Nedavne izmene u Hrvatskoj u vezi sa Regulativom o uklanjanju smetnji na domaćem energetskom tržištu naišle su na kritike Hrvatskog udruženja poslodavaca (HUP), koja tvrdi da su ove promene pogoršale finansijske teškoće nezavisnih snabdevača električnom energijom, naročito onih koji nisu deo državne kompanije HEP.
Izmene, koje su stupile na snagu početkom oktobra, smanjuju maksimalnu priznatu cenu ugovora koju snabdevači električnom energijom mogu koristiti za podnošenje zahteva za naknadu od Ministarstva privrede, sa 180 evra/MWh na 120 evra/MWh. Ovaj gornji iznos biće na snazi do kraja marta sledeće godine. HUP objašnjava da smanjenje limita tera snabdevače da pokriju razliku između ograničene cene i viših tržišnih cena, koje su često promenljive i obično iznad 120 evra/MWh. Trenutna tržišna cena za električnu energiju iznosi oko 156 evra/MWh. Kao rezultat toga, mnogi snabdevači suočavaju se sa značajnim finansijskim gubicima.
HUP ukazuje na to da je regulativa štetna za konkurenciju na energetskom tržištu, na kojem već država-owned HEP grupa ima dominantni tržišni udeo od više od 95%. Nezavisni snabdevači, koji nisu u mogućnosti da se takmiče sa tržišnom pozicijom HEP-a, takođe su primorani da podnose finansijski teret vladinih cena koje su nametnute. Pored toga, u udruženju tvrde da veštački niske cene struje za domaćinstva ne pružaju dovoljan podsticaj kako građanima, tako i preduzećima, da ulažu u obnovljive izvore energije.
Kako bi se rešavali ovi izazovi, HUP zahteva punu naknadu za razliku između ograničene maloprodajne cene električne energije i ugovorne cene koja je prihvatljiva za nadoknadu. Udruženje takođe poziva Vladu da hitno donese odluku o naknadi za priključivanje na elektroenergetsku mrežu, što je mera koja je odložena već dve godine. Prema podacima HUP-a, ovo kašnjenje je blokiralo investicije u vrednosti od 2,5 milijarde evra. Investitori ne mogu da započnu tehničke zahteve za priključivanje na mrežu (EOTRP) niti da obezbede ugovor o priključenju – ključne korake za dobijanje dozvola za projekte obnovljivih izvora energije.
HUP takođe ističe da je Hrvatska među četiri zemlje EU sa najdužim procesima izdavanja dozvola za projekte obnovljivih izvora energije. Udruženje naglašava potrebu za ubrzavanjem procesa odobravanja i pokretanja tendera za energetske projekte. Predlažu da energetske dozvole, koje trenutno važe sedam godina za izgradnju objekata, treba povezati sa važećom građevinskom dozvolom, jer ovo vreme često nije dovoljno za složene projekte.
Pored toga, HUP se zalaže za promene u zakonskom okviru kako bi se smanjila administrativna i finansijska opterećenja za ulaganja u tehnologiju vodonika iz obnovljivih izvora energije (OIE). Konkretno, predlažu usklađivanje Zakona o tržištu električne energije Hrvatske sa Delegiranim uredbama Evropske komisije, kako bi se omogućilo direktno povezivanje objekata za proizvodnju električne energije sa postrojenjima za proizvodnju vodonika, bez prekomerne birokratije ili dodatnih troškova. Takođe, sugerišu da treba ukinuti zahteve za izdavanje energetske dozvole za takve objekte.
Ukratko, HUP-ovi predlozi imaju za cilj da reše prepreke za razvoj obnovljivih izvora energije i poboljšaju konkurentnost hrvatskog energetskog tržišta, uklanjanjem administrativnih prepreka i pružanjem finansijske pomoći nezavisnim snabdevačima.
