Hrvatska, naročito područje Podravine, nalazi se iznad ogromnog geotermalnog rezervoara sa značajnim potencijalom za proizvodnju obnovljive energije. Ipak, izazovi i dalje postoje za investitore u sektoru geotermalne energije, uključujući odsustvo tendera za dodelu premija i ograničenu planiranu instaliranu kapacitetu budućih elektrana.
Dana 28. marta, INA je započela istraživačko bušenje na geotermalnoj bušotini Lescan GT-1 u blizini Đurđevca. Ako rezultati budu obećavajući, ovo bi moglo dovesti do izgradnje elektrane sa minimalnim kapacitetom od 20 MW. U međuvremenu, Terra Energy Generation Company, u vlasništvu turske firme Soyak, potvrdila je izvodljivost eksploatacije podzemnih voda za proizvodnju električne energije u tom basenu. Kompanija je aplicirala za energetsku dozvolu, koja se očekuje da bude dodeljena uskoro. Terra takođe planira da u maju podnese zahtev HERA-i za odobrenje za povezivanje buduće geotermalne elektrane sa mrežom, dok će istovremeno aplicirati za dozvole za izgradnju elektrane, bušenje bunara i izgradnju potrebne infrastrukture za cevi.
Značajan problem je to što energetska dozvola važi samo četiri godine, što čini malo verovatnim da će Terra moći da izbuši sve bunare i završi izgradnju elektrane punog kapaciteta od 98 MW, koja bi potencijalno mogla da se proširi za dodatnih 40 MW. Stoga će početna faza projekta biti usmerena na elektranu od 49 MW.
Dalje komplikuje situaciju zaustavljeni izvodivi izveštaj, jer Ministarstvo privrede nije izdalo tender za dodelu premija od 2021. godine. Ova odsutnost otežava investitorima da procene povrat na ulaganje, jer nepredvidivi period povrata čini takve projekte visokim rizikom. Kao rezultat toga, mnogi investitori, uključujući i Teru, smatraju da izgradnja geotermalnih elektrana u Hrvatskoj nije moguća bez najave tendera za premije.
Odgovarajući na upite o kašnjenju, Ministarstvo privrede objašnjava da su poremećaji na energetskom tržištu zahtevali prioritizaciju stabilizacije cena i obezbeđenja snabdevanja. Takođe, Ministarstvo radi na novim modelima podrške, uključujući sredstva iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, naročito za projekte grejanja i proizvodnje električne energije. Novi finansijski mehanizmi se razvijaju kako bi se povećala konkurentnost i atraktivnost geotermalnih projekata za investitore.
Još jedna prepreka je to što Nacionalni energetski i klimatski plan Hrvatske za period 2021–2030 predviđa samo 68 MW instaliranog kapaciteta iz geotermalnih izvora, što neki stručnjaci smatraju nedovoljnim za dugoročni razvoj sektora.
