Izmene trase gasovoda Južni tok preko Srbije neće biti, što znači da će cevi u Srbiju ući kod Zaječara i izaći ili kod Horgoša ili kod Bačkog Brega, potvrdio je juče za „Politiku” Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”, istakavši da je to još jednom rečeno u nastavku razgovora s Aleksejem Milerom, predsednikom Izvršnog odbora „Gasproma”, koji je pre dva dana posetio Beograd.
Jedino će biti skraćeni rokovi za rešavanje pitanja eksproprijacije zemljišta kuda gasovod Južni tok treba da prođe, kao i pitanje ekologije, za koje dokumenti treba da budu završeni do polovine 2012. godine, kaže Bajatović.
„Srbijagasu” je juče stigao i memorandum Gasprom banke, koja bi uskoro i zvanično trebalo da počne da posluje u Srbiji, objašnjava on i dodaje da su juče predstavnici „Srbijagasa” nastavili razgovore o tehničkim pitanjima s predstavnicima „Gasproma” o gradnji Južnog toka, kojim bi gas trebalo da poteče od ruske luke Novorosijska.
Odstupanja od studije izvodljivosti za gasovod Južni tok, koju je „Srbijagas” prvi predao „Gaspromu”, neće biti, kaže prvi čovek „Srbijagasa” i objašnjava da je tokom razgovora s Milerom potvrđeno i da će kapacitet gasovoda preko Srbije biti najmanje 36 milijardi kubika gasa, a na trasi će se naći i dve kompresorske stanice. Preostaje još da se u najskorije vreme registruje firma koja će se baviti gradnjom gasovoda Južni tok u Srbiji.
Posetu Milera, Bajatović je juče ocenio kao još jednu potvrdu „Gasproma” da ozbiljno namerava da u Srbiji realizuje sve ono što je predviđeno Međudržavnim sporazumom, a dokaz toga je i završetak gradnje prve faze podzemnog skladišta Banatski dvor, prvog objekta u okviru realizacije gasovoda Južni tok.
Upitan da li bi gradnja gasnih elektrana u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu i Nišu (vrednost investicija s Južnim tokom oko pet milijardi evra) mogla da startuje i pre nego što počne gradnja ovog gasovoda, Bajatović odgovara potvrdno i kaže da bi se završetak gradnje elektrana poklopio s 2015. godinom (za gradnju jedne gasne elektrane potrebno oko tri godine), kada se očekuje da prvi gas poteče Južnim tokom.
Dve gasne elektrane bi, pojasnio je Bajatović, mogle odmah da počnu da se grade, budući da postoje tehnički uslovi za transport gasa, pa bi tako posle završetka gradnje dvosmernog gasovoda Gospođinci – Banatski dvor, elektrana u Novom Sadu odmah mogla da počne da radi, a uslova za to ima i u Beogradu.
Niš bi morao još da pričeka s početkom gradnje gasne elektrane, jer nema dovoljno transportnih kapaciteta. Gradnjom ovih gasnih elektrana, stepen iskorišćenosti toplotne energije bio bi maksimalan, a iz gasa bi se dobijala struja koju bi Srbija mogla i da izvozi. S obzirom na to da je reč o vrlo unosnom poslu, Vlada, EPS i „Srbijagas” bi trebalo ozbiljno da dogovore način investiranja.
– Kao što se NIS regionalno širi i hoće da proširi svoju delatnost i na proizvodnju struje, iste namere ima i „Srbijagas”, kaže prvi čovek „Srbijagasa”.
Kako se saznaje, Miler se u nastavku razgovora pre dva dana susreo s Miloradom Dodikom, predsednikom Republike Srpske, kako bi utanačili detalje oko prolaska kraka gasovoda Južni tok preko teritorije RS.
Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, potvrđuje da gradnja gasnih elektrana može da počne i pre završetka gradnje Južnog toka, jer industrija ne radi u meri u kojoj je ranije radila, tako da ima dovoljno gasa i za gasne elektrane.
Pozivajući se na studiju EPS-a, gradnja elektrana kogenerativnog tipa (proizvodnja struje i toplotne energije) bila bi moguća u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Kragujevcu, Nišu, Subotici i Sremskoj Mitrovici, kaže Vuletić.
Kada se struja dobija iz uglja, stepen iskorišćenosti je oko 25 odsto, dok bi proizvodnjom struje u termoelektranama sa parno-gasnim ciklusom stepen iskorišćenosti bio 80 odsto i tada je proizvodnja struje iz gasa rentabilna. Upravo je to navelo Nemačku da gradi Severni tok i proizvodi struju iz gasa.
Gradnja gasnih elektrana u Srbiji će imati smisla kada se bude uspostavio paritet cena energenata i kada struja za domaćinstva ne bude jeftinija od grejanja na gas, zaključuje Vuletić.
Izvor politika.rs
