Hrvatsko Ministarstvo gospodarstva i održivog razvoja planira da u drugoj polovini godine, najverovatnije na jesen, raspiše aukciju za gradnju velikih elektrana za korišćenje obnovljivih izvora energije, pre svega solarnih elektrana i vetroparkova, kao i još jednu aukciju za male projekte, najavio je Ivo Milatić, državni sekretar Ministarstva, na onlajn panel raspravi u organizaciji udruženja Obnovljivi izvori energije Hrvatske (OIEH), održanoj u utorak.
On je naveo da je ideja Nacrta zakona o tržištu električne energije, koji je trenutno u javnoj raspravi, da se ubrza sprovođenje projekata u sektoru obnovljive energije, pa je zato predloženo da rok za njihov završetak bude pet godina.
Ministar Tomislav Ćorić je ranije izjavio da bi na prvoj velikoj aukciji trebalo da bude raspodeljena kvota od 400 megavata. Hrvatska je krajem prošle godine uvela aukcije za dodelu premija i fid-in tarifa, a na prvoj aukciji, za elektrane snage manje od dva megavata subvencije su dodeljene za 25,5 MW.
Milatić je istakao da nema sumnje da će električna energija biti najvažniji energent u budućnosti, između ostalog i zbog elektrifikacije transporta, pa će sa povećanjem tražnje na tržištu biti sve više zelene energije, čime će se i smanjivati potreba za njenim subvencionisanjem.
Energetsko odobrenje za elektranu važiće pet godina
Maja Pokrovac, iz OIEH, pitala je državnog sekretara kako komentariše primedbe investitora na Nacrt zakona o tržištu električne energije, koji predviđa rok od pet godina za dobijaje ključnih dozvola za projekte za obnovljive izvore, kao što su ekološka i dozvola za priključenje.
Oni brinu da je rok prekratak s obzirom da negde 3-5 godina traje izrada procene uticaja na životnu sredinu, naročito za vetroelektrane, a tu je i razvoj projekta, finansiranje, navela je Pokrovac.
Milatić je naveo da je stav Ministarstva da ako je preduslov za energetsko odobrenje važeći prostorni plan lokalne samouprave, gde se projekat sprovodi, onda je pet godina dovoljno da se dobije građevinska dozvola. To znači da bi rok trajanja „energetskog odobrenja” bio pet godina.
Ako se to produži na šest, sedam godina onda Hrvatska neće uspeti da ostvari zacrtane ciljeve, ideja je da se investicije koncentrišu na lokacije gde se elektrane i mogu izgraditi, dodao je on.
Milatić je naveo da je na javnoj raspravi o Nacrtu traženo i da prostorni plan ne bude uslov za izdavanje energetskog odobrenja i učestvovanje na aukcijama, što bi onda značilo da se ništa ne promeni u odnosu na sadašnje stanje, i da se sprovođenje projekata odugovlači godinama.
Namera je da se lokalne samouprave nateraju na bolje prostorno planiranje, jer sada ima slučajeva da su investitori uspevali da dogovore da se u te planove ubace određeni projekti iako u blizini nema dalekovoda ili se ugrožava životna sredina, pa onda nastaju problemi kada Ministarstvo mora da izda dozvolu, naveo je Milatić, i poručio da je ideja da se izgradi ono što ima smisla, a ne ono što se nekome čini da ima smisla.
On je naveo da se paralelno sa velikom priprema i mala aukcija, za projekte manje snage.
Kada je reč o kvotama, država ima nameru da povećava kvotu za geotermal, koja je na prvoj maloj aukciji određena na 20 MW, ali nije raspodeljena.
Nije se odustalo od povećanja kvote, ali nema projekata koji su spremni i koji bi mogli da to iskoriste, rekao je Milatić, i dodao da se geotermalne elektrane ne mogu graditi bez premija s obzirom na velika ulaganja od oko 5,3 miliona evra za 1 MW.
I biogas, kako je naveo, ne može da se razvija bez podsticaja, ali će se tu insistirati na rešavanju klimatskih problema u poljoprivredi.
Ideja je da biogas bude deo zelene energije koju ćemo koristiti, ali samo ako pomaže da se reše klimatski problemi u poljoprivredi, pa će i uslovi za te projekte biti rigorozniji kako bismo to ostvarili, objasnio je on.
Izvor: balkanenergynews.com
