Zemlja će izgraditi još dva LNG terminala
Grčka želi da postane ključni igrač na tržištu gasa na Balkanu i u centralnoj i istočnoj Evropi, obezbeđujući gas iz nekoliko nezavisnih izvora. Zemlja planira da izgradi još dva terminala za tečni prirodni gas (LNG), sa ciljem da obezbedi zalihe sirovine, navodi lokalni list Ekatimerini.
Čini se da je prirodni gas jedan od energenata koji će biti u grupi zelenih, kako predlaže Evropska komisija. To je, uz ogromnu zavisnost regiona od isporuka ruskog Gazproma, navelo različite energetske grupe u zemlji da zatraže brzu izgradnju dva nova terminala. U pitanju su evropski projekti od zajedničkog evropskog interesa, što ih stavlja visoko među prioritete Evropske unije.
Terminali će se nalazizi u blizini Korinta i Aleksandropolisa. Projekat Aleksandropolis je pri kraju i očekuje se da će koštati nešto više od 363,7 miliona evra. Prema planu, terminal će se sastojati od plutajuće platforme za prijem, privremeno skladištenje i gasifikaciju LNG-a. Pored toga, biće izgrađen podvodni i kopneni cevovod za povezivanje terminala sa nacionalnim prenosnim sistemom. Gradiće ga konzorcijum Gastrade. Glavni investitor je infrastrukturna kompanija Copelouzos Group, a pored nje u projektu učestvuju i Gaslog Investment, operator gasne mreže DEFSA i bugarski Bulgartransgaz.
Čini se da je projekat u Korintu malo jeftiniji – prema preliminarnim procenama koštaće oko 300 miliona evra. Preko terminala će godišnje moći da se proizvede oko 2,5 milijardi kubnih metara prirodnog gasa. Terminal će se zvati Dioriga Gas i njime će upravljati Motor Oil Group. Očekuje se da će se sa njegovim završetkom povećati kapacitet za skladištenje grčkog gasnog sistema za 80 odsto, što bi donelo sigurnosti snabdevanja.
Ranije ovog meseca, planirani gasovod EastMed, koji bi trebao da isporučuje gas iz Izraela u Grčku preko Kipra, izgubio je podršku SAD.
SAD odustaju od projekta, koji je najavljen 2020. godine, zbog želje administracije predsednika Džoa Bajdena da investira u projekte vezane za zelenu energiju. „Ostajemo posvećeni fizičkoj povezanosti istočnog Mediterana sa Evropom. Prebacujemo fokus na električne interkonektore koji mogu da podrže i gas i obnovljivu energiju“, saopštio je američki Stejt department. Odluka nije naišla na dobar prijem u Grčkoj, a zaključci su da će to odgovarati interesima Turske.
Trenutno, Grčka nema skladište gasa, što je jedna od glavnih prepreka da zemlja razvije svoj potencijal za gasno čvorište. Ali Grčka je sada u mogućnosti da plasira gas iz nekoliko različitih izvora – tečni prirodni gas sa terminala Revitusa i iz Transjadranskog gasovoda.
Izvor: capital.bg
