Grčka je spremna da ponovo pokrene istraživanje podvodnog kabla za Veliki pomorski interkonektor, strateški projekat za povezivanje Grčke, Kipra i Izraela. Ovlansne vlasti brzo preduzimaju korake kako bi nastavile operacije, posebno u vodama istočno od Kasosa i Karpatosa, gde je napredak prethodno bio zaustavljen.
Uprkos unutrašnjim nesuglasicama oko tehničkih aspekata, grčka vlada je donela odluku na najvišem nivou da nastavi sa projektom, prepoznajući njegovu ključnu ulogu u energetskoj sigurnosti Kipra. Inicijativa ima punu podršku Izraela i finansira se iz fondova Evropske unije.
Pored energetske važnosti, interkonektor ima značajan geopolitički značaj. Grčka smatra da je ovaj projekat sredstvo za osporavanje Turske koja ima restriktivan stav prema grčkim pomorskim pravima, koja Ankara ograničava na šest nautičkih milja. Atina tvrdi da njen pomorski sporazum sa Egiptom iz 2020. godine legalno definiše njenu ekskluzivnu ekonomsku zonu (EEZ), odbijajući memorandum Turske i Libije kao nevažeći.
Kako bi obezbedila sigurnost istraživačkih operacija, Grčko ministarstvo odbrane koordinira vojnu zaštitu istraživačkih brodova, čime se naglašava opredeljenje vlade za realizaciju projekta. Francuska je takođe obećala da će održati diskretnu pomorsku prisutnost u tom području, a razmatraju se i zajedničke vojne vežbe između Grčke i Francuske. U međuvremenu, premijer Kyriakos Mitsotakis boravi u Izraelu na razgovorima sa Benjaminom Netanjahuom. Iako zvanično nije povezano sa interkonektorom, analitičari tumače ovu posetu kao signal Turskoj. Izraelski zvaničnici su navodno uverili Grčku da će, ukoliko dođe do eskalacije napetosti, tražiti intervenciju SAD-a.
U vezi sa tim, američki energetski gigant Chevron izrazio je interesovanje za istraživanje gasa južno od Krete, nakon sličnog poteza ExxonMobila. Kompanija se čini nepogođena turskim zahtevima za sporne vode, čime se podržava grčka pozicija da je njena EEZ priznata prema međunarodnom pravu.
