Dok je Tomislav Nikolić u Sočiju dogovarao ekonomsku saradnju sa Vladimirom Putinom, uključujući i sektor energetike, Aleksandar Vučić je u Nemačkoj kumovao potpisivanju Memoranduma o razumevanju za stratešku saradnju između energetskog giganta RWE-a i posrnulog EPS-a. Manje-više isto razumevanje Nemci i EPS imali su i pre tri godine, ali se tada RWE povukao, neki bi rekli i nestao. Sada, nagađa se, EPS je na „tacni“ ponudio i više nego dovoljno za konačni dolazak Nemaca. Ali da li Nemci uopšte imaju plan da dođu u Srbiju, ili taj memorandum ima drugačiju pozadinu, nepoznanica je čak i za samu Vladu Srbije i EPS!
Nemci su u problemu. Odustajanje od nuklearne energije koštalo ih je energetske sigurnosti. Neiskorišćeni potencijal koji Srbija ima u tom sektoru mogao bi im pomoći u rešavanju tog problema. Ne u velikoj meri, ali u zadovoljavajućoj. Iako memorandum koji su potpisali ljudi iz EPS-a i RWE-a nije poznat javnosti, „Akter“ saznaje da se uglavnom radi o izgradnji trećeg bloka termoelektrane „Nikola Tesla B“ u Obrenovcu, nameri da se investira u veliki projekat hidroelektrane „Đerdap 3“, ali i mogućnosti izgradnje novih termoelektrana u Srbiji.
Prema rečima prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, tokom čije posete Berlinu je i potpisan novi memorandum između EPS-a i RWE-a, nemačka firma će u energetski sektor Srbije uložiti preko dve milijarde evra. Vučić je istakao da će pola te sume otići u termoelektrane, dok će druga polovina biti iskorišćena za hidroelektranu „Đerdap 3“.
“Đerdap 3” – realnost ili pusta želja
Izvori „Aktera“ iz „Elektroprivrede Srbije“ skeptični su po pitanju dolaska RWE-a. Ističu da Nemci već godinama najavljuju dolazak, tačnije velike investicije, ali uvek u poslednji čas odustaju, tačnije nestaju. Tako ističu da je vrh EPS-a u nekoliko navrata boravio u Esenu u poseti vrhu RWE-a, gde je posredstvom Borisa Tadića usmeno ugovoreno da RWE uđe u termosektor, pre svega u Obrenovac. Na kraju se za međunarodni tender za izgradnju trećeg bloka obrenovačke termoelektrane niko nije javio, pa ni RWE. Razlog za to bio je maltene prevarantski, ističu naši izvori. Naime, Nemci su kao uslov za dolazak u Obrenovac tražili ulazak u hidrosektor Srbije, i taj zahtev im je ispunjen obećanjem da će dobiti posao gradnje deset hidroelektrana na Velikoj Moravi. Kada su dobili hidrosektor povukli su se iz termosektora, što je izazvalo veliki šok u EPS-u.
Slična situacija bila je i na Kosovu, gde je RWE trebalo da izgradi termoelektranu „Novo Kosovo“, ali su se, pogađate, povukli iz tog posla. Zvanično objašnjenje bilo je da je Vlada Kosova svojim kašnjenjem prouzrokovala problem u projektu za TE „Novo Kosovo“.
Kako „Akter“ saznaje, projekat „Đerdap 3“ daleko je od „postavljanja na noge“, a kamoli neke eventualne izgradnje. Reč je o izuzetno velikom projektu reverzibilne hidroelektrane. Kako ističe naš izvor iz EPS-a, projekat je toliko kompleksan da EPS i RWE ne mogu da ga realiziju sami, a za to im treba čak i saglasnost rumunske strane, jer bi ta hidroelektrana značajno uticala na nivo Dunava.
Sijka Pištolova, energetski ekspert, slaže se da je izgradnja „Đerdapa 3“ komplikovan posao, ali ne sumnja da bi učešće RWE-a u tom poslu privolelo i Rumune da daju saglasnost.
„U pitanju je reverzibilna hidroelektrana, što znači da se određena količina vode nosi do jedne visine, a onda se vraća. To jeste malo komplikovano. Skup projekat i tehnički jako složen. Mislim da bi Rumuni u određenom trenutku pristali baš zato što u svemu tome učestvuje RWE“, ističe Pištolova.
Pored „Đerdapa 3“, Nemci bi trebalo da izgrade i ranije pomenute hidroelektrane na Velikoj Moravi, što je daleko jednostavniji zadatak i realniji, ali s obzirom na dosadašnja iskustva sa RWE-om – prvo treba skočiti, makar potpisati nešto obavezujuće poput ugovora, pa tek onda reći hop.
U memorandumu koji su EPS i jedna ćerka firma RWE-a potpisali još pre tri godine, precizirano je da Nemci na Velikoj Moravi sagrade ukupno pet hidroelektrana u koje bi uložili 352 miliona evra. Potpisan je i memorandum o nameri da se izgradi hidroelektrana i na gornjoj Drini, u čemu će, pored EPS-a i RWE-a, učestvovati i „Elektroprivreda Republike Srpske“.
Dolazak RWE-a i preprodavci struje
Pomislili biste – sjajno. Ali i nije baš, barem ne za nas. Pre će biti da je zagušljivo. Naime, Nemci će investirati u EPS, naša kompanija će proizvoditi električnu energiju u termoelektranama, velikim zagađivačima, i onda će tu struju po nepoznatoj ceni, ali definitivno po Nemce povoljnoj, isporučivati zemlji okosnici Evropske unije. Istini za volju, u projektima izgradnje ekološki prijateljskih hidroelektrana čak ni najveći protivnici dolaska RWE-a ne mogu da nađu neku značajniju manu.
Jedno je sigurno, klimavi energetski sektor Srbije, koji umnogome zavisi od uvoza struje, višestruko bi profitirao od realizacije projekata sa RWE-om. Profit svakako ne bi imali naši preprodavci. Jedan od njih je i Vuk Hamović, čija se kompanija za preprodaju struje „EFT trade“ našla među 500 najuspešnijih kompanija centralne Evrope u „Dilojtovom“ istraživanju.
Višemilionski profiti kompanija poput „EFT tradea“, „Alpiq energije“, GEN-I-a, „Ezpade“, „Čez Srbije“ i sličnih koji nam preprodaju struju, jer EPS zakonski ne sme da je kupuje sem u slučaju vanrednih situacija, svakako bi bili i više nego prepolovljeni. Ako se i pričalo o lobiju koji je protiv dolaska RWE-a, taj lobi zasigurno ima podršku, ako ne i „milione“ razloga više, tih kompanija.
Ministarka energetike Zorana Mihajlović je još ranije najavila mogućnost uvoza struje bez posrednika, ali bi se za to morao prvo promeniti zakon, a s obzirom na moć, pre svega finansijsku, kompanija koje nam preprodaju struju, na te izmene mogli bismo dobrano da sačekamo…
Samo mrtvo slovo na papiru
Međutim, postoje mišljenja među stručnim krugovima energetskog sektora da RWE uopšte nema nameru da bilo šta gradi u Srbiji! Naime, njima je zanemarljiva količina struje koju bi izgrađena postrojenja u Srbiji proizvodila, a potpisavanje memoranduma sa EPS-om za cilj ima samo da niko drugi ne dobije tu priliku.
Kada se pogleda istorijat odnosa između EPS-a i RWE-a, ta verzija ima jako utemeljenje u činjenicama. Nemci su želeli, tražili i obećavali, ali nikada nisu ispunjavali dogovoreno.
Sijka Pištolova svesna je činjenice da sam memorandum ništa ne znači, i upozorava da je posao između EPS-a i RWE-a još daleko od realizacije.
„Pravno gledano taj memorandum nikoga ne obavezuje ni na šta. Ja bih volela da dođu i da se taj memorandum pretvori u ugovor, ali kako stvari sada stoje zbog krize u svetu trebaće Nemcima malo više vremena da se porazmisle da li će ući u posao sa EPS-om ili ne“, kaže Pištolova.
Da li je Vlada Srbije svesna toga? Izgleda nije. Predstavnici naše države pregovaraju i levo i desno za ulazak u energetski sektor Srbije. Popularnije rečeno, partnere traže i na Zapadu i na Istoku. Tako su tu Kinezi koji bi takođe trebalo da grade u Obrenovcu, ali i ekološki upitan projekat TE „Kovin“, Nemci koji bi operisali u Obrenovcu i u hidrosektoru, i na kraju čak i Rusi, čija interesovanja u vezi sa EPS-om još nisu poznata.
Jedna dobra stvar jeste da taj memorandum ima odobrenje Vlade Srbije, što prethodni memorandumi EPS-a nisu imali. Međutim, u ovom poslu se ne dovodi u pitanje želja Srbije, već RWE-a! Izvor „Aktera“ iz EPS-a uveren je da će Srbija morati da plati eventualni dolazak RWE-a ne u novcu, već politički. Zato i ne treba da čudi da je, samo dan nakon posete Vučića i naše delegacije Berlinu, u Beograd za njim stigao Andreas Šokenhof, visoki predstavnik vladajuće nemačke partije kancelarke Angele Merkel. On je u Beogradu „održao“ lekciju domaćim političarima o najnovijem uslovu EU za Srbiju – „međusobnom priznanju Beograda i Prištine“.
Ako smo prodajom NIS-a Rusima „sačuvali Kosovo“, šta radimo dovođenjem RWE-a u energetski sektor Srbije?
Izvor Akter
