U Grčkoj su pokrenute javne konsultacije o prvom klimatskom zakonu za rešavanje globalne ekološke krize dekarbonizacijom privrede i ubrzavanjem korišćenja obnovljivih kapaciteta.
Javne konsultacije je u četvrtak otvorio ministar životne sredine Kostas Skrekas, nakon što je predloženi zakon predstavljen na Konferenciji UN o klimatskim promenama (COP26) u Glazgovu ranije u novembru.
Kao deo svog programa borbe protiv klimatskih promena, grčka vlada predviđa potpunu dekarbonizaciju privrede u skladu sa klimatskim ciljevima EU do 2050. godine, sa privremenim ciljevima za smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2) za 55% do 2030. godine, u odnosu na nivo iz 1990. godine, odnosno za 80% do 2040. godine.
Ciljevi, koji će se revidirati na svakih pet godina od 2024., biće postignuti zatvaranjem svih grčkih kapaciteta za proizvodnju električne energije na ugalj do 2028. godine, podsticanjem transporta bez emisija i zabranom upotrebe sirove nafte za proizvodnju električne energije na ostrvima koja nisu povezana na kopnenu mrežu do 2030. godine. Ugradnja kotlova na naftu za grejanje biće zabranjena od 2023.
Udeo obnovljive izvore energije u finalnoj potrošnji trebao bi dostići 70% do 2030. godine.
Prema nacrtu zakona, od kraja 2030. u zemlji će se prodavati samo privatni automobili i lakša profesionalna vozila bez emisija.
Grčka se u septembru obavezala da će izdvojiti 5 milijardi evra za podršku postepenom ukidanju uglja u proizvodnji električne energije. Zemlja u međuvremenu radi na nacrtu zakona kojim bi se olakšao proces dobijanja dozvola za projekte obnovljive energije.
Izvor: renewablesnow.com
