je Brodić za Bloomberg Adriju.
Kako za Bloomberg Adriju pojašnjava Ivica Jakić, predsednik zadruge H2-Hydrogen Cell Croatia, zeleni amonijak će nositi vodonik koji će se proizvoditi u Brazilu budući da bi transport čistog vodika bio tehnološki jako zahtevan.
“Na Krku bi se skladištio amonijak i odvijao bi se proces oslobađanja vodonika iz amonijaka i ispuštanja azota u vazduh. Ovaj čisti vodonik bi išao gasovodom do Nemačke i Italije, zbog čega je gasovodni priključak koji se radi od Krka do Zlobina projektovan i za vodonik. Nemačka bi sa svojih 2.800 kilometara vodonikovoda bila priključena na taj izvor. Mi kao udruženje podržavamo sve ove aktivnosti oko zelenog vodonika, samo tražimo da se preduzmu sve neophodne mere predostrožnosti u vezi sa radom sa amonijakom”, rekao je Jakić i dodao da je nosilac projekta kompanija iz Luksemburga.
Jakić ističe da i sama Hrvatska polako ide ka sopstvenoj proizvodnji vodonika.
“Kompanija Solarwatt imaće prvu proizvodnju vodonika u količini od dve hiljade kilograma dnevno u Ludbregu, ali je u pripremi i projekat u Dalmaciji koji bi imao godišnju proizvodnju od 1.700 tona vodonika. Proizvodnju vodonika pokrenuće i Ina i HEP za svoje potrebe”, kaže Jakić.
On napominje da udruženje radi i na studiji za korišćenje zelenog vodonika u transportu, odnosno kao pogon za brodove.
“To je studija za proizvodnju e-metanola jer je budućnost goriva za brodove e-metanol. To je slična priča sa amonijakom, samo što amonijak vezuje azot, a e-metanol ugljen-dioksid. To je zapravo još prihvatljivije jer rešava pitanje smanjenja količine ugljen-dioksida u koju dodajete vodonik da biste dobili e-metanol, koji je gorivo za brodove bez ikakvih štetnih uticaja na životnu sredinu”, objašnjava Jakić.
Jakić ističe i da su nestabilnost i pitanje skladištenja najveći problemi električne energije proizvedene od sunca i vetra, a skladištenje se može rešiti baterijama, e-metanolom ili zelenim vodonikom.
Izvor: Bloomberg
