Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaHrvatska: Acciona će...

Hrvatska: Acciona će izgraditi 72 MW kapaciteta vetra do 2024.

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Španska kompanija Acciona Energy planira da u Hrvatskoj izgradi solarnu elektranu snage 150 MW i dva vetroparka ukupne snage 72 MW. Acciona u već ima jednu vetroelektranu u Hrvatskoj, Jelinak, snage 30 MW, koja je u pogonu od 2013. godine.

Acciona Energy je ćerka firma konglomerata Acciona koji se bavi infrastrukturom i obnovljivim izvorima energije. Acciona Energy je na kraju 2021. širom sveta imala 11,2 GW u elektranama na obnovljive izvore koje su proizvele 24,5 GWh. U regionu Acciona Energy je aktivna samo u Hrvatskoj, ali razmatra i ulaganja u Srbiji.

Za vetroparkove Opor i Boraja dobijene su sve potrebne dozvole

Aljoša Pleić, direktor firme Acciona Energy za Hrvatsku, izjavio je za Dalmatinski portal, da razvijaju više projekata.

Za dva vetroparka, Opor i Boraju, ukupne snage 72 MW, dobijene su sve potrebne dozvole i rešenja, istakao je on, i dodao da će biti instalirano 16 vetroturbina.

Dve elektrane biće locirane u Splitsko-dalmatinskom okrugu. Pleić je naveo da je u toku planiranje gradnje i izbor izvođača radova i dobavljača opreme. On očekuje početak radova krajem godine, a završetak najkasnije u 2024. Investicija u dve vetroelektrane je procenjena na više od 800 miliona kuna (oko 106 miliona evra), a dosad je investirano više desetina miliona kuna.

Solarna elektrana Promina biće najveća u Hrvatskoj i u regionu

Kada je reč o solarnoj energiji, Acciona trenutno prikuplja dozvole za Prominu, snage 150 MW, koja će, kako kaže Pleić, biti najveća solarna elektrana u Hrvatskoj i širem regionu. Lokacija elektrane je Šibensko-kninski okrug, a ulaganje je procenjeno na 750 miliona kuna (oko 99 miliona evra).

Pleić je istakao da je najveći problem u realizaciji projekata u Hrvatskoj to što se nadležni nisu pridržavali propisa koje su sami doneli, od 2013. pa sve do pre par godina, kada su napravljene promene.

Novi zakonodavni okvir omogućiće izgradnju brojnih projekata u sektoru obnovljive energije do 2030., naglasio je Pleić, i dodao da se samo tako može dugoročno uticati na stabilnost snabdevanja i cene energije.

Izvor: balkangreenergynews.com

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Hrvatska: IDA tržištu berze CROPEX pristupilo prvih osam članova

Hrvatska berza električne energije CROPEX objavila je da je njenih osam članova proširilo svoje trgovanje na unutardnevno aukcijsko tržište - Intraday Auction-IDA. Prva unutardnevna aukcija održava se u 15 sati 13. juna. Unutardnevne aukcije se održavaju na svim granicama evropskog jedinstvenog unutardnevnog tržišta...

Srbija: Da li su vetroelektrane isplativije od solarnih?

Vetroparkovi se u Srbiji grade u većem kapacitetu od solarnih elektrana zbog toga što su ti obnovljivi izvori energije znatno atraktivniji i isplativiji za investitore, smatra domaća stručna javnost. Vetroparkovi izgrađeni u našoj zemlji, u ovom trenutku, daju ukupnu snagu od 510...

Evropska Unija: Vetar i sunce potisnuli 20% proizvodnje struje iz fosilnih goriva 

Otkako je Evropska komisija preuzela mandat 2019. godine, vetar i solarna energija su rasli brzim tempom, istiskujući proizvodnju fosilnih goriva i smanjujući emisije. Zahvaljujući tome, EU je ostala globalni lider u energetskoj tranziciji, piše tink-tenk Ember. Od 2019, kapacitet vetra i...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!