Grčka se pozicionira kao jedan od evropskih lidera u oblasti skladištenja energije, pripremajući se za treći poziv za tender za sisteme za skladištenje baterija i postizanje značajnog napretka u segmentu hidroelektrana sa pumpanjem. Brzi rast proizvodnje vetroelektrana i solarnih elektrana nadmašio je i potražnju i kapacitet mreže, što je dovelo do oslanjanja grčkih investitora na mrežu međunarodnih interkonekcija, koja se proteže od Saudijske Arabije do Poljske, kako bi omogućili prodaju električne energije. Kako se elektrifikacija širi, a tehnologije poput računarskog oblaka i veštačke inteligencije rastu, skladištenje energije postaje sve važnije.
Dok su obnovljivi izvori energije poput vetra i sunca zavisni od vremena, hidroelektrane sa pumpanjem ostaju jedina pouzdana tehnologija velike skale za balansiranje snabdevanja energijom i potražnje. U kombinaciji sa odgovorom na potražnju i skladištenjem baterija, hidroelektrane sa pumpanjem mogu pomoći u stabilizaciji mreže tokom perioda sa malo obnovljive proizvodnje. Međutim, veliki deo trenutne proizvodnje iz obnovljivih izvora je ograničen ili izgubljen zbog nedostatka skladištenja.
Nacionalni energetski i klimatski plan Grčke teži da reši ove probleme planiranjem 4,32 GW kapaciteta u sistemima za skladištenje baterija i 1,74 GW u hidroelektranama sa pumpanjem. Državna elektroprivreda Public Power Corp. (PPC), koja je nekada bila u velikoj meri zavisna od uglja, na čelu je energetske tranzicije i planira da okonča upotrebu uglja do 2026. godine. PPC ima dozvole za šest objekata za skladištenje energije sa ukupnim kapacitetom generacije od 1,6 GW i istražuje nove projekte hidroelektrana sa pumpanjem na postojećim hidroelektranama.
Trenutno, zemlja operiše sa 699 MW kapaciteta hidroelektrana sa pumpanjem na hidroelektranama Sfikia i Thisavros u severnoj Grčkoj. Takođe, projekat Terna Energy za hidroelektranu sa pumpanjem Amfilochia planira da počne sa radom početkom 2026. godine. Regulatorna agencija za energiju, otpad i vodu (RAAEW) izdala je dozvole za 5 GW energetskih projekata, sa kombinovanim kapacitetom skladištenja od 44 GWh.
Nekoliko projekata hidroelektrana sa pumpanjem je u razvoju. HELLENiQ Renewables planira objekat u Zapadnoj Makedoniji sa kapacitetom generacije od 500 MW i skladištenjem od 6 GWh, dok Enercoplan razvija postrojenje u Epiru sa 375 MW snage i 3 GWh instaliranog kapaciteta. Nedavne runde prijava regulatornog tela pokazale su porast interesovanja, sa pet novih projekata hidroelektrana sa pumpanjem koji čine 1,21 GW kapaciteta generacije.
Grčka takođe fokusira na hibridne projekte za svoje ostrva, koji kombinuju proizvodnju električne energije, skladištenje energije i desalinizaciju, uključujući hidroelektrane sa pumpanjem. Vlada priprema 200 miliona evra subvencija iz Fonda za dekarbonizaciju za ove projekte, sa ambicijama da reši probleme sa vodom i poboljša bezbednost snabdevanja energijom na ostrvima. Ove inicijative se očekuje da pokrenu investicije do 400 miliona evra.
