Domaćinstva priključen na toplane mogla bi od 15. oktobra kada i zvanično startuje nova grejna sezona, grejanje da plaćaju skuplje za 10 do 40 odsto, ukoliko im za to zeleno svetlo daju lokalne samouprave. Ukoliko cena, bar u Beogradu ostane ista, pa se građanima posreći da i ove zime kvadrat grejne površine plaćaju oko 89,95 dinara mesečno će im za stan od 60 kvadrata trebati 5.400 dinara, što je za godinu dana oko 64.800 dinara. Najveće troškove za grejanje u predstojećoj grejnoj sezoni, ukoliko ne bude dodatnih iznenađenja imaće domaćinstva koja koriste lož ulje i struju i to ukoliko ih direktno koriste u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje.
Za grejanje stana od 60 kvadrata tokom cele sezone moraju izdvojiti oko 131.000 dinara za lož ulje, odnosno 123.000 dinara za električnu energiju. Za grejanje prirodnim gasom, troškovi su upola manji oko 57.000 dinara, što bi trebalo da ostane tako do kraja godine, s obzirom na to da i ministar energetike i direktor Srbijagasa najavljuju da novih poskupljenja plavog energenta neće biti do Nove godine.
Budući da bi prema istim najavama i cena kilovat-časa struje trebalo da ostane nepromenjena, najjeftinije grejanje imaće domaćinstva koja pale TA peći i to isključivo noću, kada je struja četiri puta jeftinija nego danju.
Ukoliko bi se dogodilo da zažive i najave aktuelnog ministra energetike Zorana Mihajlović da i tokom radne nedelje bude po dva sata jeftine struje to bi onima koji se greju na TA peć uštedelo još para, jer bi i tokom tih sati mogli da se greju, takođe po ceni kilovata četiri puta nižoj.
Troškovi ovih domaćinstava iznosili bi 41.300 dinara, ali samo uz uslov isključivog korišćenja jeftinije električne energije. Svako dopunjavanje peći tokom dana, korišćenjem skuplje električne energije značajno uvećava ove troškove. Tako će dopunjavanje dve peći snage od po tri kilovata samo tokom dva sata dnevno uvećati troškove grejanja za oko 44 odsto, na 59.400 dinara.
Cena kilovata se nije menjala od aprila prošle godine, a kako raste inflacija grejanje na struju je sve jeftinije. Tako, je u zavisnosti od vrste grejnog tela, TA peći, norveški radijatori, klime… potrebno izdvojiti od 170 do 690 evra za grejanje.
Tu su i popusti od 11,89 odsto za mesečnu potrošnju manju od 350 kilovat-časova, odnosno pet odsto ukoliko se račun plati pre roka dospeća. Domaćinstva koja se greju na ugalj već sada plaćaju ovaj energent skuplje za oko 10 odsto nego prošle zime. Razlog za višu cenu nije skuplji ugalj s kopova, nego skuplji prevoz zbog stalnog skoka cene goriva.
Najviše se traže ligniti, pa tona vreoca košta 11.200 dinara, dok je za kovin potrebno izdvojiti 6.950 dinara. Kaloričnije vrste uglja poput banovića košta – 13.200 dinara i đurđevika – 15.690 dinara. Istovremeno je za kubik ogrevnog drveta potrebno izdvojiti od 4.000 do 5.300 dinar.
Izvor Elektroenergetika
